Бонући и трансфери за које смо рекли "нема шансе"!
Подсетимо се трансфера који су нас шокирали и на које, на "прву лопту", реагујемо као да су "немогуће гласине" у које нико не би поверовао. Тако је деловао и трансфер Леа Бонућија из Јувеа у Милан. Који су још били тако чудни?
Фудбал 19.07.2017 | 23:30
У питању је талентовани молдавски фудбалер чије су фудбалске карактеристике најсличније Вејну Рунију и који је играо иза нападача више водивши рачуна о асистенцијама, него о головима. Те 2008. године извештаји новинске агенције "Асошијетед Прес" (АП) говорили су да ће потписати за тим Арсена Венгера који је и био познат као човек који воли да "покупи таленте" и обликује их у готове фудбалере, али до трансфера није дошло.
Зашто? Зато што Масал Бугдув не постоји!
Била је то "игра" ирског новинара Диклана Ворлија који је креирао читав низ текстова писаних у стилу агенције "АП" које је делио по форумима и које су на крају нашле пут до "мејнстрим медија".
Прича је отишла толико далеко да је правио странице на Википедији, писао блогове, измишљао молдавске новине, мењао податке и на крају је "његов" фудбалер уврштен на листу најталентованијих фудбалера света у "Сандеј Тајмсу". Читава ствар зачињена је "тајном" у његовом имену, па је Масал Бугдув изведено од ирског назива приче "Мy Литтле Блацк Донкеy" (М'асал Беаг Дубх) у којој продавац тражи огромну суму новца за лењог магарца.
Ако вам кажемо да су се поменуте молдавске новине звале и "Мо Тхон", што на ирском значи "Моја гузица", сигурно ће вам овај човек бити и још симпатичнији…
Овом причом је (надамо се) спортске новинаре натерао да буду мало опрезнији, бар када су трансфери спекулације у питању, и да све неколико пута провере из више извора, али у фудбалу постоје и они трансфери који звуче као "првоаприлска шала" и у које је тешко поверовати.
Један од таквих била је и гласина која се појавила пре неколико дана да ће штопер Јувентуса Леонардо Бонући прећи у редове Милана?
Најбољи штопер света, члан петоструког узастопног шампиона Италије и двоструког финалисте Лиге шампиона у последње три године да пређе у Милан, клуб који се мучио у истом периоду и који три године није играо ниједно европско такмичење, и то за двоструко мању суму него што нуде Челси и Сити?
Ма, немогуће, нема никакве логике!
Чак је и легендарни Дел Пјеро упитао: "Је л' то виц?".
Међутим, сведоци смо да се тај трансфер десио и упркос причи, која је још увек непотрврђена, да је Леонардо Бонући тај који је направио раздор у екипи који је најављен свађом са тренером Максом Алегријем пред дуел са Портом и који је кулминирао у финалу Лиге шампиона када је насрнуо на Паула Дибалу и критиковао саиграча Андреу Барзаљија - још увек није јасно зашто је Бонући изабрао једног од највећих ривала "старе даме" и није се упутио у Премијер лигу, Примеру...
Таквих "чудних" трансфера је било много у историји фудбала, мада их се већина десила у овом веку када су клубови финансијски ојачали, а ми смо издвојили само неке од њих.
То су играчи који су трансфери били неочекивани и десили су се када би одличан играч отишао у слабији тим или код ривала, или када би анонимни и не тако добри стигли у велики клуб, када се није причало унапред о тим трансфера и десили су се "из неба, па у ребра" и тако даље.
Ово је наша листа!
БЕБЕ У МАНЧЕСТЕР ЈУНАЈТЕД
Попут приче о Молдавцу са почетка текста - тако је и за Бебеа постојала сумња да ли је овај Португалац заиста измишљен и због чега га доводи клуб попут Манчестер јунајтеда.
