Националне вође БиХ не желе у ЕУ

Посланик у Парламенту Савезне Републике Њемачке, Јосип Јуратовић, говори о актуелној ситуацији у БиХ, посебно наводећи да се сталним тензијама и ширењем страха парализује цијелу БиХ.

Босна и Херцеговина 21.07.2017 | 18:31 „Трећи ентитет није рјешење за Хрвате. Апсурд је да неко ко се изјашњава као Босанац или Херцеговац, не може вршити никакву функцију у земљи која се управо тако зове – БиХ. Уставне промјене у БиХ нису 'њемачко питање' него питање уласка БиХ у ЕУ“,каже Јуратовић у интервјуу Радију Слободна Европа.

РСЕ: У БиХ се стално смјењују разлози за напетости и тензије. Посљедњи повод је изјава предсједника РС Милорада Додика, да ће, повратком муслимана уз ријеку Дрину они поново окупирати тај крај. Али, то није први такав Додиков иступ, који изазива бројне реакције.

Јуратовић: Реторика господина Додика су већ познати ритуали које употребљава свако мало да подиже тензије. На крају крајева то је и провокација, прије свега према бошњачком народу. Можда радикалнији елементи из тог народа покушају одговорити на сличан начин. И тако, наизмјенично. На тај начин одржава се клима неповјерења. Тиме се осигурава власт националних вођа. За мене је то неприхватљиво и надам се да ће народ коначно и у Републици Српској увидјети да се на тај начин не иде даље, да тај пут никамо не води.

На крају крајева, и народ у Републици Српској је погођен незапосленошћу и неизвјесношћу, млади исто тако напуштају Републику Српску као што одлазе и из осталих дијелова Босне и Херцеговине. Нормално би се и тамо сваки родитељ требао упитати има ли смисла тако градити будућност - да дјеца напуштају земљу, а да родитељи мисле да су им се дјеца тамо снашла.

У окружењу гдје су сви пуни националног поноса, мислим да је то нешто због чега би сви требали пропасти у земљу од срама. То није само у Републици Српској него је и осталим дијеловима Босне и Херцеговине. Кроз таква препуцавања да би се осигурала власт, шири се страх од сукоба и рата, и једноставно парализује цијела држава. И види се, из дана у дан, како она пропада.

РСЕ: Ситуацију у Босни и Херцеговини не компликује само Милорад Додик. Чини се да бх. политичари немају дугорочну визију развоја земље, него више дјелују по принципу узвраћања ударца оном другом. Какав је Ваш утисак?

Јуратовић: Пошто сам члан Одбора за спољну политику и потпредсједник парламентарне скупине за пријатељство с Босном и Херцеговином, готово сваки мјесец барем једна делегација долази из Босне и Херцеговине, или сам ја у БиХ, тако да сам често са политичарима у разговору. Морам Вам рећи, што ме запањује, да и велика већина политичких актера, односно носиоца дужности, на неки начин осјећа немоћ, па чак и страх. Једноставно су изложени вољи и невољи тих националних вођа који стално потпирују страх и мржњу једних према другима како би блокирали све.

Фали онај задњи корак – да се каже: "Доста је, морамо сада кренути даље. Јако добро се зна шта смо потписали за улазак у ЕУ, ми желимо у ЕУ, ми желимо демократски систем". Зна се да се у Европску унију не може без демократског система, он се базира прије свега на људским правима, на једнакости, на равноправности свих грађана, без обзира којој националности или којој групи они припадају. Дакле, све се зна, а држава је парализована и нико није ту да каже 'Доста' тим националним вођама, доста је било тих двадесет, тридесет година парализе цијелог друштва, завитлавања, ширења страха, мржње итд., морамо кренути даље, са осталим земљама у сусједству, да коначно и тај дио Европе буде равноправни члан Европске уније, да се створи нова перспектива.

Кад разговарам са политичким представницима Босне и Херцеговине, перманентно имам осјећај да све то што ја говорим они све потврђују, али нико се не усуди јавно рећи. Или можда постоји још један други проблем, а то су медији, барем један дио медија, који повећава тираж кроз сијање нетрпељивости, мржње... Уствари, живе од тих националних вођа и њихових препуцавања, умјесто да се покрену позитивне приче, које постоје у Босни и Херцеговини.

