"Нећемо ми скоро у НАТО"

Члан председништва БиХ из Републике Српске Младен Иванић не верује да ће Босна и Херцеговина ускоро ући у НАТО, нити да ће бити промена Дејтонског споразума.

Босна и Херцеговина 05.08.2017 | 13:03 Геополитичке поруке и наговештаје да будући процеси у региону иду у том правцу сматра политичким провокацијама одређених центара моћи и лоби група.

"У БиХ нема консензуса о уласку у НАТО. Али, има у Републици Српској. Док год је Србија неутрална, српски политичари у БИХ заступаће тај став и тешко ће се наћи неки који ће гласати за улазак у НАТО...Све док Србија није у НАТО", каже Иванић у интервјуу за Тањуг. 

Иванић сматра да је бесмислена оцена Института ИФИМЕС из Љубљане, који посету Зорана Заева Сарајеву види као заједнички убрзани пут БиХ и Македонија за улазак у НАТО и ЕУ и као својеврсни сигнал Александру Вучићу да се прикључи и подржи Зајева и Македонију. 

"Био сам присутан на састанку са господином Заевим и није било речи о НАТО. Говорили смо о нашим међусобним односима, о потреби да се отвори директна авионска линија Сарајево - Скопље, о потреби да се повећа економска размена. О НАТО, не", јасан је Иванић. 

Мисли и да је прича о чланству БИХ у НАТО "генерално надувана". 

"Рано је о томе говорити. БИХ још није добила ни активирани акциони план за чланство - МАП, а Македонија га има већ, чини ми се 12 година, а још увек није члан. Дакле о томе - када ће се, да ли ће се - одлучиваће генерације политичара које сада уопште нису присутне", каже Иванић, али наглашава да у БИХ постоји сагласност о потреби реформе оружаних снага. 

Подсећа да је његов претходник, који је био из Додикове партије, потписао захтев за активирање МАП-а, али је један од услова за то био и књижење војне имовине у корист институција БИХ, са чим се не слажу у Републици Српској. 

"То је један потпуно апсурдан услов који је настао као резултат унутрашњополитичке битке, односно иншистирања Бошњака, а НАТО га је у таквим околностима ставио као услов", каже Иванић. 

Он прецизира да у Бих постоји 57 такозваних војних перспективних локација. Од тога су 19 у Републици Српској која се противи да оне буду укњижене као имовина БИХ, па ће то, наводи, бити предмет одлучивања на суду. 

„Зато мислим да прича о чланству БИХ у НАТО није реална бар једно 10-12 година“, оцењује и каже да су му зато смешне "анализе које се извлаче из контекста посете једног премијера другој земљи". 

Враћајући се на питање откуд у последње време спекулације - попут наводних информација ИФИМЕС-а из Брисела и Вашингтона да се припрема, а све "због руског утицаја на Србију", „модулирање Дејтонског споразума, односно укидање паралелних специјалних веза држава потписница тог документа", или писање Волстрит џорнала да би српска влада могла, уз руску подршку, да "анектира делове Босне насељене Србима" - Иванић оцењује да су то бесмислене тезе, наручене и плаћене од лобистичких група. 

„Када би се отворило питање велике ревизије Дејтона, аутоматски би се на столу нашле три концепције. У Сарајеву - сигурно БИХ без ентитета, у Бањалуци независна Република Српска, у Мостару, вероватно, оснивање трећег ентитета“, каже Иванић, убеђен да је договор те врсте немогуће наметнути, јер нема ни јединства на међународној сцени 

“Дејтонски споразум је функсионисао јер су иза њега стали чврсто и САД и ЕУ и Русија: Без тог јединства нема промене Дејтонског споразума, и учесници који би га потписали не би били исти". 

Према његовим речима, сви досадашњи покушаји ревизије "Дејтона" су пропали и озбиљне земље знају да од тога нема ништа. 

"Због тога мислим да је потхрањивање те идеје, давање лажне наде, која се даје посебно неким политичким структурама у Сарајеву. Ово што сад имамо је оквир у коме се ми можемо кретати у наредних 15 - 20 година", каже Иванић. 

Иванић костатује да је евидентно да је Балкан постао предмет сукобљавања и политичке борбе, пре свега САД и Русије, те да је ту и Европска унија која има свој интерес, и истиче да му није баш драго што се "велики туку" око нас. 

„Јер, кад се велики туку око нас, онда ми мали можемо имати озбиљне проблеме", каже Иванић. 

На питање да ли у неким размишљањима - која се могу чути у реакцијама на дијалог о будућности Косова који је покренуо председник Вучић - можда види неке паралеле или могући бенефит везан за будуцност републике Српске, Иванић каже да не види. 

„Србија не прихвата наметнуту независност Косова и Метохије и ја то потпуно разумем. А без тога је немогуће тражити независност Републике Српске“, јасан је Иванић. 

Он додаје да је „ то само још један од аргумената зашто се Дејтон неће мењати и зашто сумња да ће се и питање КИМ решити тако брзо и преко ноћи. 

Када је реч о унутрашњем дијалогу у Србији о будућем решењу за Косово и Метохију, Иванић сматра да је важно дефинисати јасан циљ и интересе које Србија на Косову мора да брани и испод којих у преговорима не може ићи. 

"Ваљало би да око тога постоји сагласност. Без обзира на разлике између мене и Милорада Додика на унутрашњо-политичкој сцени, када је реч о крупним стварима које су од интереса за Републику Српску, ми знамо сести. Зато мислим да би и у овом случају било добро да занемаримо све личне анимозитете, и да се утврди минимални степен једнинства око Косова. Шта је реалан циљ? И Ста би се могло остварити?", закључује Иванић.

(Тањуг)