Прича: НЕМАЊА - Мурињов човјек од џиновског повјерења!

Ако не разумете зашто је доведен баш Немања Матић - онда не разумете ни Муриња. Зашто му је "лојалност" најважнији квалитет у фудбалу, због чега свађа са Србином не значи ништа, да ли је Челси погрешио и шта је Јунајтед добио у њему.

Фудбал 03.08.2017 | 23:00 "Да је којим случајем потребно - поломио бих и ногу за њега".

"Убио бих за њега".

"Био сам спреман да окачим пушку на раме и кренем у рат за њега".

Реченице попут ових обично изговарају родитељи како би показали колико им је стало до њиховог детета, али су заправо потекле од фудбалера на које је Жозе Мурињо оставио снажан утисак. И то, редом, након годину дана (Маруан Фелаини), шест месеци (Златан Ибрахимовић) и свега пет минута, по сопственом признању Дејана Станковића, рада са њим.

А колико је тек оних прећутаних...

Генералски ген "Специјалног" правио је од солидних играча добре, од добрих одличне, а од одличних и изванредне фудбалере - само ако су хтели да му верују и да се предају.

У супротном настајао би проблем, конфликт и растанак.

За две деценије тренерског рада створио је себи велики број непријатеља, али и одабрану групу играча од поверења, у коју се тешко улази, и која му је неопходна у сваком клубу како би направио баланс између војника и побуњеника и владао свлачионицом онако како њему одговара.

Сада као никада, када је окружен већински младим фудбалерима који тек треба да стастају, Мурињо је морао да доведе човека од кога је већ направио бољег играча и који може тој "деци" до танчина да објасни његове методе критиковања и "критиковања", а који са друге стране има довољно квалитета да и својим фудбалским карактеристикама "инстант" поправи рањиво позицију његовог Манчестер јунајтеда.  

Ако не разумете зашто је доведен БАШ Матић - онда не разумете ни Муриња.

"Немања је фудбалер Манчестер јунајтеда и фудбалер Жозеа Муриња. Он представља све што желимо у фудбалу - лојалност, доследност, амбицију, тимског играча. Желео бих да му се захвалим због његове жеље да нам се придружи, јер би без тога било немогуц́е имати га овде", казао је Португалац за званични сајт Јунајтеда о представљању Србина и тако, потпуно нескривено, додао једну нову "припадност" у биографију фудбалера који је играо за Кошице, Витесе, Бенфику, Челси и Манчестер јунајтед.

Сада и "за њега".

Британски медији су се утркивали, и још то раде, ко ће објавити тачније и "страшније" статистичке податке о Немањи Матићу и упоредити његов број уклизавања, одузетих лопти или добијених ваздушних дуела са фудбалерима попут Фабиња (Монако) и Дајера (Тотенхем), који су се током овог прелазног рока доводили у везу са Јунајтедом, потпуно занемарујући једну ствар.

Никада бројеви нису били пресудни у Мурињовом избору фудбалера - сада је било битно само видети познато лице које ће имати "цојонес" и бити спремно да уради све што он жели.

На страну Немањина статистика, која је узгред одлична, овде је ЛОЈАЛНОСТ била кључ, особина коју Жозе Мурињо воли да види у очима својих играча од поверења.

"Фудбал је попут нашег друштва, али чини ми се да људи полако заборављају на неке принципе. За мене је лојалност најважнија, не само у фудбалу, и у животу желите да имате такве људе око себе. Желим да у тиму створим такав принцип међу играчима. Ја их не желим за мене - желим их за њих", биле су речи Жозеа Муриња на представљању "старог пријатеља" Микаела Есијена у Реал Мадриду којим је покушао да поврати "отуђену" свлачионицу Реала, али је било прекасно.

Био је то менталитет играча коме никада до краја није успео да се прилагоди...

И у контроверзној књизи шпанског новинара Давида Рамоса "Тајни свет Жозеа Муриња", у којој се пише о његовим годинама у Мадриду, наводи се да је уз помоћ "критеријума лојалности"једино могуће објаснити Португалчев избор играча у појединим мечевима, где није марио што оне квалитетније оставља на клупи - све док на терену има људе који га поштују и верују у оно што ради.

