Прича: Л.А. у крви, Бостон у души - Пол "Истина" Пирс...!

Пол Пирс (39) вратио се 17. јула на место на којем је почела магија и ставио тачку на једну од најлепших кошаркашких каријера.  Потписао је уговор и дошао у салу за тренинге. Економ тима му је дао његове брендиране, годинама неотпаковане "Најки" патике које је сачувао "за сваки случај". Везао је пертле, изашао на паркет и постигао последњи кош као Селтик.

Кошарка 23.07.2017 | 00:00 Пол Пирс (39) вратио се 17. јула на место на којем је почела магија и ставио тачку на једну од најлепших кошаркашких каријера. Пензионисао се као играч Бостон Селтикса.

Био је најбољи "дебели" кошаркаш на свету, преживео је вишеструко убадање ножем у лице, добио Кобија Брајанта "1 на 1" у финалу плеј-офа, убацио је 42 поена поред Шекила О'Нила, изазивао вулканске ерупције у Бостону, утишавао 20.000 бесних Њујорчана у Медисон Сквер Гардену.

Пирса су Селтикси драфтовали као десетог пика 1998. године. Током 15 година у Бостону постао је седми играч по броју скокова (6.651), пети по броју асистенција (4.305), четврти у блокадама (668), трећи на вечној листи по броју утакмица (1.102), други најбољи стрелац франшизе (24.021 поена), иза Џона Хавличека, те најбољи крадљивац лопти (1.583) и тројкаш свих времена Селтикса (1.823).

"Част ми је што сам добио шансу да се још једном назове Селтиком. Ова клуб и град су ме прихватили и учинили својим. Нисам могао да замислим да каријеру завршим на другачији начин. Ја сам Селтик до краја живота", рекао је Пирс.

Прошлу сезону 2016/2017 је завршио као једни аквитни играч са најмање 25.000 поена, 7.000 скокова и 4.500 асистенција у НБА.

Током 15 сезона у Селтиксима десет пута их је доводио до плеј-офа и освојио једну титулу – 2008, прву за Бостон после 22 године и за сада последњу. Просечно је у зеленом дресу бележио 21,4 поена, 5,9 скокова, 3,8 асистенција, 1,4 украдене лопте.

Претходне четири године провео је у Бруклин Нетсима, Вашингтон Визардсима и Лос Анђелес Клиперсима. У тиму из града у којем је сањао да ће играти за свој омиљени клуб Лејкерсе, одиграо је последњи меч у ТД Гардену.

Док Риверс му је у фебруару указао шансу да последњи пут изађе на паркет на којем је стварао легенду.

Током 18 година НБА каријере Пирс није напустио ТД Гарден без поена, мало је недостајало да се 5. фебруара, на годишњицу његовог првог меча у стартној постави, то догоди први пут, а онда је 11 секунди пре краја меча урадио оно што најбоље зна – убацио тројку.

Навијачи Селтикса се вероватно никад у животу нису обрадовали тако једном кошу противника на њиховом паркету, а посебно нису падали у делиријум због тога.



Заувек Селтик

Рођен је у Оукленду, али је одрастао у предграђу Лос Анђелеса Инглвуду. Ту је сањао дрес Лејкерса, а величанствену каријеру најавио је 1995. када је учествовао на Мекдоналдсовом турниру најбољих средњошколаца САД.

Поред њега су ту били Кевин Гарнет, Винс Картер, Стефон Марбери и Антван Џејмисон. Са Гарнетом ће 13 година касније освојити једину титулу, док га је Картер победио у такмичењу у закуцавањима. Логично.

Након три године на Канзасу, где је постао репрезентативац САД, није му се остварила жеља. Лејкерси су имали тек 26. пика, па га је "покупио" Бостон са десете позиције. Била је то судбина.

