Аркан Хрватској продао 12 шлепера оружја и снимак?!

Бивши хрватски премијер и шеф обавештајних служби у својим мемоарима „Политика и домовина“ пише и о Жељку Ражнатовиц́у Аркану, преноси хрватски „Телеграм“.

Србија 30.07.2017 | 13:47 „Остаје ми сада споменути два најважнија догађаја око Аркана, за које мислим да не би смели да остану државна тајна, ма како то неки још данас жарко желе“, наводи Манолиц́.

Како наводи, Жељко Ражнатовиц́ Аркан „још је током истраге и боравка у Реметинцу и пре режираног суђења постао добављач оружја за потребе Републике Хрватске“.

„Почетком 1991. године, тачније у априлу те године, Република Хрватска купила је његовим посредовањем од његове компаније из војног складишта у Батајници много оружја, претежно калашњикове АК 47 и противтенковско наоружање. Била је реч о дванаест шлепера оружја“, истиче Манолиц́.

Према његовим речима, данас „ваља открити неке детаље како би се прича о Аркану довела у прави контекст“.

„Ко је одобрио трговину оружјем са Жељком Ражнатовиц́ем Арканом? Зашто ја, као ондашњи председник Владе, нисам имао информацију о тим набавкама? Да ли је трговина с њим била покриц́е за неке друге услуге, како је то оружје плац́ено, зашто је целу операцију водио ’обавештајни круг‘ и на страни купаца и на страни продавача? Можда одговор знају неки појединци из Осијека који су оних дана били господари живота и смрти у Осијеку, а претпостављам да детаље знају и неки данас живи Вуковарци, склоњени на острву Крку, као и они који су пратили шлепере до истовара“, наводи бивши хрватски премијер.

Он истиче да није испитивао „шта о томе знају Главаш, Перковиц́ и Шекс“, али верује да им детаљи „нису непознати“.

„Неколико дана пре плац́ања оружја Ражнатовиц́у Аркану, наши појединци, у згради Жупанијског суда у Осијеку, припремиц́е две актовке пуне злата и сребра. Наиме, оружје је наводно плац́ено златом и сребром. Питања која се и данас намец́у гласе — чије је било то злато и сребро, има ли оно неку везу с убијеним осјечким шверцерима златом, ко је, заправо, особа која је злато донела на Жупанијски суд у Осијеку и на крају, коме је преузиматељ актовки заправо предао пошиљку злата? Је ли реч о оружју које се касније обилно препродавало по Славонији, је ли део отишао у Вуковар?“, пише Манолиц́.

Чињеница је да је дванаест шлепера оружја стигло и да је предато, а да је Аркан тих дана боравио у Реметинцу. Постоји и информација да је Аркан тим оружјем заправо купио своју слободу. Верујем да ц́е ови редови изазвати неке припаднике Службе за заштиту уставног поретка, који су пратили и преузели оружје, да се ипак јавно испитају о пошиљци“, додаје он.

Манолиц́ наводи да о целом случају постоји и забелешка у Државном тужилаштву.

„Иако су неки протагонисти ове приче мртви, па и мој пријатељ Лазо Пајиц́, који је о свему овоме знао много више, нема никаквог разлога да се та и с њом повезане истраге не наставе, поготово зато што неке индиције говоре како су одређена осјечка убиоства, па и оно Јосипа Реила Кира, имала везе са Загребом“, пише својевремено најближи сарадник хрватског председника Туђмана.

Међутим, како наводи, то није све о Аркану.

„Хрватска ц́е се и 1992. године користити услугама Жељка Ражнатовиц́а. И та ц́е се операција збивати мимо мојих очију, у највец́ој тајности. Штавише, мислим да сам свесно био искључен при њеној организацији због чињенице да смо председник Туђман и ја тад вец́ били ’затегнули конопац‘. Избором људи који ц́е бити укључени у ту операцију, а неки су и данас живи, Туђман, а после и његови наследници затворили су круг оданих и моц́них“, истиче Манолиц́.

Како наводи, он и Туђман су о бројним обавештајним операцијама размишљали различито, понекад и дијаметрално супротно.

„Операција набавке видео-записа о ликвидацији хрватских бранитеља с Овчаре тема је о којој се и данас човек мора запитати: ’Председниче, чему то?‘. У фебруару 1992. године председник Туђман исплатиц́е два милиона немачких марака за набавку видео-записа који је поседовао Жељко Ражнатовиц́, барем тако стоји у документима, које хрватска држава и данас има. Готов новац биц́е однесен Аркану, а видео-касета, замотана у алуминијску фолију, биц́е предата председнику Туђману у његовој породичној куц́и у Назоровој улици“, пише Манолиц́.

„Документи који говоре о споменутом видео-запису такође постоје; надам се да нису у међувремену уништени, као што постоје документи који показују да Арканово хапшење и суђење у Загребу није сматрано препреком наставку сарадње с тим човеком. Аркан ц́е остати у континуираном контакту са Златком Багариц́ем, све до Багариц́евог убиства, али и с Фердинандом Јукиц́ем, радником Службе за заштиту уставног поретка, те с још неким појединцима, великим хрватским бизнисменима чија имена засад не бих спомињао“, додаје он.

Манолиц́еве тврдње да је Република Хрватска купила дванаест шлепера оружја од Жељка Ражнатовиц́а и да је Туђман лично наредио да се Ражнатовиц́у исплати два милиона марака за видео-запис убиства на Овчари, како наводи „Телеграм“, јесу две тврдње које „прилично драматично мењају хрватску (и српску) слику о Аркану, а део су опсежног поглавља о познатом случају Аркановог хапшења у Хрватској почетком 1991. године“.

Они потом наводе да су хрватске обавештајне службе добиле информацију да Аркан припрема атентат на председника Туђмана, као и да је ухапшен у близини Двора.

Ухапсили су га припадници Министарства унутрашњих послова, али српске националности, наводи „Телеграм“.

У Реметинцу га је, тврди Манолиц́, слободно посец́ивало веома много људи, док је у исто време његов досије нестао из судског списа, па тако судија, наводно, заиста није имао много избора него да Аркана осуди на само двадесет месеци затвора, што није подразумевало обавезни притвор, па је Аркан мирно напустио Хрватску.

Манолиц́ је од преузимања власти у априлу 1990. године па до ескалације сукоба с Туђманом крајем 1993. и у 1994. години, обављао дужности члана Председништва Републике Хрватске, па председника Владе, па шефа обавештајних служби, па, на крају, председника саборског Жупанијског дома.

Уз све то, Манолиц́ је имао и највише страначке дужности у време доласка на власт ХДЗ и у првим годинама рата.

Жељко Ражнатовиц́ Аркан био је оснивач и главни командант Српске добровољачке гарде, а такође је био оснивач и први председник Странке српског јединства, председник фудбалског клуба Обилиц́, а помиње се и као један од вођа навијача Црвене звезде.

Убијен је у Београду 15. јануара 2000. године.

Извор: Спутњик