Диплому има 8 одсто грађана

Републици Српској недостаје високообразованог становништва јер се са свега осам одсто високообразованих смјешта на дно европске и регионалне листе оних са факултетском дипломом. То је чак троструко мање него у Словенији, а више него двоструко испод процента високообразованих у Хрватској.

Република Српска 25.07.2017 | 08:07 Стручњаци из области образовања се слажу да треба повећати проценат оних са факултетском дипломом, али и студирање ускладити са тржиштем рада.

"Ако имамо у виду да је проценат високообразованог становништва у Хрватској 18 одсто, Словенији 23 одсто, Србији шест одсто, Аустрији 18 одсто, Њемачкој 25 одсто, а да је европски просјек 28 одсто, примјетно је да Републици Српској недостаје високообразованог кадра. Ипак, не можемо занемарити чињеницу да је посљедњих година у порасту број незапослених високообразованих кадрова, што упућује на потребу чвршћег повезивања високог образовања и тржишта рада", наводе из Министарства просвјете и културе РС.

Такво стање поткрепљују и подаци Завода за запошљавање РС, према чијој је евиденцији пријављена 13.231 незапослена особа са високом стручном спремом, а чак 153 њих на посао чека дуже од 10 година.

"Од укупног броја пријављених лица, 6.367 је млађих - до 30 година. Њихова дужина чекања на запослење је око једну годину и пет мјесеци", наводе из Завода.

Ранко Божичковић, проректор за наставу Универзитета Источно Сарајево, каже да је из разговора са демографима и другим стручњацима сазнао да је наведени проценат већи, и износи око 12 одсто. Сматра да статистичари не треба да посматрају цијелу популацију, већ одређене генерације, поготово јер је у Српској број дипломираних у порасту. Истиче и да много средњошколаца уписује високошколске установе, а не факултете, које статистички стручњаци можда нису узели у обзир.

Вјерује да ће се за неколико година осјетити успон у броју високообразованих, што ће утицати на тренутну статистику. "Иако говоримо да се уписују на факултете, да се образују кадрови, питање је колико ти кадрови остају на подручју Српске? Колико развијају привреду, колико дају нових иновација? Ми у овом моменту имамо либералан услов уписа и у будућности можемо очекивати само заоштравање услова уписа на јавне универзитете, и то због привредног амбијента", рекао је Божичковић.

Дарко Кнежевић, декан Машинског факултета у Бањалуци, каже да иако се стиче утисак да се број високообразованих повећава, заправо је у питању тренд уписивања на приватне факултете по чијем завршетку студенти добијају дипломе које, према његовом мишљењу, немају сврху јер не прате знање и компетитивност.

"Нашем факултету се често обраћају страни инвеститори и траже инжењере, не могу пронаћи довољно радника. С друге стране, имамо доста незапослених који су завршили разне менаџменте, друштвене науке, и планирају да се запосле у државним органима. Овакав тренд ће се наставити због тога што немамо адекватан програм који би то спријечио. Једноставно је у питању лоша структура једне државе", тврди Кнежевић.

Анте Јурић Марјановић, програм менаџер Омладинског комуникационог центра, у оквиру којег је позиционирана неформална асоцијација "Академац" с циљем активнијег доприноса у рјешавању проблема неповезаности тржишта рада и високог образовања, слаже се да образовни кадар није прилагођен тржишту рада.

Сматра да је потребно првенствено утицати на промоцију занимања која тржиште највише апсорбује, али и омогућити приватним компанијама приступ у образовни систем кроз гостујућа предавања, праксу или нешто треће. Из ресорног министарства наводе да је једна од мјера предвиђених Стратегијом развоја образовања РС за период 2016-2021. усаглашавање услова и профила студија са потребама тржишта рада и правцима развоја Републике, којом се, између осталог, кроз јачање комуникације и сарадње између високошколских установа и привредног сектора планира остварење стратешког циља повезивања високог образовања и тржишта рада. 

Број високообразованих у процентима (Подаци Министарства просвјете и културе РС):

Србија - 6

Република Српска - 8

Хрватска  - 18

Аустрија  - 18

Словенија  - 23

Грчка - 23

Њемачка - 25

Европска унија - 28

Извор: Независне новине