Пресјек: Шта је (за сада) обиљежило тениску 2017. годину?

Новаков процес, "десетка" и Роџер као Марти Мекфлај. . . Година је 2007, датум је 8. јул, а на Централном терену Вимблдона драма је добијала свој последњи чин.

Тенис 25.07.2017 | 23:20 Роџер Федерер је након три сата и 45 минута форхендом напао други сервис Рафаела Надала, уследио је инсајд-ин истим ударцем и лаган смеч на мрежи – сузе су саме почеле да теку.

Тада 26-годишњи момак из Базела освојио је пету узастопну титулу на Вимблдону, у том тренутку 11. на Гренд слемовима, да би потом другу годину завршио са три од четири трофеја са највећих турнира.

Округло 120 месеци касније Швајцарац се вратио на терене Ол Ингланд клаба као човек који је вратио време и урадио нешто што није никада у каријери – освојио је Вимблдон без изгубљеног сета. Иако прехлађен, лако је изашао на крај са Долгополовим, Лајовићем, Зверевим, Димитровим, Раонићем и Бердихом, пре финала са Марином Чилићем.

Хрват због повреде стопала није био у стању да пружи озбиљнији отпор и негде на средини 2017. године стање је такво да Федерер има два Гренд слема, а Рафаел Надал један, баш као из прве реченице текста.

Турбулентна сезона почела је тријумфом Новака Ђоковића у Дохи, који је победом над првим играчем света Ендијем Маријем најавио излазак из кризе, али "транзиција" кроз коју пролази још није завршена. Најбољи тенисери света стигли су у Мелбурн где су Роџер и Рафа играли прво међусобно финале у овој деценији.

Иако се очекивало да ће Шпанац славити, због бољег међусобног скора и менталне надмоћи коју има у односу на великог ривала, Федерер је био тај који је на крају изашао као победник. Надокнадио је брејк заостатка у петом сету и када је челенџ показао да је кратка форхенд дијагонала качила линију са спољне стране, поново су кренуле сузе радоснице.

Мало ко је могао да претпостави да је у том тренутку решен већи део сезоне, а странице и странице објашњења и теорија могу стати у једну реч – растерећеност.

Федерер је у нову сезону ушао након шестомесечне паузе због повреде и сав фокус усмерио је на Вимблдон. Више пута је у прошлости понављао да је то турнир на којем има највише шанси – брзи услови му одговарају, кретање је прилагодио тој подлози и све је било подређено томе да се скоро петогодишњи Гренд слем пост прекине у Лондону.

Онда се десио "бум" у Мелбурну који ни сам није очекивао и који га је претворио у незадрживу силу која ни у 36. години не намерава да успори.

"Потпуно сам изненађен резултатима у Аустралији, Индијан Велсу и Мајамију. Знате, надао сам се да ћу бити у доброј форми пред сезону на трави. Циљ је постављен после прошлогодишњег пораза у полуфиналу Вимблдона од Раонића и хтео сам да се концентришем на овај турнир и вратим што јачи", рекао је.

Тенисери умеју да кажу да најбоље играју када су растерећени и када притиска нема. Он га је пехаром Ози опена скинуо са својих рамена и почео је да ужива на терену више него икада. Делује да му је свеједно да ли ће изгубити у првом колу или у финалу, наравно да само делује, али када се у овакву ситуацију постави најбољи свих времена, ништа мање од бројних титула се не очекује.

Као ни крај феноменалним партијама – трофеји на Мастерсима у Индијан Велсу и Мајамију, као и четири узастопна тријумфа над Надалом. Поново нешто што није чинио у прошлости.

"Аустралијан опен је било невероватно искуство, а то што сам задржао тако висок ниво игре у Америци ни сам нисам могао да верујем. Имао сам среће у Мајамију против Кирјоса и Бердиха, пре него што сам одиграо још једно сјајно финале са Рафом. Прва три-четири месеца су била као сан".

