Принова у падоку Јовановића

У свеколиком животу Сембераца коњи имају значајну улогу. Најприје преци данашњих равничара из кршевитог југа, из Херцеговине, на коњима су дошли у мерђурјечје, онда су почели да интензивније узгајају ове грациозне животиње, а касније је од коња зависио и њихов опастанак.

Република Српска 02.08.2017 | 22:52 Због свега тога Семберци су гајили најбоље коње: за пољопривредне послове, за вучу, за јахање и трке. У неко вријеме имали су на хиљаде коња, па су и у војсци били најбољи коњаници. Било је чилаша, зекана,дората, мркова и других раса.

Прије нешто више од стотину година у овој равници настала је и популарна пјесма „Ах, мој Доро“, а онда су дошла модерна времена, па су коњи потиснути. Остало је тек неколико десетина грла. Захваљујући ентузијастима сада између двије ријеке има нешто више од стотину коња, углавном расних.



Скоро је да није било штале а да није имала по које ждријебе Ове 2017. године у цијелој Семберији само су два ждрјебета. Једно од њих је у падоку Станислава Јовановића у Поповима. И то женка. За сада без имена.

Ова мала љепотица стара је три мјесеца, пунокрвна је, јер је отац побједник мађарског дербија и држи други рекорд свих времена на будемпештанском хиподрому. Њена мати Снежа је кобила из Војне установе „Карађорђево“, а ждријебе ће име добити, како су правила у коњарству, када напуни осамнаест мјесеци.

''Име ће јој дати кум и биће уведено у матичне књиге. Име ће мопрати почињати словом којим почиње и име њене мајке, дакле са словом „с“, каже Станислав.



Ждријебе има све предиспозиције расног тркаћег коња. Добро је грађена и наслиједила је све добре особине родитеља, посебно оца из Будимпеште.

''Има дуге ноге, правилна прса и све пропорције дијелова тијела су као из уџбеника'', каже Јовановић.

Када одрасте, Јовановића ждријебе ће отићи у Будимпешту на тренинг, па се зато, с разлогом, и очекује да ће и она, као некада и њен отац шампион, јурити као вјетар на европским хиподромима.

Ипак, проћи ће доста времена, а Дрином и Савом протећи ће много воде, док поново семберском равницом не буду галопирали и касали чилаши, мркови, зекани... Док поново не буде коња који ће да јуре.

БН/Тихомир Несторовић