Србији БиХ важан економски партнер

Главна уредница магазина Економетар и Бизнис Радојка Николић каже да корупција и правосудни систем одвраћају стране улагаче од Србије, јер они не желе да умјесто гледања у закон, гледају у коверту шта ће коме дати. Што се сарадње на западном Балкану тиче, каже да се привредници лако договоре, али да економија много трпи због политике.

Босна и Херцеговина 15.07.2017 | 17:56 Говорећи о самиту у Трсту, каже да све личи на причу о очекивању да се нешто уради, али без конкретног плана.

Споразум о Транспортној заједници западног Балкана потписан је 12. јула у Трсту, а међу потписницама није била Босна и Херцеговина.

Упитана да то прокоментарише, Николићева каже да је очигледно да су у питању политички или неки други разлози за БиХ, да је дошло до неспоразума међу ентитетима. Ипак очекује да ће се то ријешиити, јер не вјерује да ће неко, како каже, радити толико против себе.

Уговор је значајан због инфраструктурног повезивања, каже Николићева и додаје да основа тога да би се комуникација обављала у транспорту роба, услуга, почиње се од путева и транспорта, и да то сви знају.

И Њемачка је спајање источног и западног дијела започела са инфраструктуром, истиче.

"Кад се ради под патронатом међународне организације као што је ЕУ онда би то значило да би на тим саобраћајницама били задовољени и сви међународни стандарди, дакле по истим критеријумима као у ЕУ... И зато не треба гледати на то као на обичан пут са више трака, већ на једно функционално повезивање", навела је.

На питање да ли је ово заправо била политичка одлука, Николић наглашава да су све одлуке на западном Балкану такве (политичке).

Истиче да политички конфликт дуго траје у региону. Подсјетила је да је само седам или осам година послије Другог свјетског рата један тако велики конфликт - између Њемачке и Француске, превазиђен стварањем Европске заједнице за угаљ и челик, из које је настала касније ЕУ. А код нас овдје и послије 20 година постоји анимозитет између нација, који се увијек заврши политичким проблемима, додаје.

Нарочито због тога, како оцјењује, што је овдје увијек нека земља у изборном циклусу, а политичарима са ових простора обезбјеђује рејтинг то ако употријебе јачу реторику против оне друге нације.

Економија Балкана веома трпи због политике

Каже да се, с друге стране, што се тиче економије - сви се сложе да је економска сарадња потребна.

Као примјер је навела да имају неријешен статус између Србије и Косова, али добру економску сарадњу. "Коморе сарађују, привредници развијају бизнисе - свима је у интересу да раде, ако питате привреднике, они ће се лако сложити, али политичка реторика је та која доминира и то је овдје највећи проблем", додала је.

"Економија веома трпи због политике, зато смо неразвијени и зато смо на 30 посто просјечног стандарда у ЕУ, неки и ниже, и овакве ствари нас онемогућавају да идемо брже напријед", рекла је.

Кривица је и дијелом на ЕУ, каже она, додајући да уколико жели да интегрише ове земље, да опорави овај дио Балкана, она јако добро зна како се то ради. "А овдје се показало да је за обједињавање интереса ових земаља, увијек потребна нека чврста рука са стране, која ће наложити да се нешто уради... Ако би постојао неки садржајан и дефинисан план од стране ЕУ за опоравак овог дијела Балкана, онда би он могао да се реализује и да да добре резултате", рекла је.

Проблем је и аутопут Београд - Сарајево. Упитана о томе шта Србија и БиХ губе док чекају договор, наводи да Србија губи бољи живот и виши страндард: "Јер све почиње од инфраструктуре и развоја индустрије - једно произилази из другог... Ту је дилема да ли ће пут ићи преко Тузле или Вишеграда, то су та наша надгорњавања - просто је невјероватно пошто је ријеч о инвестицији од 200 милиона еура и о општој користи за страновништво и привреду... Није то дуга траса, то је око 160 км, крајње је вријеме да се одлуче за једну од траса, јер су повољне и једна и друга... На крају може да се извуче касније један крак, ако се ради конструктивно, то може, ако људи не желе да се конфронтирају, ако имате деструкцију, ништа нећете урадити".

Помоћ ЕУ региону - без конкретног плана

Сусрет у Трсту и све приче о помоћи за регион за сада ми више личе на приче које су у домену очекивања да се нешто уради, али без конкретног плана, каже уредница Економетра. Ту и тамо се појаве нека рјешења, као сада у Трсту, додаје. "Ово ми се чини као једна прича која треба да нас држи окупљене у нади да Европа ради нешто за нас".

ЕУ јако добро зна, нарочито Нијемци знају како се доноси план, наводи Николићева додајући да је Берлин имао детаљан план о интеграцији источног дијела одмах након пада Берлинског зида.

Њемачка јако добро зна колико шта кошта, како се планови доносе и реализују, шта је стратегија, шта је акциони план, и ако жели да се овај дио Балкана уједини, подигне на виши ниво економског развоја, мора да буде још одлучнија, оцјењује.

БиХ је највеће тржиште за Србију

Говорећи о размјени Србије и БиХ, Николићева је изнијела податак за прошлу годину, а то је да Србија остварује суфицит у трговинској размјени, дакле извози милијарду и сто милиона еура, а увози за 406 милиона.

То је наше највише тржиште у окружењу, ми у велику Русију, са свим овим подстицајима (имамо споразум о слободној трговинској размјени, а ту су санкције ЕУ према тој земљи) извозимо 800 милиона еура у Русију, а у БиХ милијарду и сто, каже Радојка Николић.

"Постоји јака веза између двије економије у корист Србије, и несумњиво да нам је важан спољнотрговински партнер", наводи.

Кад је у питању друга страна, из БиХ долази руда, кокс, лигнит, дрво... Истакла је да БиХ обилује шумама, а то је нешто што се тражи. "Они би морали да размисле о својој извозној структури - да ли ће извозити само сировину или неке софистицираније производе, али то остаје на БИХ".

Николићева подсјећа да постоји споразум Цефта на основу кога су Србија и БиХ међусобно ослобођени царина, али да и ту има "политичких" проблема. Мало, мало има застоја на граници, камиони чекају, не признају се лабораторијски извјештаји, иако по том споразуму земље једна другој признају лабораторијске извјештаје, па се ту чека, и увијек се ту поставља питање да ли је то политичко питање, наводи.

Подсјетила је и на стајање камиона на граници у вријеме Владе Зорана Милановића, у предизборно хрватско вријеме, и додала да су то били чисто политички разлози да колоне са робом стоје и с једне и друге стране. Док год се врела политичка атмосфера не охлади, а то може искључиво уз медијацију европских партнера, крчкаћемо се у балканском лонцу, навела је.

(Н1)