Очајнички потези чланова СНСД-а

Након што је покушај дискредитовања Обавјештајно-безбједносне агенције (ОБА) БиХ окончан смјеном Николе Шпирића из Заједничке комисије за надзор над радом ОБА, СНСД је одлучио "узвратити ударац" повлачењем својих кадрова из парламентарних комисија.

Босна и Херцеговина 31.07.2017 | 20:56 Први потез је повукао Средоје Новић, који је поднио неопозиву оставку на мјесто члана Заједничке комисије. Шпирићева смјена и Новићево иступање су актуелизовали питање функционисања Заједничке комисије.

На Шпирићево мјесто је именован Борислав Бојић (СДС), Дом народа би требао изабрати Новићевог насљедника, а остаје отворено питање избора предсједавајућег Заједничке комисије. Упркос томе, њено функционисање није и неће бити доведено у питање.

''Нема проблема и застоја рада Комисије све док постоји кворум. Кворум је дефинисан Пословником о раду, а састав Комисије је формиран Законом. Дакле, док год има кворум, Комисија може радити и функционисати. У принципу, сада недостаје један члан, а то је господин Новић. Без њега се може радити, тако да нема никаквих проблема у формалном функционисању ове Комисије'', казао је за Фактор Мирсад Мешић (СДП), члан Заједничке комисије за надзор над радом ОБА.

Ова ситуација није први покушај СНСД-а да опструише функционисање Заједничке комисије у текућем мандату. Први проблеми су настали већ уочи њеног конституисања, када је та странка вршила притисак да за члана Комисије буде именован управо Никола Шпирић, а због тога су чак опструисали и одржавање сједница Дома народа. Тада су њихове опструкције уродиле плодом па је умјесто раније предложеног Жељка Комшића из Представничког дома именован управо Шпирић.

Друго питање које се данас намеће јесте избор Шпирићевог насљедника на мјесту предсједавајућег Комисије.

Закон о ОБА предвиђа да ту функцију обнаша члан Комисије који није дио парламентарне већине. Чак и ако, примјера ради, чланови Комисије који долазе из ХДЗ-а блокирају избор новог предсједавајућег, то неће значити и опструкцију у раду Комисије.

''Ја не вјерујем да се неће изабрати нови предсједавајући. Не видим због чега би то био било чији циљ'', изјавио је Мешић, нагласивши да "нема амбиције да преузме позицију предсједавајућег".

Да парламентарна комисија може функционисати без предсједавајућег, потврђује примјер Уставноправне комисије Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ.

Након што је Жељко Комшић у септембру 2015. године поднио оставку на ту позицију, Уставноправна комисија је сасвим нормално функционисала до избора његовог насљедника, а функцију предсједавајуће је обављала дотадашња прва замјеница Александра Пандуревић.

С обзиром да покушаји дискредитовања ОБА преко Заједничке комисије нису уродили плодом, борба за стављање под контролу те Агенције је настављена другим средствима, прије свих преко медија оданих СНСД-у, ХДЗ-у и СББ-у.

СББ се издвојио као једина парламентарна странка, међу онима које се декларишу као пробосанске, која је подржала Шпирића.

Након што на његово мјесту нису успјели "угурати" свог Мирсада Ђонлагића, избор Борислава Бојића су искористили као оружје за политичке обрачуне.

Занемарујући чињеницу да су за Шпирићеву смјену и именовање Бојића гласале све странке, осим СББ-а, Дневни аваз је његово именовање приписао СДА, доводећи успут у питање Бојићеву ратну прошлост.

Ратна прошлост Николе Шпирића, у то вријеме оданог сљедбеника Војислава Шешеља, за Аваз, ваљда, није спорна.

Зашто је СББ заузео став супротан ставовима СДА, СДП-а, Демократске фронте и Независног блока, питање је на које ће одговор морати дати челници те странке, прије свих њен предсједник Фахрудин Радончић.

За појашњење те чињенице, које неће сугерисати на задовољавање личних интереса стављањем ОБА под своју контролу, биће му потребно много маште.

Извор: Фактор.ба