"Пре свега нам недостаје емоционални континуитет, па тек онда долазе фудбалска питања. Имамо савршен стил, али некада када нисмо ментално исправно - губимо идентитет".

Сва Мурињова фудбалска филозофија може да стане у ове две његове реченице и објашњава га као првенствено филозофа и психолога, који своје фудбалске и тактичке вештине додаје као завршни потез хомогеној групи фудбалера између којих је развио поверење.

Стога, није нетачно рећи да на свету постоје и бољи дефанзивни везни од Немање Матића, није нетачно навести и да има модернијих и бржих фудбалера од њега, није нетачно казати и да је 40 милиона фунти много за једног 29-годишњака, али је потпуно нетачно мислити да на тржишту постоји идеалнији играч за Мурињов систем од Матића.

"Он је наш џин, не због своје висине, већ због начина на који игра. Матић је наш главни играч".

Није штедео Мурињо рачун на похвале српског репрезентативца који је импресионирао од свог првог старта у Челсију и повратка на "Бриџ" из Португала. Његова партија против Манчестер ситија када је "појео", тада можда и најдоминантнијег везисту Острва, Јају Туреа, многе је оставила без даха и убрзо ућуткала критичаре који су се питали зашто "плавци" нису довели неко звучније име.

Освојили су заједно и титулу, а онда су кренули први проблеми...

Челси није играо добро, готово ниједан играч није био ни 50% својих могућности, па је Мурињо одлучио да пошаље снажну поруку која је одјекнула попут детонације.

На утакмици против Саутемптона увео је Матића на полувремену, али га је већ после двадесетак минута у игри извео и послао новог фудбалера уместо њега на терен. Прошао је код Муриња тако и "wалк оф схаме", поглед хладнији и од ледене коморе за опоравак, и то неусмерен ка њему, док је он ћутке, са кнедлом у грлу, нервозно облачио тренерку и заузимао позицију на клупи.

Међутим, Матић је убрзо схватио да то није било лично - него је то био потез човека који је на свом љубимци хтео да пошаље поруку "ја сам главни" - свима осталима.

"Знам да сам урадио праву ствар што сам само сео на клупу и оћутао. Поносан сам што нисам реаговао", казао је Матић који је признао да му није било свеједно у том тренутку.

Али, он није ни први ни последњи "Мурињов" играч са којим се Португалац сукобио.

Било је много примера, а свакако је најспецифичнији онај када ушао у "мали рат" са Рикардом Карваљом, великим пријатељем и оданим играчем кога је тренирао у три клуба - Порту, Челсију и Реал Мадриду и кога би вероватно довео и у Манчестер јунајтед само да је мало млађи.

У првој години годину у Лондону он се са својим сународником готово потукао у свлачионици. Испричао је Карваљо да му је "одговорио" на критику и да се то није завршило добро по њега, али су тада он и сви остали присутни схватили ко је Мурињо.

Касније, у једној од утакмица остао је Карваљо на клупи и због тога се пожалио медијима...

Мурињо је грубо одговорио да "уколико Карваљо не схвата одлуку - треба да уради ИQ тест".

Многи се никада не би помирили са човеком који му је рекао такве ствари, али су Мурињо и Карваљо врло брзо изгладили однос, па не треба чудити ни то што је Матић после онаквог ударца на "его" успео да нађе заједнички језик са "Специјалним" и опет пожелео да игра за њега.

О ЧЕЛСИЈУ - ГРЕШКА ДЕЦЕНИЈЕ ИЛИ ИСПРАВАН ПОТЕЗ

Зашто је Антонио Конте пустио Немању Матића?

Ако не рачунамо финиш сезоне када је Челси освојио већ титулу и Италијан шансу дао млађим фудбалерима - Матић је пропустио само један меч у Премијер лиги прошле сезоне због повреде.

У старту је био стандардан члан прве поставе, нарочито од Контеовог преласка на формацију 3-4-3 у којој је он играо уз Н'Голоа Кантеа, али што је време више одмицало Челсију је био потребан фудбалер који ће осим што штити своју одбрану успети и да креира у нападу, а све то као последица тога што су се "плавци" полако етаблирали све више као фаворити након серија победа.

Реактивни стил Челсија који се превасходно ослањао на контре - није "палио" против тимова какви су ВБА или Барнли, па је све више прилику добијао Сеск Фабрегас на тој позицији.