Пре њега "отишли" су Мајкл Оловокенди у Клиперсе, Мајк Биби у Гризлисе, Реф Лафренц у Нагетсе, Џејмисон у Репторсе, Картер у Вориорсе (направили међусобни трејд), Роберт Тејлор у Мевериксе, Џејсон Вилијамс у Кингсе, Лери Хјуз у 76ерсе и Дирк Новицки у Баксе (трејдован у Далас).

"Не сећам се када сам први пут обукао дрес Селтикса. Нисам тада знао шта значи бити Селтик. Нисам знао историју клуба. Нисам знао шта тим значи граду Бостону. Грешио сам у првих неколико година, на и ван терена. Нисам знао како да будем професионалац. Био сам младић, временом сам се спустио на земљу. Пустио сам корење у Бостону. Одрастао сам волећи Селтиксе како нисам могао ни да замислим да ћу моћи. Била је част носити дрес Бостона 15 година. Без обзира како сам играо, имао сам подршку навијача, увек су ме гурали да будем бољи, увек су ме дочекивали као да сам њихов, иако сам одрастао у Лос Анђелесу. Сада знам шта значи бити Селтик. Проживео сам то", рекао је Пирс.



Рађање "Истине"

Није му требало дуго да постане миљеник навијача. Већ у руки сезони је бележио 16,5 поена и био трећи најбољи почетник лиге. Постепено је подизао статистику док није потпуно експлодирао у сезони 2000/2001.

Са 25,3 поена, 6,4 скокова, 3,1 асистенцијом и 1,7 украдених лопти постао је Ол-стар. Већ следеће године увео је Селтиксе први пут у плеј-оф после седам сезона и довео их све до финала Истока.

У трећој утакмици против Њу Џерзи Нетса режирао је један од највећих преокрета у историји НБА плеј-офа. Постигао је 18 од својих 28 поена уз последњих 12 минута и донео Бостону победу после -21 за 2-1 у серији. Нажалост, Нетси су завршили у финалу.

Те сезоне добио је надимак који ће га пратити до краја каријере, али и живота – Истина. Пирс је имао 23 године и тек је градио своје име у лошем НБА тиму. Само шест месеци раније је преживео скоро фаталан напад ножем.

Убацио је 42 поена тада доминантним Лос Анђелес Лејкерсима, погодивши 13 од 19 шутева из игре, чиме је задивио Шекила О'Нила. Док је разговарао са новинарима после утакмице Шек је приметио репортера из Бостона. Експлозивно је "утекао" остатку седме силе и одвео поменутог новинара у страну.

"Пол Пирс. Запиши ово. Моје име је Шекил О'Нил, а Пол Пирс је ј***на истина. Цитирај ме тако, немој ништа да изоставиш. Знао сам да може да игра, али нисам знао да може овако. Пол Пирс је истина!", викао је О'Нил.



Велика тројка

Наредних година Пирс је зацементирао свој статус суперстара, константно је наступао на Ол-стару, предводио лигу по броју поена 2002, играо за репрезентацију, али док је његова репутација расла, Селтикси су даље стагнирали.

Штавише, кренули су и силазном путањом. Сезону 2006/2007 су завршли са само 24 победе, другим најгорим скором у лиги, а Пирс је због повреде одиграо мање од 50 мечева.

Уследило је кључно лето у његовој каријери, лето које ће му донети вечну заоставштину у Селтиксима. Бостон је успео да доведе још двојицу суперстар играча – Кевина Гарнета и Реја Алена.

Настала је прва "Велика тројка" у овом веку. Тројка која ће вратити Селтиксе на трон после више од две деценије. А њу је попут севереног владара предводио управо Пирс.

"Упознао сам Гарнета, тог високог мршавка из Јужне Каролине док смо играли у средњој школи. Показивао сам му Инглвуд. Некако нам је требало скоро 20 година да опет заиграмо заједно. Првог дана када смо постали саиграчи Док нам је пришао и рекао: "Освојићемо НБА титулу, али морамо то да урадимо одмах". Сви су говорили та ће нам требати године да се уиграмо. Ми смо знали да немамо времена да чекамо толико. Изашли смо на паркет и одмах почели да сарађујемо као да смо заједно годинама. Мислим да је тајна била у томе што смо се те године сви осећали пријатно оним што јесмо. КГ и ја смо дошли из губитничких тимова, Бостон нам је била шанса да успемо заједно. Упитали смо се да ли су важнији бројеви или победе? До краја године био је важан само један број – 17. Седамнаеста титула у историји Селтикса", сећа се Пирс.



