Анализа: Радоњић и Звезда - крај ере!

Растанком са тренером и скоро читавим шампионским тимом, завршен је и најуспешнији циклус у новијој историји црвено-белих. Како даље?

Кошарка 18.07.2017 | 22:45 Не може се рећи да је било изненађење, али је у суботу ипак снажно одјекнуло са клупског сајта: Дејан Радоњић напустио је Црвену звезду мтс.

Најтрофејнији тренер у историји српског и регионалног првака већ исте вечери слетео је у Црну Гору, након званичног растанка са клубом у чију је трофејну салу унео три шампионске титуле, три пехара АБА лиге и три Купа Србије.

Радоњић се у Београду задржао практично један дан после повратка из САД, где је на НБА Летњој лиги био гост Сан Антонио Спурса. Док је боравио у Америци и док су навијачи у Србији скоро свакодневно испраћали једног по једног играча, сада бивши тренер Звезде очигледно је постајао све ближи одлуци коју је у суботу и саопштио.

У међувремену, гостовање председника клуба Небојше Човића на ТВ Пинк испоставило се као увод у виђени епилог.

Први човек црвено-белих оптужио је у петак (без помињања имена) Дејана Радоњића да је створио велики проблем клубу јавним иступањем ("неодговорном изјавом") после финала плеј-офа, којим је указао на чињеницу да су тим и тренери Звезде готово савршено одрадили сезону уз огромно кашњење плата. Или упркос томе.

Четрдесетак сати касније, без оштрих речи и уз обостране поруке захвалности, клуб и Радоњић су се дефинитивно растали и пожелели срећу једни другима у даљем раду. Тим чином, лишеним додатних објашњења, званично је завршена епизода најуспешнијег и најдуговечнијег тренера на Малом Калемегдану.

Радоњићевим одласком, ипак, није завршено осипање шампионског састава црвено-белих, јер се и даље чека потврда одласка Огњена Кузмића у Реал. Кад се услика са "краљевским" дресом, афирмисани центар постаће чак осми кошаркаш Звезде који је овог лета напустио клуб, после Митровића, Џенкинса, Симоновића, Јовића, Гудурића, Томпсона и Волтерса.

Без тренера, без извесно осморице играча, отворена и јасна питања о Звездином "Плану Б" сама се намећу. И када је "на тапету" име Радоњићевог наследника и када је у питању попуна ростера за такмичарску 2017/18, посебно када су у питању домаћи играчи (од странаца је потписан Џона Болден, поред кога ће у домаћем првенству и Купу моћи да играју још тројица, док у АБА и Евролиги нема ограничења на том пољу).

Насупрот таквој ситуацији, рекордно дугачак боравак дојучерашњег тренера у клубу обележио је завидан континуитет, који је у значајној мери из године у годину чинио Звезду домаћим и регионалним прваком, као и реномираним евролигашем.

Од доласка у клуб, па до своје последње утакмице на клупи црвено-белих, Радоњић је четири и по године сарађивао са Митровићем и Лазићем, три и по са Симоновићем, а по три са Дангубићем, Јовићем и Џенкинсом. Кад им се додају Марко Гудурић и Огњен Добрић, које је на припремама тренирао и док су били у ФМП-у, или по две године са Цирбесом, Марјановићем, склапа се јасна слика једног од најважнијих фактора успеха строгог и педантног црногорског стручњака.

На начин који је растужио и разочарао огроман број навијача (судећи по реакцијама на друштвеним мрежама), растанком са тренером који постаје слободан и одласком целог тима, тај континуитет је прекинут.

Звезда је пред великим финансијским проблемима искочила из планираног, продала Гудурића за цифру која се не одбија, а уз то ушла у преговоре о одласку Кузмића. Та два одласка су са једне стране драстично и додатно ослабила тим, а са друге би могла да створе новчани основ за прављење новог састава.

У том смислу би било коректно према навијачима и да се клуб, који се последњих година у свакој прилици дичио транспарентношћу, изјасни и по питању биланса у својој каси, да се зна у којој мери је криза о којој је Радоњић проговорио у јуну санирана продајом бројних ослонаца тима и са колико "муниције" се после једног пласмана у Топ 8 и једног деветог места, креће у такмичење са најјачим клубовима Европе?!

Шеф прошлосезонског тима напустио је Звезду као евролигашки стручњак, који је прешао пут од најоспораванијег до највољенијег тренера црвено-белих. Титулама је оправдао поверење и веру у њега, одржану и после болних епизода на почетку - пораза у финалима плеј-офа и "јадранске" елиминације од Цибоне, коју је потом истицао као изузетно важну лекцију.

Од следеће сезоне, 2014/15, навијачи Звезде су пратећи кошаркашки тим почели да се навикавају на околности за какве деценијама или никад нису знали. Временом изграђена култура побеђивања вероватно је и највећи Радоњићев подвиг. На њеном основу, црвено-бели су из године у годину расли, освајали трофеје и стекли евролигашко име и презиме, потврђено и четири године дугим напретком на евро-сцени.

У сезони Фајнал фора у Београду, коју су на Малом Калемегдану посматрали и кроз жељу за пласман на Ф4, та прогресија Звездиног европског раста биће очигледно заустављена. И Човићева потврда да су играчи примили по четири и по плате (од предвиђених 10) на одређени је начин разјаснила да је такав епилог био неизбежан. Што нас враћа на питање финансија као "рак рану" српске кошарке и спорта у целини.

Има ли у Србији новца за евролигашки клуб? Како га обезбедити? Ко то може да уради? Шта се десило са најављеним буџетом од 5,5 милиона евра? Како је дошло до "квара државног банкомата", како је Човић половином сезоне иронично причао о финансијским проблемима?

Успех тог, сада "старог", Радоњићевог периода у Звезди огледа се и у другим сегментима осим титула. На пример, у броју великих клубова за које ће бивши играчи Звезде играти у новој сезони или броју "орлова" које је Радоњић тренирао са списка селектора Ђорђевића. Уз афирмацију играча и тимске успехе, бивши шеф струке црвено-белих такође је стекао значајну репутацију и не би требало да прође дуго времена пре него што седне на клупу неког реномираног клуба. Први откази често се дешавају већ у новембру или децембру.

Од недеље, Звезду чека најтемељнија реформа тима од 2011, јер су тренутно чланови шампиона само Лазић, Дангубић, Бјелица, Симанић, Ракићевић и Болден. Са друге стране, Радоњића чека одмор уочи нових обавеза.

За собом, тренер црвено-белих оставио је титуле, као и пробуђену и утврђену веру навијача да њихов клуб може да буде евролигашки "џелат" и регионални владар, чији ће трон од јесени бити пред најжешћим ударима од његовог освајања 2015. године.

Извор: мондо.рс