Фудбалер који је играо за селекцију бескућника стигао је на "Олд Трафорд" за суму од девет милиона евра иако га Сер Алекс Фергусон никада није видео како игра фудбал. Била је довољна препорука његовог бившег помоћника Карлоса Кеироша, а није да је неко "одгоре" смео да противречи Фергусону. Овај Момак је за четири године одиграо седам мечева за "ђаволе" и дао два гола, али је напустио клуб и играо за Бенфику, Кордобу, Рајо, Еибар...
Није то био једини лош трансфер Сер Алекса Фергусона, па је тако сјајни менаџер однекуд "ископао" и Ерика Ђемба-Ђембу из Нанта описавши га као "правог играча за Јунајтед".
Није био... Изненађујући су били и трансфери анголског нападача Мануча, Мајкла Овена, а право ниоткуда дошло је и интересовање и куповина Зорана Тошића из Партизана, који је тада одлично играо за црно-беле, али није био на нивоу Манчестер јунајтеда. Тада су у пакету стигли "Бамби" и Љајић, али је Јунајтед касније одустао од трансфера садашњег играча Торина.
ДИЈЕГО МАРАДОНА У НАПОЛИ, ПА У СЕВИЉУ
Прелазимо на много веће име и његов изненађујући избор клуба на врхунцу игре.
Те 1984. године, тек две сезоне након доласка у Европу, Дијего Марадона је одлучио да дрес Барселоне са којој је Куп Краља и Суперкуп Шпаније замени мање атрактивним клубом у Италији - Наполијем, који је тада издвојио рекордну суму за Аргентинца.
Како не у Јувентус, Милан, Рому? Зашто баш у Напуљ који је две сезоне пре Дијеговог доласка био девети, па дванаести - а не много бољи ни са њим у првој сезони, тек осми.
Новац и карактери су се подударали и прича је била пун погодак, па је Марадона са овим тимом освојио две титуле у Калчу, Куп Италије, Куп УЕФА и Суперкуп Италије. У међувремену постао је и првак света са репрезентацијом Аргентине и успео да окрене становнике Напуља против репрезентације Италије када је са "гаучосима" играо Светско првенство на "чизми" 1990. године.
Успео је да Наполи "уцрта" на фудбалску мапу, а након скандала са кокаином и суспензије био је повезиван са Реал Мадридом и Марсејом, који су желели да код њих доживи другу младост, но он се одлучио на мањи клуб и погршеио када је изабрао Севиљу.
Након годину дана у Андалузији, у којој и није имао лошу статистику, али је патио, вратио се у домовину и привео каријеру крају.
АНДРЕ ПЈЕР-ЖИЊАК У ТИГРЕС
Андре није ни близу најбољих нападача које је Француска имала у овом веку, али је сасвим солидан "шпиц" који је можда заслужио и бољу клупску каријеру.
Након што је експлодирао у Тулузу на једну сезону, у три за ове клуб, стигао је у Олимпик из Марсеја и требало да буде предводник "новог таласа" овог клуба који је сезону пре тога коначно освојио титулу на коју су чекали од почетка деведесетих година.
Жињак је требало да буде замена за Мамадуа Нијанга, али су повреде и права форма дошли тек након две сезоне.
Када су се 2015. године за њега "заигризли" тимови попут Лиона, Њукасла, Севиље, чак и Барселоне која га је желела као "бекап" варијанту, да би Француз изабрао, сасвим изненађујуће, Мексико! Стигао је у Тигрес и потписао трогодишњи уговор вредан 4,5 милиона евра по сезони.
Дао је 56 голова на 95 мечева за Тигрес, остао на оку селектора, ипак није тако лоше?
Мада је било веома чудно и неспојиво...
ПАПИ ЂИЛОБОЂИ У ЧЕЛСИ
"КО?".
То је била прва помисао навијача Челсија када се на крају летњег прелазног рока 2015. године овај Сенегалац појавио у медија центру на "Стамфорд бриџу" држећи дрес "плаваца".
Овај штопер је пет година играо за Нант, и то сасвим солидно, а онда се право ниоткуда појавио као фудбалер Челсија након што је плаћен око три милиона фунти. Читаво лето Жозе Мурињо је "јурио" Џона Стоунса и штопера који ће заменити Џона Терија, а као да је "из ината" на крају довео Ђилобођија који није ни добио праву шансу.