Ниисам уображен, само имам много самопоуздања

Пирс је смршао на тежину коју је имао на колеџу (107кг) и кренуо ка прстену. Селтикси су под вођством трија Пирс-Гарнет-Ален остварили 66 победа у регуларном делу сезоне, 42 више у односу на претходну. Ипак, мучили су се на старту плеј-офа, Атланта Хокси су их презнојавали током седам мечева, као и Кливленд Кавалирси са Леброном Џејмсом у полуфиналу Истока.

Пирс је у седмом мечу те серије постигао 41 поен и одвео Селтиксе у финале конференције. Тамо су надиграли Детроит Пистонсе у шест мечева, добивши два у Мичигену.

Уследила је НБА посластица на коју се чекало две деценије, финале Селтикси – Лејкерси. Пирс, КГ и Ален с једне, а Коби Брајант, Пау Гасол, Дерек Фишер и Ламар Одом с друге.

Иако се повредио већ у првом мечу, Пирс је са 22 поена по утакмици предводио Селтиксе до 4-2 у серији и толико жељеног броја 17. Посебно је блистао у четвртом мечу када су Селтикси преокренули дефицит од чак 24 поена за 3-1.

"Да ли је Коби Брајант најбољи играч на свету", упитали су Пирса после овог меча, а уследио је за многе контроверзан одговор, "Не мислим да је Коби најбољи играч на свету. Ја сам најбољи играч. Постоји линија која дели самопоуздање и уображеност. Ја нисам прешао никад ту линију јер имам много самопоуздања".

Изгубили су титулу 2009, Селтикси су се вратили у финале НБА плеј-офа годину касније, али су се Лејкерси реванширали. Пирс је 2010. прешао границу од 20.000 поена у НБА каријери, трећи у историји Селтикса. Бостон је играо ново финале Истока, али је Мајами Хит са Леброном Џејмсом, Двејном Вејдом и Крисом Бошом био прејак. Још неколико година је поправљао своју статистику, а онда 2013. напустио Бостон.



Топ 5 ривала

Пирс је пре неколико година издвојио петорицу играча које му је било најтеже да чува:

* Коби Брајант – "И даље се сећам кад је убацио 81 поен. Играо сам домине у свом подруму са другарима, када сам на ТВ видео шта се дешава, рекао сам: "Станите, ово морамо да гледамо". Нисам веровао својим очима".

* Трејси Мекгрејди – "Трејси је плејмејкер у телу малог ниског крила. Неким играчима можете ометати шут тако што сте им врло близу, али кад се он "подигне", скочи толико високо да си немоћан. Против таквих играча само можете да се надате да ће да промаше".

* Винс Картер – "Иако се ово може рећи за већину НБА играча, то савршено одговара највише Винсу – он је атлетска наказа. Нико не жели да га чува кад је на врхунцу. Пре него што утакмица почне већ размишљаш да ли ћеш се наћи у спортском прегледу јер је закуцао преко тебе".

* Леброн Џејмс – "Ко је икад чуо да је неко са 203 центиметра и 120 килограма најбржи и најјачи у НБА лиги? Ако те обиђе, не можеш више бити испред њега, превише је снажан када ти набије своје раме у груди. Ако си играч који мора да чува Леброна, наредних дана ћеш сав бити у модрицама. А кад не доминира физички, разваљује екипе додавањем".

