Због подјела, БиХ стагнира

Грађани морају да донесу одлуку да ће подржати политичке лидере који проблеме рјешавају, а не оне који користе лошу реторику, рекла је Морин Елизабет Кормак, амбасадорка САД у БиХ, у интервјуу за "Независне".

Република Српска 29.07.2017 | 09:49 Говорећи о санкцијама против Милорада Додика, предсједника Републике Српске, рекла је да су санкције уведене због опструкције спровођења Дејтонског споразума.

"Уколико он у једном тренутку дјелима, а не ријечима одлучи да ради другачије, да поштује владавину закона и одлуке Уставног суда, и поштује оно што Дејтон значи, онда у једном тренутку можемо размотрити ту другачију ситуацију", рекла је Кормакова.

НН: Толико је дневних тема, а мало времена за све њих, па бих Вас уопштено питао како коментаришете актуелна дневна дешавања?

КОРМАК: Чини се да је изборна кампања прерано почела. Ја бих заиста позвала политичаре да се фокусирају на стварна питања и да кампању оставе за наредну годину, кад и треба да се деси. Имамо теме из реформске агенде које нису завршене, а лидери их користе за властиту политичку корист. Рецимо, Уговор о Транспортној заједници, гдје се ради о 241 милиону евра. Политика спречава потписивање тога, па Закон о акцизама. То јесте тежак закон, али он отвара бројне могућности за ову земљу. Видјела сам једну анкету да се 80 одсто економског раста у Србији остварује на 20 км од аутопута. О том потенцијалу треба разговарати. То нису једноставне ствари, али су веома важне.

НН: Русија исплаћује клириншки дуг БиХ. Тим поводом, моје питање је: Шта грађани БиХ могу очекивати од проблема на релацији Русија - САД? Како се то може одразити на нас? Треба ли да се бринемо?

КОРМАК: САД имају врло комплексне односе са Русијом и заједно радимо широм свијета на веома важним питањима. Овдје у БиХ радимо у Савјету за имплементацију мира. Не слажемо се у свим стварима данас и имамо значајне изазове. Али мислим да сами грађани треба да доносе одлуке какве односе желе градити са међународним партнерима.

НН: Шта тачно САД очекују од предсједника Додика да уради да би биле скинуте санкције које су уведене против њега?

КОРМАК: Прије свега, то не функционише баш тако. Политика санкција САД проводи се у складу са законом. Процес да се уведу санкције је дуг, а дуг је процес исто тако да неко буде скинут са те листе. Јасно смо казали да су санкције против господина Додика због кршења владавине закона, одлука Уставног суда, и зато што представља значајан ризик за опструкцију спровођења Дејтонског споразума. Уколико он у једном тренутку дјелима, а не ријечима одлучи да ради другачије, да поштује владавину закона и одлуке Уставног суда, и поштује оно што Дејтон значи, онда у једном тренутку можемо размотрити ту другачију ситуацију.

НН: Генерално говорећи, како се те санкције уопште уводе, ко одлучује о томе и како то функционише?

КОРМАК: У америчкој влади политику санкција води Министарство трезора, Канцеларија за контролу имовине странаца. Процес доношења одлука у вези са санкцијама било гдје у свијету је веома комплексан међуресорни процес. Очигледно, зависи од теме и које су агенције укључене. Стејт департмент је кључан у то, али коначна одлука је заједничка одлука више агенција америчке владе.

НН: Ја сам стекао утисак да су санкције донесене у вези са референдумом, али како схватам, процес увођења санкција траје много дуже да би био директно везан за тај референдум, или гријешим?

КОРМАК: Америчка влада је дуго јасно говорила да ће бити посљедица за разноразне поступке. Директно кршење одлуке Уставног суда је само дало додатну енергију том процесу и у том тренутку створило пут за доношење одлука у Вашингтону те омогућило да процес дође до краја. Када смо говорили да се посљедице разматрају, то нису биле само ријечи. Али разговори су вођени у Вашингтону о стварима које су биле пријетње против Дејтона.

НН: Јесу ли ваши европски савезници били укључени у процес?

КОРМАК: Не говоримо у јавности о детаљима наших дипломатских разговора, али имамо врло блиску сарадњу са кључним европским партнерима. Кроз разне канале и формате разговарамо о кључним питањима.

