Како да Звезда спријечи грешке и шта још мора боље?
Црвено-бели су још једном у Европи индивидуалном грешком покварили до тада позитивнији утисак и резултат. Шта је потребно тренеру Владану Милојевићу како би састав мање "киксао" и које су то позитивне ствари из меча са Иртишом (1:1)?
Фудбал 14.07.2017 | 23:00
А било их је заиста много, превише!
Играње руком Душана Анђелковића у сопственом шеснаестерцу, након ког је Иртиш успео да оствари реми упркос далеко лошијој игри (1:1), упалило је код навијача вицешампиона Србије "црвену лампицу" и довело до "дежа ви" ефекта.
Присетили су се у том тренутку навијачи Звезде и неопрезности у Бугарској, баш негде у ово време прошле године, када је Лудогорец "на превару" матирао Дамира Кахримана после слободног ударца. Ни то није било за наук против "лукавих" Бугара, па је Гелор Канга недељу дана касније добио црвени картон у београдском реваншу. Прошла је кроз главу и јулска утакмица из 2015. године на "Рајку Митићу", опет против казахстанске екипе, када је Саво Павићевић "поцрвенео" и пре него што је прва утакмица са Каиратом и почела. Није драго сећање код навијача ни грешка Николе Максимовића, па пенал који прави Бобан Бајковић, и у надокнади времена руши тада веома реалне Звездине снове о групној фази Лиге Европе...
И то је само у последњих пет сезона у европским квалификацијама - даље нема потребе набрајати, али овако учестали број грешака потребно је спречити како не би дошло до стереотипизације да "само Звезда може да испусти резултат" и наравно, важније, како би квалификације биле дуготрајније.
Штета је што ће се из овако добро припремљене утакмице Владана Милојевића и његових сарадника ипак највише памтити грешка Душана Анђелковића која баца "сенку" на врло добра сарадњу Вујадина Савића и Дамијена ле Талека.
Србин и Француз су први пут играли у штоперском тандему и оставили добар утисак, а позитивна ствар је и велика енергија новајлије Бранка Јовичића, играча каквог Звезда, чини се, дуго није имала, који је трчао за двојицу и "извукао" бледу партију свог колеге Мичела Доналда, који више није ни сенка оног играча из прве сезоне у црвено-белом.
Холандски везиста већ дуже време делује "одсутно", као да је мислима у неком другом клубу, док је Звезди у оваквим утакмицама, са подједнако јаким ривалом, потребан мотивисанији играч.
Само се намеће питање: да ли је поред Бранка Јовичића, који је сам решавао све дефанзивне потешкоће на средини терена, потребан још један идентично оријентисан играч, или је за Звездину игру важнији фудбалер који може и да "повуче" напред?
Новајлија из Амкара, који је показао и завидан ниво физичке спреме ускочивши у стартну поставу малтене одмах по потпису уговора, и "староседелац" Доналд су у току меча исувише дуго били "у линији" на средини терена и кратким хоризонталним додавањима покушавали да у игру укључе само бекове и крила, док је Звезди, за гол више, био потребан и играч који "осети" тренутак када да направи спринт, дриблинг, одигра из прве и прекине монотонију.
То често покушава Гелор Канга, који ужива да има лопту у ногама, али када је удаљен од гола исувише дуго је држи у ногама и док га нападају противници мисли и тражи решење...
У таквим ситуацијама, попут данашње, Габонац често остане без лопте и отвара контру, док је много опаснији када је ближи голу што је показао изузетним осећајем за асистенцију у прошлој сезони (15). Без Кангиних проигравања - тешко да ће прорадити и Рикардињо, док се Ричмонд Боаћи показује као феноменалан нападач који уме и самом себи да намести шансу.
Као што је и сам тренер Милојевић после меча рекао, грешке попут Анђелковићеве се "дешавају" и "то је фудбал", али сагледано у комплетном контексту већ набројаних (и оних ненабројаних) индивидуалних грешака - то је нешто о чему мора да се прича и на чему мора да се ради.
Истина је да је могуће пронаћи оправдање у десет сати дугом и пет хиљада километара дугачком путу до Павлодара, вештачкој подлози, временској разлици, физичкој спреми, првенству које је у току и оном далеко најтачнијем - великом броју новајлија, али уколико сте успели да се присетите свих индивидуалних грешака које су Звезду коштале бољих резултата у Европи у последњој деценији - сигурно се сећате и да су о готово истим стварима тада говорили и тадашњи тренери.
Десет година касније и даље се екипа уиграва у Европи...
"Не може екипа да се прави једним тренингом, потребно је време и стрпљење. Играчи треба да се познају, да једни друге прихвате", паметно је констатовао Владан Милојевић након меча и навео навијаче на то да се запитају да ли је могуће направити тај корак ка Лиги Европе (или Лиги шампиона) са саставом који се константно мења.
Милојевић је за само три утакмице на клупи Звезде, и нешто више од месец дана рада, и са десет нових играча, направио видно позитивне корекције и већ сада, након два ремија и победе, може се рећи да су црвено-бели на добром путу ка поправљању претходних грешака.
Са мотивисаним играчима, преданим радом и временом - то је могуће.
Штавише, када се моменат у сезони и сви фактори о којима смо говорили у овом тексту узму у обзир - реми у Казахстану је позитиван резултат, уочи реванша на "Рајку Митићу", а старе бољке једино могу да упозоравају док се не искорене.
Извор: мондо.рс
Коментари / 0
Оставите коментар