Потражују шест милијарди од БиХ

Закон о реституцији којим би се Јеврејима у БиХ вратила имовина одузета током Другог свјетског рата још увијек није донесен и, уз Пољску, БиХ је једина потписница Терезинске декларације која још није почела враћати тај дуг јеврејској заједници.

Босна и Херцеговина 17.07.2017 | 20:51 Вриједност имовине која је одузета Јеврејима у БиХ од 1941. до 1945. године процјењује се на близу шест милијарди КМ.

Прије рата у БиХ је живјело 14.000 Јевреја којима је усташко-нацистичка власт током рата одузела сву имовину која је за вријеме социјализма национализирана, а касније и приватизована. Сви ови процеси довели су до тога да је немогуће повратити ту имовину стварним власницима без закона о реституцији.

"По питању реституције у БиХ ништа није урађено и ми смо једина земља у региону која није ништа предузела на поврату имовине одузете за вријеме холокауста и послије тога у социјалистичком периоду Југославије", рекао је за Клиx.ба предсједник Јеврејске заједнице у БиХ Јакоб Финци.

Закон о реституцији донесен је 2000. године у БиХ, али само на нивоу Републике Српске, и тадашњи високи представник Волфанг Петрич ставио га је ван снаге јер се питање имовине треба рјешавати на територији цијеле БиХ.

Нацрт закона који је требао бити донесен на државном нивоу никад није прошао у Парламентарној скупштини, а на питање ко га је тада опструисао, Финци каже да је то тешко рећи. Тада скинут с дневног реда, већ 15 година закон није разматран.

Министар иностраних послова БиХ Игор Црнадак је на конференцији у Европском парламенту у априлу ове године рекао да ће учинити све да се покрене питање поврата имовине, што је и један од предуслова за улазак у ЕУ, али до данас ништа није урађено.

Финци сматра како је упитно колико је један човјек у могућности да покрене ово питање и да је можда проблем што га у тој намјери не подржава матична странка.

Услов уласка у Европску унију

Свјестан чињенице да се у БиХ мало шта рјешава без притиска међународне заједнице која је главни иницијатор свих кретања, Финци сматра да ће се овом проблему озбиљније приступити тек када постане немогуће избјегавати га у процесу приближавања Европској унији.

"Како се приближавамо уласку у ЕУ, очекујем да ће то постати једна од тачака дневног реда, јер без поврата имовине не можемо ући у Европу, јер имовина, приватна својина, је светиња у Западној Европи", истиче Финци, додајући како ће се имовина морати вратити јер је то неизбјежно, па било то за двије или за десет година.

Истиче како је, с обзиром на то да је већ почела предизборна кампања, врло извјесно да нико у скорије вријеме неће предлагати поврат имовине.

Министарство правде је направило Нацрт закона о реституцији, али га још увијек нису пласирали. Како долази љетна пауза, до јесени вјероватно нема ништа од покретања овог питања, а од јесени ће се сви бавити изборима, тако да је тешко вјеровати да ће се у сљедећих годину дана ишта урадити по питању поврата имовине.

Тајкуни профитирају

"Јасно је да одлуку о томе треба да донесу управо они који користе имовину која је национализована и сигурно је да ће тешко гласати за то", рекао је Финци додавши да корист од овакве ситуације највише имају нови богаташи, тајкуни који су се обогатили на непоштен начин.

Враћањем имовине увелико би се олакшало финансирање јеврејске заједнице која се, поред самодоприноса чланова, тренутно финансира тако што конкурише на све грантове које дају општине, кантони или ентитети.

Укупна вриједност цјелокупне имовине под реституцијом у БиХ износи 55 милијарди долара и односи се на близу милион хектара земљишта и три милиона квадратних метара пословног и стамбеног простора. За поврат су, поред јеврејске, највише заинтересоване и преостале три вјерске заједнице у БиХ.

Извор: Клиx.ба