Веће акцизе могу смањити приходе

Уколико дође до усвајања акциза у септембру, умјесто да дође до повећања акцизних прихода постоји опасност да се деси управо супротно - да приходи буду мањи.

Босна и Херцеговина 01.08.2017 | 09:03 Наиме, судећи према Глобалном фискалном оквиру Фискалног савјета БиХ, који је у посједу "Независних", повећање цијена нафтних деривата почетком 2017. године довело је до смањења акцизних прихода због слабије потражње за овим енергентима.

"Акцизе на деривате нафте су биле главни генератор раста прихода од акциза у 2016. Међутим, усљед раста цијена нафте на свјетском тржишту у фебруару и марту 2017. порасле су малопродајне цијене деривата у БиХ, што је произвело пад потрошње деривата и, посљедично, пад прихода од акциза од 10,5 одсто, кумулативно у наведена два мјесеца", наведено је у документу.

У документу се такође сугерише и да се неизвјесност судбине акциза на нафтне деривате негативно одразила на увознике тих производа.

"Екстерно генерирани раст цијена деривата дестимулативно дјелује на даље повећање залиха деривата, тим више што је вишемјесечно повећање залиха већ финансијски исцрпило увознике и остале компаније", наведено је у документу. 

Међутим, упркос овим подацима, у документу је изражен оптимизам да ће након увођења акциза доћи до повећања акцизних прихода, иако су због повећања цијена горива и посљедичне мање потрошње за 2017. прогнозирали пад акцизних прихода од 2,6 одсто, што се објашњава нестандардно високом полазном основом за обрачун почетком 2016. године због "повећаног стварања залиха уочи ишчекивања већих акциза".

"Поредећи пројекције са наплатом акциза у 2014, прије снажног пада цијена на свјетском тржишту нафте, која би се могла сматрати референтном потрошњом у БиХ с обзиром на раст економије и дохотка, може се закључити да су пројектовани приходи од акциза  за 2017. и с умањењем већи за 16 одсто", наведено је у Глобалном оквиру.

Другим ријечима, иако је повећање цијена горива у протеклих годину дана довело до смањења акцизних прихода, Одјељење за макроекономско планирање очекује да ће статистички гледано доћи до бољих наплата ако се као основица узме 2014. година.

У Министарству финансија и трезора БиХ су нас на питање како они прогнозирају кретање прихода акциза у свјетлу процјена Глобалног фискалног оквира, упутили на Управу за индиректно опорезивање (УИО) БиХ. У УИО су нам рекли да се тим врстама анализа баве Дирекција за економско планирање Савјета министара и Одјељење за макроекономску анализу при Управном одбору УИО.

"Сама УИО такве врсте анализа није радила, нити се тиме бавила", објаснили су. Слично тврде и у Министарству финансија РС, уз напомену да је за Глобални фискални оквир надлежан Фискални савјет БиХ. 

"С обзиром на то да је запажање које наводите преузето из дијела текста који није писало Министарство финансија РС, те имајући у виду да у документу није доказано постојање директне везе између повећања цијене нафтних деривата и пада прихода од акциза на нафтне деривате, већ се ради само о претпоставци, Министарство финансија РС не може давати коментаре и вршити процјене прихода од акциза на основу претпоставки других институција", објаснили су нам они.

Мирко Шаровић, министар спољне трговине и економских односа БиХ, каже да је неминовно да након повећања акциза дође до смањења потрошње, али да је још тешко процијенити у коликој мјери.

"Смањење потрошње биће посебно изражено у првој години имплементације виших цијена горива. Једноставно речено, више цијене неће донијети ону количину новца за аутопутеве колико смо очекивали", сматра Шаровић.

(Независне)