НН: С обзиром на то да је Суд оборио оптужницу за референдум, не даје ли то за право многим политичарима из РС који тврде да су били у праву да се ништа противзаконито није десило?

КОРМАК: Став америчке владе је јасан да се одлуке Уставног суда (УС) морају поштовати. Важно је подсјетити се да је УС већ рекао да је референдум нелегалан. Овдје се само ради о томе да ли одређена имена која су прослијеђена могу бити одговорна. На основу доказа одлучено је да то није случај.

НН: Али не мислите ли да ће бити тешко објаснити обичним људима да је овдје било кривице када нико није одговарао?

КОРМАК: Када УС каже да је нешто нелегално, то треба поштовати.

НН: Морам да признам да ме одлука о 1. марту мало повриједила, јер сам очекивао да ће УС имати исти аршин кад су у питању 9. јануар и 1. март. Како сад објаснити обичним људима да је Уставни суд заиста непристрасан?

КОРМАК: С обзиром на то да сада разговарамо званично, могу само рећи да су одлуке УС коначне или обавезујуће. Знам да је питање празника врло емотивно за све људе у цијелој БиХ. Зато ми је жао што политички лидери нису сјели и постигли договор о закону о празницима.

НН: Вјерујем да Вам много људи говори да политичари не желе да ријеше ова питања, јер тако лакше дижу тензије и скрећу пажњу, зар не?

КОРМАК: Да, то се заиста тако чини. Превише времена су политичари фокусирани на национализам, подјеле и проблеме. Због тога што БиХ има тако добар географски положај и талентоване људе, рјешења за отварање нових радних мјеста и економски раст, здравство и образовање нису тако тешка. Промјене се не могу десити за дан или седмицу, али за неколико година животи људи се могу значајно побољшати. Грађани морају да донесу одлуку да ће подржати политичке лидере који проблеме рјешавају и да ће оставити по страни све те политичке нападе и сву ту лошу реторику која се користи само ради политизације.

НН: Како коментаришете хрватски приједлог изборног закона?

КОРМАК: САД дуго сматрају да је важно остварити напредак у тој области. Кључно је да политичари раде једни са другима да нађу рјешење. Да ли се ради о имплементацији судске одлуке или о унапређењу изборног процеса, које већ дуго међународни стручњаци препоручују. Шта год рјешења била, она морају БиХ водити напријед на европском путу. То је пут који су грађани изабрали, а политичари се обавезали на њега.

НН: Да ли овај конкретни хрватски приједлог води ка томе?

КОРМАК: Нисам технички стручна за ту област, али је јасно да у свако рјешење морате увести партнере, јер морате имати довољно гласова да нешто усвојите. Тај процес се мора десити, а рјешење мора помоћи овој земљи.

НН: У Бањалуци сте опет, како Вам се свиђа град?

КОРМАК: Прије свега, хвала на савршеном времену. Бањалука је прекрасан град и ту увијек уживам. Јутрос сам посјетила Универзитетски клинички центар и јако сам импресионирана квалитетом програма које тамо нуде. Неки се одвијају у сарадњи са САД. Посјетила сам Завод за радиологију, који сарађује са Методистичком болницом у Хјустону. Посјетила сам и Клинику интензивне његе, и они имају веома добре везе са Клиником Мејо. То је импресивна институција за коју се надам да ће даље наставити да расте.

НН: Хоћете ли наредне године доћи у Доњу Градину, упркос оном што се десило ове године?

КОРМАК: Наравно. У Доњу Градину идем да одам почаст жртвама и свакако намјеравам тамо бити и наредне године. Веома је важно да покажемо поштовање према жртвама једног ужасног масакра који се тамо десио током Другог свјетског рата.

НН: Ви идете у Сребреницу и то свакако треба да чине и српски политичари, не само Ви, али постоји осјећај да нема довољно поштовања за српске жртве, да се не иде довољно често на њихова стратишта. Какав је Ваш коментар?

КОРМАК: Стално смо присутни у Доњој Градини, а моје особље је ишло одавати почаст српским жртвама широм земље. Ми идемо на мјеста гдје се одаје почаст цивилним жртвама, а када се ради о мјестима гдје нису само цивилне жртве у питању, онда не идемо на те комеморације. Врло пажљиво идемо тамо гдје одајемо почаст цивилним жртвама.

Извор: Независне новине