Прича: Црвена звезда - како без Дејана Радоњића?

Велики број навијача Црвене звезде веровао је од самог старта сезоне у нову историјску годину, али уједно се прибојавајући шта би могло да уследи на Малом Калемегдану.

Кошарка 19.07.2017 | 22:45 И, тако је и било – у оба случаја. Црвена звезда освојила је другу триплу круну у последње три сезоне, да би колико наредног дана кренуо да се догађа, поготово када је српски спорт у питању, неминовно. На спортским порталима широм Европе редом су почеле да се појављују вести да одређени великани са Старог континента желе најбоље играче српског и регионалног шампиона.

А како и не би? Момци Дејана Радоњића су у једном тренутку били најмоћнија екипа континента, приредивши право празнично 'лудило' свим љубитељима кошарке. Редом су падали мадридски Реал, тада актуелни првак Европе московски ЦСКА, онда и Жалгирис, Фенербахче и Макаби, односно за крај Басконија и Панатинаикос.

Истовремено, Звезда је доминирала у АБА лиги са рекордним скором 25-0, освојен је и још један Куп Радивоја Кораћа, али је ипак најимпозантније било то што је на сваком новом мечу 'искакао' неки нови појединац, увек стављајући тим и, пре свега, циљ – на прво место.

Систем црногорског стручњака, некада жестоко оспораваног, а данас најтрофејнијег и најуспешнијег тренера у историји црвено-белих, настављао је, заједно са клупском филозофијом, да даје резултате како је време одмицало, док остаје велико питање колики су у ствари били домети ове екипа да није било неколицине несрећних пораза, и 'занимљивих' судијских одлука у елитном такмичењу...

Тачка на нову страницу клупске историје, после тачно 259 дана од првог меча у сезони, 84 дуела и само 17 пораза касније, стављена је сувереним наступом у Кошаркашкој лиги Србије.

Међутим, само месец дана касније, на том истом месту, остало је свега неколико протагониста једне од најуспешнији прича у исорији Црвене звезде.

Сурови капитализам и распад прве одбране Европе

Када је и званично потврђено да ће се Фајнал-фор најјачег клупског такмичења наредне годие бити игран у главном граду наше земље, кренула су и маштања навијача црвено-белих – о идеји останка најбоље одбране Европе и њеног творца, уз долазак неколико појачања, у походу на коначни циљ – проналажењу места међу четири најбоља клуба Европе.

Ипак, сви они знали су да је оно што је њихов тренер говорио тачно и да није случајно чекао да се све заврши па да отвори душу. Он сам, како је истакао, примио је две и по, а његови играчи, који су неколико пута били пред штрајком, нешто мање од четири месечне плате. Клуб је у међувремену блокиран тужбом Гала Мекела, а лето практично није ни почело...

И поред свега, ни у једном тренутку се специфичност ситуације није могла приметити на било коме у или око екипе, због чега црвено-бела јавност на одлазак својих љубимаца гледа и са одређеном дозом среће – јер су сви до једног заслужили да уновче сав труд који су пружили на разноразним паркетима.

Сви они који су учествовали у целокупном процесу, потрудили су се да и при растанку још једном помогну вољеном клубу, свесни онога што им је играње у његовом дресу омогућило, пошто се добар део њих одрекао одређеног дела нагомиланих дуговања, док ће обештећења за трансфере у великој мери обликовати неку нову Звезду.

Први је клуб напустио дугогодишњи капитен Лука Митровић, оставивши за себе две ужасно тешке повреде колена, која га нису спречиле да сваке године подиже трофеје изнад главе. Лука ће у наредне две сезоне играти за још једног евролигаша – Бросе Бамберг, а Звезда ће за његов одлазак инкасирати 220.000 евра.

Чарлс Џенкинс, можда и најбољи странац у историји српског шампиона, поново је освојио све у црвено-белом и постао најбољи 'крадљивац' Евролиге, пре него што је уследио нови емотивни растанак и одлазак Ђенке у Химки за 100.000 евра.

У категорију очекиваних спада и прелазак најбољег играча екипе, рекордера Евролиге по броју асистенција на једном мечу и плејмејкера репрезентације Србије Стефана Јовића. Момка кога су такође намучиле повреде ће, у трансферу вредном 160.000 евра, сарађивати са селектором Александром Ђорђевићем и у минхенском Бајерну.

Исто се може рећи и за одлазак Марка Симоновића, новог играча Зенита из Санкт Петербурга, који је у годинама за нама израстао у једног од најбољих шутера, али и дефанзиваца, Европе, што потврђују и сребрне медаље са Олимпијских игара у Рију и Светског првенства.

Њему је, попут преостале двојице Американаца Нејта Волтерса и Диона Томспона, који су такође дали свој допринос шампионском слављу, истекао уговор, док нас још само неколико детаља дели од одласка и првог центра Огњена Кузмића, за додатних 300.000 евра.

Бивши играч Голден Стејт Вориорса у потпуности је оживео каријеру у Београду, после сезоне за заборав у редовима Панатинаикоса, и док се нада наступу на Европском првенству има прилику за милионски уговор.

Коначно, када смо већ код милиона, долазимо и до можда најважнијег детаља у даљем функционисању клуба – Марка Гудурића.