И онда, када вам тако крене, свака одлука коју донесете испостави се исправном, па чак и она да одете на вишемесечну паузу и пропустите читаву сезону на шљаци. Тениски Марти Мекфлај сео је у свој 'делореан' и из 2007. се вратио у будућност, ону која изгледа припада њему.

Истовремено са успоном Федерера трајало је уздизање Надала који је, после неколико болних пораза у финалима, дочекао своју прилику на шљаци. Швајцарца није било и то је значило да тренутно нема конкуренцију на својој омиљеној подлози.

Пролеће је било невероватно – десета титула у Монте Карлу, па десета у Барселони, па пета у Мадриду, пре малог предаха у Риму. Очи читавог тениског света биле су уперене ка Паризу, са жељом да виде да ли ћемо добити првог тенисера са двоцифреним бројем трофеја на једном Гренд слему.

Дилеме није било пошто је 'Бик са Маљорке' протутњао теренима Ролан Гароса и, баш као његов супарник, без изгубљеног сета подигао 'Куп мускетара'.

"Играо сам сјајно од почетка турнира, био је ово перфектни Ролан Гарос за мене. Било је тешких тренутака у прошлости и драго ми је да сам направио овакав успех. Немогуће је описати овај осећај. Нервоза и адреналин које осећам када играм на 'Шатријеу' не могу да се пореде са наступима ни на једном другом стадиону. Отворено првенство Француске је најважнији турнир у мојој каријери. Не умем да опишем како се осећам", признао је Рафа.

Међутим, већ на завршној конференцији у Паризу открио је да ће бити врло тешко да забележи добар резултат на Вимблдону јер његовим коленима трава не одговара, што је потврдио Жил Милер у четвром колу.

Ипак, ни код њега разлога за бригу нема – једини у историји 'белог спорта' може да се похвали да је освојио "Ла дециму", резултат који ће тешко бити надмашен.

За разлику од њих, брига је константно присутна категорија када је у питању сезона Новака Ђоковића, трећег члана "велике четворке". Познато је да се Ђоковић емотивно испразнио освајањем Ролан Гароса прошле године, испустио је прво место и сада поново тражи пут ка врху.

Споменута титула у Дохи није дала довољан залет у Мелбурну, али је пораз од Дениса Истомина у другој рунди Аустралијан опена дочекан више као изненађење, него права слика стварности. Нажалост, био је ово друго.

Потврда је стигла поразима од Кирјоса у Акапулку и Индијан Велсу, у року од само десетак дана, па смо на подизање форме морали да чекамо тек до Мастерса у престоници Италије. Новак је одиграо друго финале у сезони, али није имао много шанси против расположеног Александера Зверева.

Ни Гренд слем у Паризу није прошао добро, индолендан пораз од Доминика Тима у четвртфиналу оставио је горак укус у устима већем делу навијача, он је делимично избрисан титулом на дебитантнском наступу и Истборну, да би на Вимблдон дошли на ред проблеми друге врсте – они здравствени.

Повреде лакта је била толико болна да је морао да преда четвртфинални дуел Томашу Бердиху већ почетком другог сета. Извесно је да ће пауза бити дужа, колика тачно би требало да сазнамо до краја недеље, а постоји и могућност да оде "под нож".

"Било је приче о операцији, али ја не верујем у њих. Речено ми је да постоји могућност да ми је предложе, али докле год реагујем на те антиинфламаторне лекове да ће бити добро. Не мислим ни да је то добро – да ли неко реже и сече или се трујем пилулама, исто ми дође. Нити једно споменуто решење није добро, али оно што је сада логичан закључак је нека врста одмора", рекао је Ђоковић пре неколико дана.

Баш као и Србин, кроз кризни период пролази и Енди Мари, због чега је све извесније да ће изгубити прво место. Борба за 'број 1' захуктава се и, пошто су озбиљне перипетије избегнуте у Лондону, можемо их очекивати на УС опену.

Много тога се дешавало у првој половини 2017, а оно што нас чека до краја сезоне сигурно ће бити једнако занимљиво.

Извор: Б92