Фудбалер егзотичног презимена само шест месеци је био на "Бриџу" и одиграо један меч у Купу пре него је позајмљен Вердеру, па продат Сандерленду.
Занимљиво је да је Челси на овом момку зарадио пет милиона фунти!
Није он међутим једини "сумњиви" и "неочекивани" играч који је дошао у ери Романа Абрамовича, у којој су навијачи навикли само на "топ" трансфере, па би требало подсетити и на долазак Стива Сидвела (Рединг) или 33-годишњег дефанзивног везисте Минеира (Херта).
АЛЕКС ТЕШЕИРА У ЂАНГСУ СУНИНГ
Претходне две године сведоци смо невероватних трансфера у Кину, али махом фудбалера који су на заласцима каријера и који би да "обезбеде" себе и породице, како се то еуфемистички каже.
Један од њих је и сјајни бразилски везиста Алекс Тешеира који је бриљирао у дресу Шахтјора и само се чекало који ће од великих клубова понудити већу суму и одвести овог играча који је седам година играо у Украјини и тражио нови изазов у зиму 2016.
Најближи трансферу био је Ливерпул, мада су се помињали и Тотенхем, Челси и Бајерн Минхен, који је понудио 32 милиона евра, да би Шахтјор и Тешеира изабрали Ђангсу из Кине.
Чудан избор за младића пред којим је толико година каријере (пред потпис напунио тек 26 година) и који ће уместо одмеравања са најбољим фудбалерима света играти у лиги у којој се не игра нарочито добар фудбал. Али је плата добра... Сличан његовом примеру је и избор Аксела Вицела који је зимус уместо Јувентуса који је тражио појачање за Лигу шампиона изабрао Тјанђин.
ФЕРНАНДО ТОРЕС У ЧЕЛСИ
Када смо већ код "зимских" трансфера - да се подсетимо оног "најскупљег".
У зиму 2011. године десио се трансфер који је највише заболео навијаче Ливерпула и који нису очекивали да ће их "Нандо" тек тако "ујести" за срце и потписати за Челси, клуб далеко већих шампионских амбиција и шанси од "редса".
А због верности Атлетику деловало је да он бар никада неће изневерити навијаче клуба за који игра...
Три и по године је носио дрес Ливерпула и деловао је као фудбалер који је нашао "идеалну везу" са Стивијем Џерардом, али као да га овај "пројекат" није довољно убедио и преселио се у Челси у коме није био ни сенка оног фудбалера од раније. Плаћен је 50 милиона фунти, а тек 23. априла и то након 903. минута на терену дао је први гол за Челси.
Десио се "право ниоткуда", када се "пијаца" већ затварала, па је у правој драми хеликоптером стигао у Лондон где је потписао уговор. И већ наредног викенда играо против "редса".
За седам дана је од хероја постао издајица, због једног потписа.
ЧАРЛИ АДАМ У ЛИВЕРПУЛ
Када смо већ код тима са "Енфилда" - не можемо да прескочимо један "чудан" трансфер.
Можда ниједан клуб на планети није куповао тако лоше као Ливерпул (евентуално Интер) у овом веку, а један од најнеочекиванијих трансфера био је свакако куповина Чарлија Адама из Блекпула за седам милиона фунти у лето 2011. године.
Далеко од тога да се ради о неком катастрофалном фудбалеру, али Ливерпул се тим трансфером играча тима који је испао из Премијер лиге "задовољио" просеком и Адаму дозволио чак 35 мечева те сезоне пре трансфера у Стоук, клуб по његовој мери и који га је платио осам милиона фунти.
Адам је од оног "старог кова" везиста и био је идеја његовог земљака Кенија Далглиша, који се није дуго задржао у клубу, а Брендан Роџерс, који је имао бисера, није га желео у тиму.
