Здравствени картон 4 пута скупљи

Фонд здравственог осигурања Републике Српске (ФЗО РС) ће на систем електронског здравственог картона и књижица за милион осигураних грађана потрошити баснословних 23 милиона КМ, за разлику од Србије коју је овај пројекат за њених 6,8 милиона осигураника, коштао четири пута јефтиније, односно 5,8 милиона КМ, открива пословни портал ЦАПИТАЛ. ба.

Република Српска 28.07.2017 | 07:28 Тендерска документација ФЗО РС, открива добро упућен извор ЦАПИТАЛ-а, готово је истовјетна за систем који је примијењен у Србији па се поставља питање како је могуће да је управо Србија, која има скоро шест милиона осигураника више, потрошила четири пута мање новца који планира Фонд здравственог осигурања Српске.

Према 23 милиона КМ вриједном тендеру ФЗО РС, који је отворен до 1. августа, планира се набавка чак 3.000 нових рачунара, али и софтвер картице и читачи, који ће чинити систем интегрисаног здравственог информационог система (ИЗИС).

Министарство здравља Србије тендер за израду ИЗИС-а расписало је 2015. године и тада се знало да је потребно умрежити 8.000 рачунара. Како су здравствене установе већином биле опремљене рачунарима, докупљено је само њих 500.

С друге стране, Србија је свој пројекат преписала од Македоније, која је формирала ИЗИС са 2.500 рачунара, или 500 мање него што то планира ФЗО РС.

У ФЗО РС су за ЦАПИТАЛ одговорили да је здравственим установама у РС потребно 3.656 рачунара, јер је 2.481 рачунар старији од пет година!

Да апсурд буде већи иако купују чак 3.000 рачунара не знају да ли ће им требати, јер „тачан број неопходних рачунара биће одређен главним пројектом, након потписивања уговора. Фирма која побиједи на тендеру испоручиваће их фазно и према потребама“.

Добро обавијештен извор ЦАПИТАЛ-а тврди да не постоји потреба за набавком оволиког броја рачунара, јер и Македонија и Србија користе јефтину опрему и технологију, а оба система су на свјетском нивоу. Чак су и награђена.

“Готово све здравствене установе у РС већ користе овакву опрему. Хоће ли сви љекари и сестре истовремено радити на рачунарима? Таман и да се то деси, цијена ове количине није већа од четири милиона КМ”, истиче извор.

У ФЗО, међутим, не виде ништа спорно у милионском трошењу и тврде да су у ову тендерску причу ушли потпуно припремљени.

У јуну прошле године анкетирали су 53 од укупно 77 јавних здравствених установа и дошли до податка колико је рачунара потребно. Осим тога, кажу да је “Студијом економске оправданости” утврђено је да главнину трошкова ИЗИС-а чини софтвер, укључујући и израду и персонализацију картица за кориснике апликације и здравствене осигуранике.

“Персонализација картица је дио софтверског рјешења, тако да је његов неодвојив дио. Нешто мање од 20 одсто је учешће хардверских компоненти, а њихова набавка се не може одвојити од набавке софтвера због будућих гаранција на функционисање читавог система и одржавања ИЗИС-а”, кажу у Фонду.

Наш извор пак додаје да је увођење картице потпуно неозбиљно. Напримјер, Македонију је пројекат са тим истим картицама коштао око 10 милиона КМ, а није дао никакве резултате.

“Зашто не бисмо за идентификацију користили медицинску апликацију за мобилне телефоне као што то раде у Србији? Па ваљда и ми сви у Српској имамо мобилне телефоне ”, закључује.

Иза брда овог тендера одавно се ваља велика прича.

Јавност у РС све гласније шпекулише да је посао намијењен компанији „Проинтер“ те да је тендерска документација прилагођена управо њеним описима. У више наврата незванично је, без конкретних доказа, истицано да иза ове фирме стоји Игор Додик, син Милорада Додика, иако је он то у неколико наврата демантовао. Као други власник спомињао се Славиша Кокеза.

Услове испуњава само партнер Проинтера

Такође, документацијом која је у посједу ЦАПИТАЛ-а захтијева се тачно одређена технологија базе података, коју може да испуни само америчка компанија “Орацле”, с којом “Проинтер” има партнерске односе.



“Македонија и Србија су израдиле своје системе са бесплатном базом података коју користе и неке од највећих интернет компанија у свијету. Само на овоме може да се уштедјети око 1,2 милиона КМ. Такође, захтијева се и да произвођач преда сва интелектуална права и заштићене производе. Ниједна озбиљна свјетска компанија то неће урадити”, наводи наш извор.

Прича о тендеру за ФЗО РС доспјела је у жижу јавности још почетком године, када је планом јавних набавки здравства за 2017. годину било предвиђено да се за посао испоруке „хардвера, софтвера, електронских картица и читача за ИЗИС“ утроши 17,4 милиона КМ. Управни одбор Фонда у јануару је донио одлуку у којој је прецизирано да се код набавке мијења износ процијењене вриједности и да се он повећава на око 23 милиона КМ.

Игор Вукајловић из Удружења грађана “Тендер” казао је да је ова јавна набавка намијењена “великим играчима” и да су овакви послови готово увијек унапријед договорени.

“До јуче је то био “Ланако”, сада имамо нове побједнике. Било која фирма може да се жали на услове у тендерској документацији, али за покретање тог поступка мора да плати дестимулирајућу таксу од 10.000 КМ. Због чега се губи интерес. Штимање тендера је код нас и те како узело маха. Ово личи на тендер који је МУП РС расписао за набавку униформи. Све је унапријед договорено”, истакао је Вукајловић.

Разбацивање док тонеш

ФЗО РС планира на електронски систем узме кредит и потроши неколико пута више него сусједне земље, док грца под теретом неизмирених обавеза и немогућности да наплати стотине милиона КМ. Фонд здравственог осигурања је затражио од Владе Српске да отпис 14,5 милиона КМ, колико му је позајмљено са есцроw рачуна још 2008. године, о чему је ЦАПИТАЛ писао почетком јула.

Укупан директни дуг здравствених установа у Републици Српској по основу кредита, пореза и доприноса одавно је премашио пола милијарде КМ.

Дуговања послодаваца према Фонду здравственог осигурања (ФЗО) РС у посљедње четири године повећана су за чак 71 милион марака, а само у прошлој години су порасла за више од девет милиона, тако да је укупан дуг на крају 2016. достигао готово 280 милиона КМ.

Да је стање изузетно лоше показују подаци да је од 2009. до 2015. године приход Фонда здравственог осигурања (ФЗО) пао укупно за чак 680 милиона КМ због мање уплаћених доприноса за запослене и пензионере  те смањења основице за пољопривреднике.

Сви подаци на једном мјесту

ИЗИС је централни електронски систем, у коме се чувају и обрађују сви медицински и здравствени подаци пацијената, подаци здравствених радника и сарадника, подаци здравствених установа, здравствене интервенције и услуге извршене у здравственим установама, подаци електронских упута и електронских рецепата, подаци о заказивању за специјалистичке прегледе, дијагностичке процедуре и хируршке интервенције.

Интегрисани здравствени информациони систем треба да обезбиједи јединство података у здравству и јединствену информационо-комуникацијску инфраструктуру за управљање збиркама података и пријенос података.Требало би да омогући лакше и боље планирање у области здравствене заштите и стварања бољих здравствених политика.

Извор: Цапитал.ба