У затвору боље него код куће

Затвореници који одслужују казну или они који се налазе у притвору, било привремено или на "дуже стазе", у Казнено-поправном заводу у Сарајеву имају многе бенефиције, које неки од њих на слободи на слободи не би имали.

Босна и Херцеговина 02.08.2017 | 22:28 Многи би казали како затвор дође као хотелски смјештај, али адвокати и запослени сарајевског Централног затвора кажу како осуђеници и притвореници тамо имају само оно што им је неопходно за нормалан и живот достојан човјека, те да се не ради ни о каквом луксузу.

Сарајевски адвокат Мухидин Капо, казао је за Фактор како он није имао случајева да његов клијент тражи да му се у затвор донесу ствари које би уљепшале његов боравак тамо, јер они углавном имају све што им треба. 



''То вам је све од случаја до случаја, али има и оних којима је у затвору боље него код куће, гдје можда нема шта да једе. Овако има храну, тамо стекне пријатеље, па кад неко од њих добије пакет, дијеле све међу собом, од цигара па надаље те му је боље него на слободи'', казао је саговорник.



Додаје да је пракса Завода да се оном ко изрази жељу да ради на издржавању казне нађе посао. Стимулација за рад му је зарада од које на крају може нешто и да уштеди.

''То је чисто да не мора одмах чим изађе трчати у ББИ да обије ауто јер нема шта да једе. Међутим, има и оних који и то раде, јер им је боље у затвору. Ту стекну пријатељства и познанства, па се врате да се друже'', казао је адвокат. 

Ко није био у затвору, не зна како је

Затвореницима и притвореницима, додаје Капо, као и сваком нормалном грађанину треба омогућити да се нормално психички и физички развија. Како је рекао, нема ништа спорно у томе што у затворима постоје теретане, те им је омогућено да вјежбају и тренирају.

''Нисмо сви исте физичке конструкције, здравља или могућности. Цијенећи стандарде других установа васпитног карактера у Европу, то је сасвим нормално. Ко није био у затвору или притвору и није имао прилику да то доживи, не зна како је. Не дао Бог никоме да му се то деси...'', казао је Капо.



Адвокат је нагласио да се нико од његових клијената који служе казну у КПЗ Сарајево не жали да му је тамо лоше, осим оних који су распоређени у друге Заводе због попуњености капацитета. Такви затвореници и притвореници, како је појаснио адвокат, негодују јер се њихове породице због даљине излажу великим трошковима.

''Имате на примјер некога ко је због мањка мјеста у сарајевском, смјештен у затвор у Зеници. Буде ту и сиротиње, која нема од чега да живи. Ако неко од породице жели да га посјети мора платити превоз. Из Сарајева му не може поштом послати ствари за личну хигијену или храну и сваки одлазак тамо њих, који немају ништа, кошта. Овдје би му у Централном затвору сваки дан могли бар нешто донијети'', казао је Капо, додавши да би се за почетак прво требао ријешити проблем капацитета, а онда остале ствари.

Према ријечима Амера Софтића, директора КПЗ-а Сарајево, осуђеници који се ту налазе на издржавању казне најчешће траже да им се окречи ћелија у којој спавају или да се промијени стари итисон у њој, који, како каже, временом буде оштећен, јер ту, ипак, у десет квадрата борави четири до пет особа.

''То су ствари које они траже како би себи направили просторију за нормално издржавање казне и како би хигијена била на нивоу, ради дезинфекције и нормалних услова издржавања казне. Имамо средства намијењена за одвајање и одржавање просторија, ипак смо државна институција. Купимо им материјал и они сами себи окрече мјесто гдје ће боравити или промијене итисон. Тиме их, с друге стране, заокупимо послом и они убију вијеме које им је највећи проблем у овој установи'', казао је Софтић.

Саговорник наглашава да већина соба имају старе телевизоре, као и кантина у којој осуђеници заједно могу пратити програм. Било је, како каже, случајева да неколико затвореника заједно скупи новац те купе телевизор.



''Таквих ствари има и у другим затворима. Након одслужења казне, они то, ако желе, оставе у Заводу како би се тиме користили и осуђеници који ту дођу послије њих. Телевизор се, по правилнику, може унијети у затвор. Уколико се одобри такав захтјев, апарат се прије тога прегледа и онда се дозволи уношење у просторије. Досад нисмо имали неких већих или специјалних захтјева, без обзира да ли се ради о имућнијим или оним слабије имућним затвореницима или притвореницима'', казао је директор КПЗ-а Сарајево.

Свима фали само слобода

Познати адвокат Омар Мехмедбашић казао нам је да су услови у затвору на задовољавајућем нивоу.

''Они тамо имају све што им треба. Ни на шта се не жале, само им свима фали слобода'', закључио је Мехмедагић.

Према Правилнику о кућном реду КПЗ-а Сарајево, затвореници имају право на кревет са наткасном и чистом постељином. Осим тога, они за вријеме служења казне имају три оброка, а храна својом квалитетом и количином мора задовољавати прехрамбене и хигијенске стандарде. У затвору постоји и кафе кухиња у којој могу кортистити кафе апарат, те купити и конзумирати топле напитке.

По пријему у Завод, осуђеник одмах пролази љекарски преглед како би се утврдило његово здравствено стање и радне способности, а уколико се током боравка у затвору разболи, има амбуланту, апотеку те стоматолошку амбуланту.

Своје слободно вријеме могу проводити у просторијама за дневни боравак или онима за спортске и друге активности. Осим тога, уколико се примјерно понашају, затвореници, између осталог, имају право на годишњи одмор у кругу породице, један излазак у току године за државни празник и два за вјерски, те слободан излаз у град у трајању до пет сати једном мјесечно.  

Извор: Фактор.ба