Ливерпул је знао да изненади навијаче, који су чекали "велико име", довођењем играча попутЂимија Траореа, Пола Конческог или Рагнара Клавана. А било их је још много...
ДРАГАН ЏАЈИЋ У БАСТИЈИ
Интернет је био далеко од развитка када је Драган Џајић, вероватно најбољи југословенски фудбалер, те 1975. године из Црвене звезде стигао у француску Бастију да би навијачи на друштвеним мрежама изражавали чуђење због таквог развоја ситуације, али и толико година касније још тај трансфер изазива много коментара.
Ако узмемо у обзир да је је Џајић у то време био једно од најбољих левих крила света, и претходно најбољи стрелац Европског првенства (1968) и члан идеалних "11" (1976), није нелегитимно питање "зашто баш Бастија?"
Сви су очекивали далеко већи клуб јер се за њега пре свих интересовао Реал Мадрид, испоставило се да је тај трансфер пропао због Миљана Миљанића,како је сам Џајић рекао, али је истакао да се никада није покајао јер је провео дивне дане на Корзици.
У другој сезони стигли су до трећег места и имали најубитачнији голгетерски тандем, а након његовог повратка у Црвену звезду овај клуб је на темељима тог рада освојио и Куп УЕФА.
За Џајића се интересовао и милански Интер, али у његовим "млађим данима" када због правила о томе да фудбалери не могу да напусте Југославију пре 27. године - тај трансфер се никада није десио и он је за Црвену звезду играо до 29. године и преласка у Бастију.
РУБЕН НЕВЕС У ВУЛВЕРХЕМПТОН
Пре трансфера Бонућија овог лета - ово је био најчуднији трансфер прелазног рока.
Талентовани португалски везиста Рубен Невес (20) прешао је у Вулверхемптон за рекордну суму од 20 милиона фунти. Он ће тако прволигашки фудбал у једном од најбољих тимова Португала играти друголигашки фудбал у Енглеској.
За овог младића распитивали су се Челси, Јувентус, Манчестер сити, Манчестер јунатед... и још неколико други, али је он на крају изабрао сасвим необично место за наставак каријере.
Првобитна вест је деловала као шала! Међутим, "веза" су тренер Нуно Еспириту Санту, који га је тренирао у Порту, и моћни агент Жорж Мендеш који је у Вулвсе већ послао двојицу својих играча (Елдер Коста и Иван Кавелеиро).
Порту је и УЕФА са финансијским фер-плејом "куцала" на врата и морали су да "нађу новац", а нисмо најсигурнији да је сам Невес задовољан избором клуба.
Није он први играч који је прволигашки фудбал заменио друголикашких, а најчувенији је пример Алана Симонсена који је из Барселоне стигао у Чарлтон, додуше кад је имао тридесет, а тај трансфер, за који се испоставио да Чарлтон нема новца, умало их је коштао банкрота.
ЖИЛИЈЕН ФОБЕР У РЕАЛ МАДРИД
Попут већ поменутих Ливерпула и Интера - и Реал Мадрид је имао...чудних трансфера.
Један од њих је био и неочекивани долазак француског фудбалера, који игра за Мартиник, Жилијена Фобера који је крајем јануара 2009. стигао као позајмљени фудбалер.
Радило се о талентованом крилу, који се касније нашао на беку, и који се уопште није снашао у сезони и по играјући за Вест Хем, па иако је Реал Мадрид имао проблема са повредама - он је био потпуно "сулудо" решење и одиграо је само два меча за Реал пре него се вратио у Лондон.
Фобер је играо за Елазигспор, па за Бордо у ком је стигао на фудбалску мапу, а после Килманрока сада наступа за Интер Турку.
Реал је знао да изненади тим позајмицама своје навијаче, па су тако претходних година у клуб, сасвим неочекивано, долазили и Емануел Адебајор и Хавијер Ернандез.
Било је и оних куповина које су оставиле навијаче без текста: Џонатан Вудгејт, Предраг Спасић и Томас Гравесен, само су неке од њих...
Извор: мондо.рс
Коментари / 0
Оставите коментар