Ја сам био прије двије седмице у Сарајеву. Тамо су били предузетници  цијеле регије, који су јасно рекли да желе мир, стабилност, да желе уређене државе, како би могли градити радна мјеста и дати будућност људима, да остану у својој земљи, а не да морају ићи трбухом за крухом.

РСЕ: Трећи или хрватски ентитет је такође „омиљена“ тема за подизање тензија. Шта Ви мислите о том приједлогу уставног уређења БиХ?

Јуратовић: Хрвати јесу најмалобројнији конститутивни народ у БиХ, али је погрешно мислити да, ако се Хрвати ставе на једно мјесто и затворе, ако се направи једна врста политичке аутономије која се може звати трећи ентитет или некако другачије, да ће тако бити сигурнији и да ће имати напредак. То је погрешан пут, просперитет може имати само отворено друштво. Хрвати морају кроз институције система да остваре пуну једнакост и равноправноправност али и да то нуде другима, посебно мањинама тамо гдје су Хрвати већинско становништво.

Такође, Хрвати се морају договорити с Бошњацима и са осталима како ће ускладити Федерацију БиХ која је сада нефункционална – 140 министара, 10 државица у држави... Потребно је више јачати општине, које боље препознају потребе становништва.

РСЕ: У БиХ се води расправа о наводној иницијативи СР Њемачке да се БиХ организује, да се уставно уреди као грађанска држава. Међутим, тај приједлог нико од учесника у дебати није видио. Колико Ви знате о томе?

Јуратовић: Нема ту иницијативе Њемачке, него једноставно то је иницијатива ЕУ, и то није ништа ново. Њемачка може заступати само оно што заступају земље чланице ЕУ. Познато је да се одлука Европског суда за људска права у предмету „Сејдић-Финци“мора имплементирати али то није урађено већ осам година. А без тога, БиХ не може у ЕУ.

Видите апсурда - БиХ је држава три конситутивна народа и осталих, али тих осталих нема. Молим вас, кад се неко изјашњава као Босанац или Херцеговац, он не може обнашати политичку функцију, што је апсурдно.

Будуће уређење БиХ није „њемачко питање“ него питање уласка БиХ у ЕУ. БиХ је предала захтјев за чланство, прије тога је активиран Споразум о стабилизацији и придруживању али до сада нису испуњене преузете обавезе, није усвојено законодавство које би одвело БиХ у ЕУ. Увијек се нађе неко коме нешто не одговара. Уствари, националним лидерима не одговара улазак у ЕУ. Народ мора то знати, мора се упитати: зашто политичари бјеже од ЕУ?

На самиту лидера Западног Балкана недавно у Трсту, појачан је процес приближавања, акценат је стављен на развој инфраструктуре, на јединствено тржиште, укидање царина, на стварање предувјета да регија функционише као ЕУ.

Издвојено је 220 милиона евра за пројекте али је изостала подршка Републике Српске, односно њеног предсједника Милорада Додика успостављању Транспортне заједнице. Умјесто да се о томе говори, медији пишу како се покушава створити нека Југо унија, како се оживљава југо унитаризам.

Умјесто да питају Додика због чега је блокирао новац за пројекте, прича се окреће у супротном смјеру. И још једном понављам, бх. лидери, националне вође једноставно не желе у ЕУ. Мислим да би требало расписати референдум и питати грађане да ли они желе у ЕУ.

РСЕ: Подаци постоје, према посљедњем истраживању јавног мњења, чак 69,2 % грађана БиХ жели своју земљу видјети у ЕУ.

Јуратовић: Зашто онда грађани бирају такве националне вође, зашто бирају лидере који неће у ЕУ. За нас из вана то је апсурдна ситуација. Ми желимо помоћи, али не могу бх. лидери бесконачно долазити на разговоре, испијати каву, причати – а да правих ефеката нема.

Морам упозорити и грађане, да улазак у ЕУ не значи да ће возити мерцедес за пет година. Међутим, то значи да БиХ мора тако функционисати да њени људи могу купити мерцедес за пет година.

Извор: РСЕ