Мало по мало и Фабрегас је успео да допринесе у дефанзиви, колико је било потребно уз Кантеа који покрива терен за двојицу, а након три и по године дошло је и до засићења код Матића. Из тог разлога растанак делује као џентлменски споразум две стране...

Челси је и пре званичног одласка Србина пронашао његову замену у виду Тимуеа Бакајокакоји осим што одговара његовој корпулентности и задацима у дефанзиви - нешто је вичнији са лоптом и, уколико се уклопи у тим, претпоставка је на "Бриџу", могао би да буде "апгрејд" у односу на Матића.

Међутим, испоставе ли се тачним тврдње да Бакајоко има "лоша колена" и уколико одмах "не кликне" на Премијер лигу - то би могао да буде потез који ће Челси коштати титуле.

Чак би могла да се поведе и прича о томе да ли је Немања Матић тако "Макелеле" своје генерације кога се одрекао Роман Абрамович, баш као што је Флорентино Перез урадио 2003. године када је француског борбеног везисту продао, гле чуда, баш руском олигарху из Лондона.

Ако је и било разлога за растанак, и ако га је иницирао Матић, остаје чудо зашто је Челси одлучио да баш појача свог великог ривала у борби за титулу, а не тим из друге земље попут Јувентуса.

ФУДБАЛСКИ РАЗЛОЗИ ДОЛАСКА: НИЈЕ САМО ПОГБА

Ни ове сезоне Манчестер јунајтед неће играти леп фудбал.

То су једноставно ствари на које пристанете када потписујете уговор са Жозеом Мурињом. Уколико желите да будете успешни, рећи ће вам он, потребно је да сваки меч делује као мала тактичка битка у којој је најважније прво одбранити свој гол, па онда дати један погодак вредан три бода.

Са додатком Виктора Линделефа, којим је комплетирао штоперски тандем са годину дана раније купљеним Ериком Бајием, Мурињо је добио младу одбрану коју везисти морају растеретити.

Претпоставка је да ће у највећем броју мечева Јунајтед играти са "чврстим" и високим бедемом испред свог гола који ће чинити Немања Матић, Андер Ерера и Пол Погба, док никакво изненађење неће бити ако у појединим мечевима шансу добије и Маруан Фелаини, док ће Француз одлазити још напред, пошто је Мурињово омиљено оружје поништавање противничких квалитета.

У таквом систему "јаког блока" - Ерера се показао као "мурињовски" играч и "капитен материјал", рецимо против Челсија у Премијер лиги, када је Мурињо, из трећег покушаја, надмудрио Контеа.

Мурињо ће вероватно и ове године форсирати "срчаније" играче какви су Маркус Рашфорд, Џеси Лингард, Антонио Валенсија, чак и Ешли Јанг, док је на онима попут Хуана Мате, Хенрика Мкхитарјана и Антонија Марсијала да следе њихов пример уколико желе будућност на "Олд Трафорду".

Матић доноси искуство играња великих мечева, и то из великог клуба који је гајио победнички менталитет, и у односу Маруана Фелаинија доноси једноставност, паметно резоновање и дефанзиву.

Многи сматрају и да ће он бити "кључ" у откључавању потенцијала Пола Погбе и то би могла да буде велика замка за, до сада, најскупље плаћеног фудбалера у историји фудбала пошто је само на њему да ради и постане вреднији фудбалер него што је то откако је постао "глобално популаран".

Погба није фудбалер који ће давати голова колико је један Франк Лампард, а није ни играч који ће испоручити двоцифрен број асистенција као што је Месут Озил.

На њему је да нађе своје место под Сунцем, а то што ће због Немање Матића мало више моћи да размишља о офанзиви - не значи да је због тога ослобођен свих осталих обавеза, да је изнад тима и да није само још један делић Мурињове слагалице зване тим.

Оно што се мора рећи је и да колико год Матић треба Мурињу - толико и Мурињо треба Матићу.

Потребно му је да га "врати" на позицију "чистог" дефанзивног везног и да код њега, на новом фудбалском изазову у каријери, пробуди фудбалера који се даје на сваком мечу и који је мало "задремао" у последње две године у Челсију.

Да ли ће то бити довољно за титулу? Никада није било теже прогнозирати.

Извор: мондо.рс