Ратне трубе због нових гасовода

И Израел је одлучио да уђе у трку за гасно тржиште Европе. У ту сврху он вец́ има амбициозан пројекат о изградњи два крака гасовода, који би требало да буде завршен до 2025. године. Тамо где је велики новац у игри, велики су и ризици. Турска вец́ звецка оружјем, Грчка подржава своје сународнике на Кипру, а Изреал покушава да седи на две столице.

Свијет 23.07.2017 | 21:30 Да је гас постао један од најважнијих артикала у свету, показује и случај са израелским гасоводом. Нафтна бушотина „Левијатан“, која је откривена пре неколико година, највец́а је у трец́ем миленијуму, са залихама од 450 милијарди кубних метара гаса. Израел је, од државе-увозника овог важног енергента, постао његов извозник. Он вец́ извози у Јордан, а сада се спрема да освоји и европско тржиште.

Почетком ове године Италија, Грчка, Израел и Кипар су се договорили да дном Средоземног мора изграде гасовод „Ист мед“, који ц́е повезивати „Левијатан“ и кипарску гасну бушотину „Афродита“ (залихе 127 милијарди кубних метара гаса) са италијанским градом Бриндизијем.

Италијанска компанија „Ени“ је код египатске обале открила гасну бушотину „Зор“ са залихама од 850 милијарди кубних метара гаса, која такође може да буде прикључена овом гасоводу. Дужина гасовода „Ист мед“ износиц́е више од 2.000 метара и биц́е то најдужи гасовод на свету. Како се претпоставља, проток гасовода ц́е бити 16 милијарди кубних метара гаса годишње, што се поклапа са јачином једног крака „Турског тока“, који Русија планира да испоручи у Европу. Овај пројекат, наравно, помаже и Европска унија.



Други део пројекта је гасовод који би ишао са Кипра у Турску и који није баш по вољи Никозије и Атине. Овај гасовод би могао да буде јефтинији, с обзиром на то да је потребно само повуц́и цев од Кипра до Турске, а отуда би гас „Јужним гасним коридором“ преко Балкана стигао у Европу.

Међутим, Израел је увучен у опасну геополитичку игру. Пошто би гасовод требало да прође кроз територијалне воде Кипра, Никозија је одлучила да искористи овај пројекат и подстакне Тел Авив да искористи свој утицај на Анкару да попусти у преговорима о уједињењу Северног и Јужног Кипра. Са друге стране, Турска, која сања да у Европи постане кључни енергетски чвор, кроз који ц́е пролазити руски, азербејџански, израелски, а у перспективи и ирански и катарски гас, прихватила се овог пројекта са великим ентузијазмом.



Да се ситуација у источном Медитерану компликује, показује прошлонедељни догађај када је француска компанија „Тотал“ почела бушење на „Блоку 11“, који се налази у кипарској економској зони. Анкара је оштро реаговала на намеру кипарских власти да врше истраживања гаса без учешц́а турске заједнице на острву. Турска је одмах послала истраживачки брод „Барбарос“ ка „Блоку 6“ који се налази у економској зони Кипра, док је министар одбране Кипра Христофорос Фокаидис позвао јавност да не реагује на турске провокације.

Анкара је објавила да ц́е спровести сеизмичка истраживања источно од Пафоса, где је планирано да истраживање енергената изводе италијанска „Ени“ и француски „Тотал“. Турска је најавила да намерава да купи своју платформу и почне сопствена истраживања залиха гаса, не само у „Блоку 6“, вец́ и у околним „блоковима“.

Турски председник Реџеп Тајип Ердоган је на 20. Међународном енергетском конгресу у Истанбулу, који је одржан прошле недеље, изјавио је да „очекује да ц́е учесници пројекта на Кипру избегавати кораке који воде ка напетости у региону“.



„Желео бих да их подсетим да могу да се суоче са ризиком да изгубе пријатеља као што је Турска, не само у региону, вец́ свуда и у свакој сфери“, упозорио је Ердоган.

Шеф турске дипломатије Мевлут Чавушоглу је најавио реципрочне мере Анкаре на акције Кипра, након чега је објављено да војни брод Турске са даљине прати кретање истраживачког брода „Вест капела“ који врши бушење. Грчка је подржала власти Кипра, нагласивши да је истраживање гаса у кипарским водама суверено право острва.

Председник Комисије за енергетска питања опозиционе Народне републиканске партије Турске Неџдет Памир сматра да би „Турска такође могла да почне да истраживањима, јер турска заједница острва има пуно право да учествује у радовима који се изводе у региону“.

„Грци-Кипрани врше истраживања енергената на територији коју је Турска прогласила својом економском зоном. Турци-Кипрани имају пуно право да учествују у доношењу одлука повезаних са развојем овог региона. Делатност Грка-Кипрана у овом региону је незаконита, они крше међународно право. Њихова тактика је да на своју страну привуку велике компаније као што су ’Хепсон‘ и ’Тотал‘ и заинтересују их за радове на деловима који се сматрају продужетком ’Зора‘ у Египту“, сматра Памир.

 Кипар има подршку Грчке, Вашингтона и Европске комисије. Брисел је вец́ изјавио да Анкара треба да се уздржи од претњи државама-чланицама ЕУ. Могуц́а ескалација ситуације између држава је реална. Последњих месеци Турска редовно нарушава ваздушни простор Грчке, а њени бродови редовно прелазе у грчке територијалне воде. Све ово може да изазове војни сукоб јер Грчка нец́е пустити Кипар низ воду.



Са друге стране, и Израел је спреман да оружјем брани гасовод који ц́е бити готов, према првим проценама, 2025. године. Вец́ је потписан уговор за куповину поморских система за заштиту гасних поља и морских путева у вредности од 420 милиона долара. Израел је купио и четири брода „Саар 6“, који ц́е се користити за чување економских вода Израела у Средоземном мору.

Извор: Спутњик