* Кармело Ентони – "Да бирам једног играча кога је најтеже чувати у лиги, то би био Кармело. Снажан, брз, сјајан шутер, доминантан на обручу. Сваки део његове игре је врхунски. Неки играчи имају једну, две вештине које их чине посебним, али Мело ради све. Не постоји тачка на терену одакле не може да константно погађа. Кобе је један од најбољих шутера у историји, али нисам имао много проблема с њим на посту. Леброн је сјајан на посту, али можеш да га успориш са скок-шутем. Тога нема код Мела, ако му даш простора, он ће погодити више пута него што ће да промаши".



3, 2, 1 кош!

Сваки клинац са кошаркашком лоптом у рукама сања да постигне последњи, победоносни кош на утакмици. Наравно, уз звук сирене. Ко год је у свом животу узео ту лопту, без обзира да ли је био на тренингу, на игралишту испред зграде, или само у својој машти, то му је прво на памети.

Пуна хала, уколико је могуће на гостујућем терену, сви ти звижде, вређају, можда и гађају новчићима и упаљачима. А ти си хладан као лед на Антарктику, ништа те не дотиче, испред тебе је само један циљ.

Тај сан је Пол Пирс досањао небројено пута током своје каријере, на више од 1.300 утакмица током каријере често је морао да решава мечеве, а за разлику од многих играча радио је то скоро савршено.

Током 19 година у НБА више од десет година је наступао у плеј-офу, два пута играо финале, једном освојио, али му је омиљени кош из једне "небитне" утакмице у регуларном делу сезоне.

Бостон Селтикси су играли пред препуним Медисон Сквер Гарденом против највећег ривала са Истока – Њујорк Никса. Био је децембар, али је Пирс истакао да је изгледало као да је мај, јер је атмосфера била као у плеј-офу.

Никси су после доста година имали конкурентан тим са Ол_старом Амареом Стодемајером, а онда је у МСГ дошао Бостон са својом талијом Пирсом.

Када је званично најављен – звиждали су му, када је дриблао – звиждали су му, када је погађао кош – звиждали су му, када би трепнуо – звиждали су му. Спајк Ли је наравно имао своје "методе" поред паркета.

"Обожавам то, подиже ме такво окружење. Милсио сам само на то како сламам срце сваком навијачу Никса у хали. Могао сам да осетим колико ме мрзе, то ми је давало енергију. Добио сам лопту на линији за три поена, цела сала је била на ногама, добијам блок, преузима ме Стодемајер, он је центар, већи, али спорији, знам да ћу да шутирам. Пуштам да време тече, када је нерешено желиш да је твој шут последњи. Цео живот сам вежбао ову ситуацију, као на филму је – још пет, четири секунде, видим постор за улазак у рекет, али Амаре затвара, две, правим корак уназад, телом бежим од њега и стварам простор. Кош, "свиш"", описао је Пирс тај тренутак о којем сваки дечак са кошаркашком лоптом сања.

Поклонио се запрепашћеном МСГ на центру терена. Морао је да му аплаудира и Спајк Ли.



Сводови ТД Гардена ће за неколико месеци добити још једну легендарну "рецку". Број #34 и име Пирс на њему наћи ће се поред бесмртника попут Била Расела и Лерија Бирда.

Пирс је играч о којем ће се код Селтикса преносити прича са генерације на генерацију.

"Овде сам почео, а сада завршавам", ставио је тачку Пол "Истина" Пирс.

Преживео 11 убода ножем!

Крајем септембра 2000. године Пирс је убоден 11 пута у лице, врат и леђа, а уз то му је разбијена и флаша о главу у ноћном клубу у Бостону. Због оштећења плућа морао је на операцију. Упркос томе, Пирс је био једини играч Селтикса који је почео све 82 утакмице у регуларном делу наредне сезоне.

Сведоци су тврдили да је Пирс покушавао да раздвоји особе које су се тукле, када је убоден. Живот су му спасили тадашњи саиграч Тони Бати и његов брат, који су га брзо однели у оближњу болницу. Две и по године после напада. Пирс је донирао 2,5 милиона долара за технолошко унапређење хируршког одељења Тутфс-Њу енглеског медицинског центра у којем се опоравио од повреда.

Извор: Б92