У Херцеговини мање католика

Према подацима Бискупске конференције БиХ на крају 2016. године Бањалучка бискупија бројала је 31. 501 католика, Мостарско – дувањска 176. 619, Требињско – мрканска 19. 410 а Врхбосанска надбискупија 162. 711. , објавио је Журнал.

Босна и Херцеговина 25.07.2017 | 13:19 Католици у БиХ још од 2002. године у континуитету имају негативан прираштај, али он је у сталном опадању већ од 1996. године када је био позитиван за 1467. Према истим изворима, који су прикупљени од свих жупних канцеларија на подручју појединих бискупија, процјењује се да је на крају 2015. године у БиХ било 405.735 католика, што би било за 14.559 мање него претходне 2014. године.

Журнал пише како се поређивањем података од 2014. године с онима из краја 2016. године, долази до резултата да је у Босни и Херцеговини око 30 хиљада католика мање него на почетку 2014. године.

''Овај податак у најмању руку је алармантан, а заправо је катастрофалан. И што је још горе, чини се да та бројка вртоглаво расте. То ће потврдити сљедећи благослов кућа, који католици практикују крајем године. Наравно, не исељавају се само католици, него и остали'', за Журнал каже фра Иван Нуић, професор у Фрањевачкој Гимназији у Високом.

''Нажалост, одлазе многи без обзира што су по вјери и нацији те јесу ли негдје мањина или већина па се то питање тиче свих и на свим нивоима. Редовно се као први разлог наводи питање запослења односно зараде, а привредно питање повезано је с пуно других питања у овој земљи'', наводе из Бискупске конференције БиХ.

Међутим, постоје и они које податак да је у посљедње три године око 30 тисућа католика мање у БиХ не забрињава.

''Тај број се смањује ради тога што старији умиру, и неки од тих старијих који су рођени негдје у Херцеговини одселе. Нисам задовољан у потпуности што неки говоре, али можда неки само говоре што су од некога чули. Нисам задовољан што се говори да толико људи нестаје, нестају они који су умрли'', каже за Журнал дон Анте Јелић.

Претпоставимо ли да су већина католика – Хрвати, као основни разлози демографскога стагнирања Хрвата у БиХ наводе се: ратни прогон и исељавање, неуспио повратак прогнаника и расељених, неријешено питање унутрашњег уређења БиХ (политичко и национално питање), висок постотак незапослености, врло негативан природни прираштај Хрвата који су остали у БиХ и ново исељавање, пише Журнал.

''Они који у овој земљи имају већу власт, самим тим имају и већу одговорност. Када је ријеч о власти и политици, не бих издвајао никога посебно јер су многе ствари међусобно испреплетене. Осим тога, ту су и међународни представници који су играли врло важну улогу у заустављању рата, али и у оваквом унутрашњем уређењу БиХ које не погодује развоју и заједничкој сарадњи. Они и данас имају велики утицај. Нажалост, увијек ће се наћи они који ће искористити такво унутрашње уређење за освајање власти или учвршћење својих позиција'', став је Бискупске конференције БиХ.

''Људи немају посао, или имају мизерну плату, немају дјечји доплатак, здравствену заштиту, стипендију... Ако остану без посла, боје се хоће ли имати пензију, новац за лијечење. Многима је доста преживљавања, они само хоће живјети – од свога рада, поносно, без страха и понижења, а наш накарадни друштвени систем то им не може осигурати. Осим тога, кад у џепу имате хрватски пасош, признајте, напасти одласка за бољим животом, у неку нормалну земљу, није се лако одупријети'', каже фра Иван Нуић.

Дон Анте Јелић каже како не би могао говорити о одговорности ХДЗ-а БиХ.

''Морате с тим политичарима разговарати и да видимо у чему су они одговорни, зашто су одговорни. Ја мислим да ХДЗ БиХ не сноси одговорност за мањак Хрвата - католика у БиХ. Не може се то рећи има и других странака, јесу ли и оне одговорне- нису јер ја знам да нису. Не може ХДЗ запослити колико год хоћете људи. Људи једноставно ће ићи тамо гдје им је боље живјети, гдје им је лакше, гдје ће наћи неки бољи посао'', каже дон Јелић.

''Наравно да постоји одговорност ХДЗ-а, али то није карактеристично само за ХДЗ, него за све. У нашим парламентима свако мало чујемо како се нека странка или страначки клуб бори за витални национални интерес и то се сматра врхунским дометом. То је обична глупост!'', тврди фра Нуић.

Иза националног интереса, заправо се крије национализам, који је извана необично заводљив и лијеп, а изнутра чудовишно нехуман, каже Нуић и додаје: ''Тако је са сваком идеологијом којој на првом мјесту није човјек него нешто друго: нација, странка, новац, моћ. Прије или послије такве идеологије почну јести људску дјецу''.

Иако је економска ситуација у земљи основни разлог одласка младих људи, али и читавих породица, многи одлазе с презиром остављајући своја етничка, ''торовска'' права и одлазе у друге земље гдје им таква права нико не даје. Оно што тамо добију су људска права: право на рад, образовање, социјалну заштиту, мировину, право на достојан живот, на сигурну и лијепу будућност.

Извор: Вијести.ба