Прича о два Звездина хероја...

Један је заслужио нови уговор, други је променио физиономију тима! Или велики утицај Мичела Доналда и Бранка Јовичића у победи над Спартом.

Фудбал 28.07.2017 | 20:00 Онај гол Гелора Канге, онај продор Немање Радоњића, оно савршено нападачко кретање Ричмонда Боаћија... Сви ти детаљи, путем Јутјуба, остаће као сведочанство велике Звездине победе над Спартом. Прве озбијне у Европи после више од деценије.

Међутим, када се еуфорија буде стишала, а ехо апалуза који су се чули у ноћи између четвртка и петка нестане, погледи ће се заустављати на Мичелу Доналду и Бранку Јовичићу. Делује изанђало и стереотипно, али та два дискретна хероја имали су велики утицај у победи над Спартом. Скоро колико и Гелор Канга.

Да је ово друга половина 2015. године навијачи Црвене звезде би лаконски рекли: "Што се чудите Доналдовој игри, он је константа. Он је увек на нивоу, он је краљ ничијих лопти". Јесте фудбалски писмени Холанђанин имао улогу тутора Марка Грујића, деловао увек рационално, али је један од оних који се у међувремену “покварио“. Иза њега је врло лоша полусезона, партија које су манифестовале благу незаинтересованост, засићење средином, чак и неспремност. Све је наслућивало да ће Доналад напустити Београд, али Владан Милојевић знао је да му је за пристојан европски пазл потребан некадашњи члан Ајакса.

Ту долазимо до целе квачице. До четвртка вече - а можда је тако и сад - Доналд није преломио да ли је њему потребна Црвена звезда. Ушао је у последњу и то опциону годину уговора, гледао у међувремену како у клуб стижу фудбалери знатно плаћенији од њега (његова годишња плата је 240.000 евра). А од њега се очекивало да прави разлику и идаље туторише добар део екипе.

Све је то имало утицај на Мичела Доналда. Добро, пре него што констатујете да посао фудбалера није да завирује у џеп колега, будите поштени према себи и другима. Како бисте се осећали да послодавац у вашу фирму доведе дупло плаћенијег човека који при томе не ради посао како треба? Да ли би се то одразило на вашу мотивацију?

Поштено - одговор је потврдан! Сва та унутрашња размишљања Мичела Доналдапрепознао је на краткотрајним припрема Владан Милојевић. И не само да је препознао, него га је фудбалски вратио у живот и учинио јако мотивисаним одлуком да му додели капитенску траку. Искусни везиста се осетио пожељним и поново постао Звездина константа. Јер нема у фудбалу баш толико случајности: Доналд је био најбољи против Валете, Лудогореца, Спарте из Прага...

Никада неће ући Мичел Доналд у друштво најкреативнијих Звездиних странаца, неће бити ни близу, али ће увек бити међу најпоузданијима. Види се то и по обичним детаљима, приликом европских путовања. Млађи виде у њему озбиљног ауторитета, странци се окупљају око њега. Нема код њега, некад потребног,  инфантилног понашања. Увек је у фокусу, увек је озбиљан. Понекад незадовољан.

Постоји тај фактор ограниченог броја странаца, али један од приоритета руоводства Црвене звезде мора да буде нови и финансијски знатно бољи уговор за Мичела Доналда. Јер ко зна да ли би црвено-бели били европски живи да је Холанђанин прихватио понуду турског Генчелера. То су те ситнице које у летњим квалификацијама праве разлику. Рачунао је сигурно Андреа Страмачони на Доналда, али није рачунао на оваквог Доналда који се пролетос кретао као Хроми Даба, али који је поред тога скренуо пажњу емисара чешког великана.
"Докле год сам задовољан уговором нема потребе да напуштам Црвену звезду", послао је јасну поруку Холанђанин после тријумфа над Спартом.

Добра ствар за црвено-беле јесте чињеница да Донлад воли да живи и ради у Београду, да је овде добио друго дете и да његова супруга у престоном српском граду види идеалну породичну луку. Остало је на одговорнима са Маракане...

Расплет око Доналда видећемо наредних дана, као што смо видели да је некадашњи задњи везни Борца из Чачка Бранко Јовичић променио комплетну физиономију Звездиног тима. Никада неће он произвести аплауза на Маракани као Гелор Канга, Немања Радоњић, па иМичел Доналд, али да су у Љутице Богдана таквог играча имали претходне године вероватно би сада играла у квалификацијама за Лигу шампиона.

Навијачи га упоређују са фудбалском верзијом капитена кошаркашке селекције Бранка Лазић. Просто, Јовичић је оног дана када је задужио Звездину опрему узео шприц и ванкцинисао остатак тима од меланхолије и равнодушности. Колико и тренер Милојевићпроменио је физиономију тима, дао плућа и одморио мозак Гелора Канге... А то је некад потребније, него мали милион пресечених лопти. Дефинитивно, велики погодак спортског сектора Црвене звезде у лику малог чипа без којег машина Владана Милојевића не би радила. Нити би имала такву дефанзивну стабилност.

Јер колико год Јовичић био важан против Спарте, биће још важнији у домаћим сударима са аутсајдерима на Маракани. Ако буде константан као Мичел Доналд у првој години Звезди ће бити олакшан пут ка овогодишњим циљевима.

Извор: моззартспорт

Фото: Стар Спорт