Приморани на одлазак из БиХ

Статисике показују да на најактуалније питање у БиХ 'остати или отићи', многи имају одговор - одлучују се на одлазак. Одлазак погађа и једну од најмањих и најмлађих општина у БиХ, односно Републици Српској, Берковиће.

Босна и Херцеговина 01.08.2017 | 12:47 Како преноси Деутсцхе Wелле. Из Берковића, с тек нешто мање од 2.300 становника, према подацима Уније за одрживи повратак и интеграцију БиХ, у посљедње три године је иселило 40 породица. Као и остали дијелови БиХ, ни источна Херцеговина није "имуна" од потраге за запослењем и бољим животом. Примјера ради Требиње је остало без чак 125 породица, Невесиње њих 80, Билећа 73, Гацко 70....

У Берковићима, некада најнеразвијенијој мјесној заједници општине Столац ниче право, мало насеље и пружа се нова цеста, а љетну тишину и успаваност ремети тек покоје возило. Ипак, многи млади одлучују се на одлазак, а њихов "правац" најчешће је Бања Лука, Београд, Пале, али и развијене западне земље.

Принуђени отићи

Још само мјесец и по преостало је до првих факултетских дана у Бања Луци за 21-годишњег Бранка Иванишевића који љето проводи у своме мјесту.

Он је тек уписао прву годину политологије на бањалучком факултету. На питање хоће ли се вратити у свој родни крај или и он једва чека 'дати петама вјетра', за ДW каже: "Ако ми се пружи прилика за останак, живот и рад, не бих никако ишао из Берковића. Никоме није драго јер мора отићи из свог мјеста. Мислим да се одлази јер је принуђено отићи, а не зато што је то неки нови хир".

Овај будући политолог члан је и Управног одбора врло активног Удружења омладине Берковићи. Млади овог мјеста организирају турнире у ногомету, кошарци, али и семинаре. Међу њима посљедњи у сурадњи с Нансен дијалог центром назива 'Активирај се, буди друштвено користан'.

"Важна је друштвена корисност. Лакше је отићи у велики град и запослити се, али млади уз више ангажираности ипак могу допринијети останку", закључује он.

'Ништа боље, а ни лошије од осталих'

Но, младих је све мање јер неумољива статистика Матичне службе ове општине, као и у многим бх. срединама, показује владавину 'бијеле куге', изумирања становништва. Прошле године родило се нових 15, али преминуло 25 становника и тек је око 80-ак средњошколаца.

"Што се тиче природног прираштаја и миграција становништва, у општини Берковићи није ништа боља или лошија од осталих општина. То је тренд као што је и на нивоу ентитета Република Српска и БиХ. Ми смо свјесни проблема миграција, а код нас се огледа највише у младима који, одлазећи на школовање, ријетко да се враћају", каже за ДW Бојан Самарџић, замјеник начелника Берковића, држећи да број од 40 исељених породица ипак није у потпуности тачан.

Перспективу види у обећавајућем повећању броја запослених у привреди, и то захваљујући улагачима на пољу енергетике, експлоатацији камена који се извози чак до Кине, пројекту вјетропарка који ће донијети концесију од пола милиона КМ, скоро пола општинског буџета, али и нова радна мјеста.

Хоће ли то бити довољно за спрјечавање исељења младих и како види будућност овог мјеста?

"Слиједимо стратегију развоја општине 2016.-2025. у којој смо дали одговор како видимо Берковиће до 2025., а видимо га као уређен, савремен градић са добро повезаним насељима, подузетничким становништвом и привредном и добро очуваној животној средини", ипак с ентузијазмом говори замјеник начелника ове општине с претежно старијим становништвом, а уједно најмлађим општинским руководством. 

Начелник, његов замјеник, предсједник и потпредсједник скупштине, нису старији од 33 године. "Можда је то и разлог што се максимално трудимо унаприједити живот у нашој локалној заједници како би људи овдје видјели будућност", закључује Самарџић.

Иселило чак 95.000 породица

Али будућност у БиХ многи не виде, а исељавање је, како то тврди за ДW Мирхуниса Зукић, предсједница Уније за одрживи повратак и интеграције у БиХ, попримило алармантне димензије.

"У протеклих мјесец дана наших 150 волонтера ишло је у 36 општина разговарати с младима да није тек тако једноставно отићи на основу неких лијепих прича. И даље влада метеж по том питању, темпо одлазака је за нијансу смањен, али то не значи да је то заслуга наших институција", каже она.

Она је за ДW изнијела најновије и поражавајуће податке о исељавању те каже да је од половине 2013., закључно са 2017. годином, из БиХ иселило чак 95.000 породица. Бројка је вишеструко увећана јер се ради и о породицама с двоје или троје, па и четворо дјеце.

"Ово исељавање може се подијелити у неколико фаза. На оне који су иселили и раде, оне који се нису могли снаћи, али и оне који се припремају отићи без обзира што имају запослење и, на крају, оне који су на одлазак приморани због финанцијске потребе", закључује она.

(Н1/Деутсцхе Wелле)