Анализа - ЛШ: Ђукић и 4:2 у гостима...! Може ли?!
Колико је (не)реално?
Фудбал 02.08.2017 | 17:45
Амбициозно, нема шта.
Храбро, казаће део навијача Партизана хвалећи шефа струке уочи реванша са Олимпијакосом (20.45, ТВ Аренаспорт 1, РТС 1). Притом га подсећајући на једно репрезентативо и једно клупско чудо. Претходних дана, у виртуелном свету друштвених мрежа, међу Гробарима је популарна само једна реч, оплемењена двема бројкама: „Ђукић, 4:2“.
Тако они који чашу виде полупуном храбре тренера клуба из Хумске и „призивају“ сензационалан резултат у Атини, где су такве сензације, руку на срце, ретке. Као што су били ретки позитивни резултати Партизана на београдској Маракани с краја прошлог и почетка овог века. Тад - а општи је утисак да се играо много бољи фудбал у Србији него сад - Партизан није могао да победи Црвену звезду у гостима 11 година, ако се рачунају само првенствени мечеви. Пробао је најтрофејнији стручњак у историји Партизана, Љубиша Тумбаковић, није ишло ни са Миодрагом Јешићем, „попио“ је три комада Лотар Матеус, тек по неки реми извукао би Владимир Вермезовић (додуше, титуле вредан), а онда је дошао Мирослав Ђукић и тог 24. фебруара 2007. ушуњао се у срца Гробара.
Црвена звезда - Партизан 2:4!
Најубедљивија победа црно-белих над вечитим ривалом у овом веку.
Симболика је јасна. Гробари хоће опет Ђукића, опет против црвено-белих, само сад из Пиреја, опет у гостима, да их обрадује и убеди их да су чуда могућа. „Ако у чуда верујете онда ће се и догодити“, понављао је током пута за Атину Мирослав Ђукић.
Питање је колико је Ђукић своју енергију и оптимизам успео да пресели у главе актуелне генерације, али са оном коју је водио пре 11 година је успео.
„Како игра Црвена звезда на свом стадиону? Тако што јој противници допусте да контролише терен. Поставе се испред свог казненог простора и чекају је. Зато јој је лако да донесе лопту на њихову половину и ствара прилике. Е ми јој то нећемо дозволити. Ми ћемо је напасти. Знате зашто? Зато што она не зна како да реагује кад је неко нападне у њеној кући. Изаћи ћемо високо, играћемо пресинг, биће изненађени, то је наш план. И упалиће“, говорио је тад Ђукић играчима Партизана, а како је Олимпијакос још офанзивнији и навијачи га, без обзира на београдских 3:1, приморавају да нападне, очекују у табору српског првака да им се укаже шанса за изненађење.
Само, колико је оно реално, без обзира на навијачке жеље?
Ђукић у свом тренерском опусу има још једно чудо. Медијски израубовано минулих дана подсећањем да је у реваншу баража за пласман на Првенство Европе младих репрезентација тукао Швеђане у гостима 5:0, после новосдаских 0:3.
Осим та два велика резултата, повремео убедљивих суперлигашких победа, те оних 6:1 у Мостару које је „поништила“ УЕФА, Ђукић је у тренерској каријери још - неко ће рећи само - пет пута успевао да као тренер предводи екипу која ће у гостима дати три гола. Што је први предуслов Партизановогог евентуалног подвига на Караискакису. Док је шефовао у Ваљадолиду био је убедљив против Химнастика (3:0), Сабадеља (4:1), Гвадалахаре (3:0), Нумансије (4:1) и Ксереза (4:0), све у Сегунди, чак је и моћном Реалу увалио три гола у Мадриду, али је поражен 3:4, да би као стратег Валенсије савладао Сент Гален у гостима (3:2).
Све је то било некад. Вечерас ће - сад се јављају они који чашу посматрају као полупразну- можда уследити судар са реалношћу. Јер далеко већи клубови од Партизана постајали су жртве застражујуће атмосфере какву праве навијачи Олимпијакоса, пред њиховим хуком црвено-бели се у Пиреју претварају у екипу способну да савлада јаче од себе.
Више пута.
Ту је, разуме се, и квалитет грчког првака. Једноставно, људи играју бољи фудбал. Доказали су то више пута. У Београду вешто користићи грешке ривала (3:1). А у Атини поготово, па су - да као граничник узмемо само резултате од 2000. до данас - разбијали и величине попут Лиона, Леверкузена, Ливерпула, Галатасараја, Реал Мадирда, Арсенала (трипут!?), Борусије из Дортмунд, Манчестрер Јунајтеда, Јувентуса...
Чему може да се нада Партизан?
Извор: моззартспорт
Коментари / 0
Оставите коментар