Избирљиви у тражењу посла

Око 82 одсто незапослених у Босни и Херцеговини посао је тражило дуже од једне године, а више од 32 одсто чак дуже од пет година. Показују ово подаци из анкете о радној снази у БиХ, која је спроведена у априлу.

Република Српска 29.07.2017 | 09:56 Аналитичари истичу да становници ипак многе послове не прихватају "по сваку цијену". Како стоји у анкети, у посматраном периоду 17,3 одсто незапослених особа посао је тражило краће од 12 мјесеци, а чак 82,1 одсто незапослених је тражило посао дуже од једне године, што је посљедица послијератног стања и транзиције економије у нашој земљи.

"Велики број је оних који, условно речено, траже посао, а већ негдје раде на црно или су повремено на раду у иностранству, оду на неколико мјесеци па се опет врате. Има и оних који Завод за запошљавање користе ради бесплатног здравственог осигурања.

То су, заправо, пасивни тражиоци посла. Мало је оних који 60 мјесеци траже посао, а да га нису нашли. Има вјероватно и оних који не желе радити послове који не одговарају њиховој стручној спреми", тврди Предраг Дудуковић, економски аналитичар (СWОТ) у Бањалуци.

Каже да иако се траже радници у пољопривреди, текстилној индустрији, пекари, грађевински и разни занатски радници, проблем је што су то слабије плаћени и физички послови, једноставно их не желе радити. Опредјељују се за рад на црно или, пак, живе на рачун других и самим тим немају потребу да раде.

"Млади желе све одмах, а тако не иде. Треба се заложити и показати труд да би то послодавац схватио и дао већу плату", истиче Дудуковић.

Закључује да читава ова ситуација на тржишту рада искривљује стваран број незапослених и оних који заиста не могу пронаћи посао. Коментаришући чињеницу да млади све више гледају на висину плате, Дудуковић указује на њихову све већу избирљивост.

"Премда се траже квалификовани радници разних струка и заната, средњошколци се не одлучују уписивати та занимања јер знају да ће имати мале плате. А привредни амбијент је такав да привредници немају простора да повећају плату и онда ту имамо зачарани круг, гдје с једне стране имамо незапослене, а са друге потребу за радницима", наводи Дудуковић, наглашавајући потребу за усклађивањем.

Као рјешење наводи бесплатно школовање и стипендије за оне који одлуче уписати дефицитарна занимања, које би субвенционисали локална заједница, надлежни, али и привредници.

Славко Чамбер, предсједник Удружења незапослених из Бањалуке тврди да је систем у Републици Српској такав да уништава младе људе, да им послодавци и држава ништа не нуде, али да има и људи који су по 30 година на бироу.

"Млади људи су интелигенти и они бјеже одавде. Многи способни кадрови, чланови нашег удружења су отишли. Дајте младима добар посао или ће сви отићи. Доћи ће до тога да нећемо имати радника. Ми из Удружења радимо на рјешењу како задржати младе", прича Чамбер.

Извор: Независне новине