Двадесетдвогодишњи талентовани бек изједначио је рекорд Николе Калинића и поново постао његов саиграч, овога пута у Фенербахчеу, пошто је Жељко Обрадовић још једном издвојио милион евра за играча Црвене звезде, уз бонус од 20 одсто од следеће продаје.

С друге стране, у клубу су, не рачунајући на Огњена Добрића и најмлађе чланове најбољег састава (Боришу Симанића, Петра Ракићевића...), остали само Немања Дангубић, Бранко Лазић, који је потписивањем новог, двогодишњег уговора и преузимањем капитенске траке преузео оно што следи и на себе. Судбина МилкаБјелице још увек није позната, како и у његовом случају постоје интересентни, а очекује се и пребацивање неколико најталентованијих играча из редова ФМП Железника.

Стигао је само Џона Болден, момак из Аустралије који пружа одличне партије у редовима Филаделфија 76ерса у Летњој НБА лиги, али ће према писању тамошње штампе сигурно назад у Србију, уј супротном Звезди иде још 650.000 евра, док се спекулише и о доласку неколико искусних иностраних играча, али и двојице појачања из САД.

Када се подвуче црта, управа ће имати довољно новца да барем крене у напред, односно у склапање потпуно новог тима, уз хитно проналажење 'поузданијих' спонзора', али са једном огромном разликом – прво мора да му пронађе тренера.

Дејан Радоњић – више од тренера

Одласци играча нису били ништа ново за Мали Калемегдана јер су и у претходне две такмичарске године тим напуштали најбољи. Увек се, у већини случајева тежим путем, проналазило решење, па се у ходу долазило до невероватних достигнућа и резултата.

Највеће заслуге за тако нешто леже управо у човеку који је после четири године и три месеца напустио клупу Црвене звезде, некога ко је остајао сваког лета и знао шта је следећи корак.

Успео је бивши плеј и тренер Будућности да преброди критике и нападе због неуспеха на старту целе приче, да би сваким новим сусретом полако враћао веру милионском аудиторијуму навијача, пре него што га је натерао да му се и поклони.

Под његовим вођством оборени су многи клупски рекорди, али срушени и неки у којима се није ни размишљало. Клуб је после две деценије враћен у елитно друштво, са ореолом шампиона, док су похвале за улазак у прво четвртфинале Евролиге стизале са свих страна. Ускоро је стигао и позив за сарадњу од легендарног Грега Поповича у Сан Антонио Спарсима...

Своју еру на Малом Калемегдану завршио је са девет трофеја, 239 победа и 87 пораза, као најуспешнији тренер у Звездиној историји, са највише утакмица на клупи, док су црвено-бели први пут још од средине прошлог века три пута заредом били најбољи у држави.



За све што је урадио, за повратак пехара, реномеа и будућност клуба – навијачи окупљени око 'Партера Б' наградили су га на посебан начин.

"Када клубу вратиш славу, навијачу веру, а играчима самопоуздање, онда си више од тренера, онда си Дејан Радоњић", стајало је на привеску коју су му уручили средином јануара.

Нажалост свих звездаша, последње речи Дејана Радоњића као тренера њиховог тима испоставиле су се као тачне. Само два часа после комплетирања друге трипле-круне, Радоњић је изашао пред новинаре са озбиљним, уместо раздраганим изразом лица.

"Вечерас ми истиче уговор, више нисам тренер Црвене звезде", рекао је Радоњићпредставницима медија, док се жестоко борио са емоцијама, да би потврда, и поред одређених нада да би могло да буде другачије, стигла пре два дана.

"Ово је моја одлука, чије доношење није било лако, па је самим тим било потребно време од завршетка сезоне како бих размислио. Заувек ћу у срцу остати звездаш", рекао је Радоњић за Мондо и покренуо праву лавину захвалница на друштвеним мрежама.

Шта следи?

Истовремено, први човек клуба Небојша Човић потврио је одласке Гудурића и Радоњића, али и скренуо пажњу на "неодговорне изјаве", чиме је наметнуо нову главну тему у црвено-белим круговима.

"Неодговорне изјаве које су дате, услед емотивних разлога, направиле су велики проблем, контролише нас финансијски фер-плеј Евролиге и одмах нам се накачила ФИБА са нашим "пријатељима". Што се тиче Гала Мекела, направаљена је огромна грешка спортског сектора и спортског директора Црвене звезде, али све ће бити измирено на време. Звезда већ сада не заслужује да буде на тој ФИБА листи, али као што смо рекли имамо тамо пуно "пријатеља" који би нас сатрли да нас нема", рекао је Човић.

Било како било, пред Црвеном звездом и њеним водећим људима, истим оним који су клуб довели са руба амбиса до рушења 'голијатских' ривала, налази се серија великих изазова која мора бити решена. Притом, један изазов се посебно истиче – проналажење новог идејног вође, који ће морати да гради све из почетка, на тотално другачији начин, што је можда и једина олакшавајућа околност, али и са свакако огроминм оптерећењем на својим плећима.

Покушавајући да настави стопама великог Дејана Радоњића, док сви од њега очекују да не направи погрешан корак...

Извор: Б92