Анализа: Партизан и Леонардо...
Опција 1 - ћути и играј! Опција 2 - иди одмах! Опција 3 - остани још мало! Чувати играча и трпети његову хировитост, отарасити се, добити новац и остати спортски безопасан или направити компромис. . . ?!
Фудбал 12.07.2017 | 23:30
Бразилац их је директно напао, они неће јавно да му враћају, позивајући га на поштовање уговора и све подсећа на период из јануара 2011. кад је Др Мо неславно завршио славну епизоду у Хумској 1. Тај усуд да се играч племенитог кова и Партизан свађају опет је актуелан и представља главну тему у дану кад би требало да се разрађује план за треће коло квалификација.
Преча посла имају на Топчидерском брду: да рашчивијају чвор који би - ако одлуче да га секу - неком могао и да науди: Партизану, играчу, навијачима?
СПОРТСКИ УГАО: ПРИМЕРИ ИЗ МАДРИДА, ЗАГРЕБА И МИЛАНА
Са спортске стране, за Партизан би најбоље било да сачува најбољег играча. Да не пита колико кошта. Већ да гледа шта с њим може да добије. Чак и да није само новац - а јесте, јер не игра фудбал за Партизан зато што га је тата у детињству водио на стадион ЈНА, него да заради - постоје заговорници идеје да се Леу сваки захтев удовољи, пошто је на практичним примерима доказао да гарантује успех. Такви ће посегнути за образложењем: давао је голове у дербијима, водио екипу са Урошем Ђурђевићем до дупле круне, потегнуће аргумент да је фудбалску надмоћ у односу на остатак екипе исказао на првој званичној утакмици нове сезоне. Можда није коректно према остатку тима, међутим, сви - од Филипа Кљајића до Ђурђевића - схватили су да без Бразилца не личе ни на пристојну екипи. Просечну, можда.
Тих првих 45 минута, док је Лео седео на клупи, црно-бели су били ужасни, некреативни, троми, збуњени. Кад се он појавио на терену проиграо је и Партизан. Један потез, други, трећи. Гол. У том делу игре, побио је и мишљење оних који сматрају да су њему припреме потребне, јер је зналац. Човек потеза. Идеје. Дошао је практично с плаже, 20 дана каснио за екипом, а изгледало је као да је 20 дана испред ње. Скинуо папуче и показао оно што други не могу.
Осећа ти он. Зато и тражи новац. Милион - милион. Искључиво спортски, па и економски, управа би могла да се „отвори“. Ако је чак и више новца спремила за Сејдубу Суму, већ су се појавиле идеје у којима се саветује да је боље пребацити средства на рачун човека навикнутог на околности у и око клуба, живот у Београду и захтеве Паритзана. Леонардо је показао да гарантује голове. Да ли ће их дати, левом, десном, из слободног ударца или једанаестерца (ако му дозволе Ђукић и Ђурђевић) мање је битно. Увек пронађе начин. За разлику од, на пример, Леандреа Тавамбе. Четири зицера не беху му довољна да лопту пребаци преко црте. Док се за Суму само претпоставља да би могао, не и да ће бити успешан, Лео је већ сад то. Успешан.
Чуло се синоћ на стадиону:
„За оквире овдашњег фудбала он је оно што је Кристијано Роналдо у Реалу - најбољи играч“.
Кад најбољи играч, макар се звао и ЦР7, заплаче - дословце је кукао Португалац пре четири године, ронио сузе по медијима, причао како је несрећан у Мадриду - појави се председник, истресе на сто џак пара и Роналдо постане срећан. Постане бољи него што је био. Гарантује титуле. Отад је освојио три Лиге шампиона. У сваком финалу био стрелац.
Ако хоћете на балканским просторима, све је јасно на примеру Ел Арабија Суданија. Алжирац у загребачком Динаму зарађује онолико колико Леонардо захтева (иако овај прича да није тако, будите сигурни да јесте). Мамић му даје. Разлог: нападач му обезбеђује и голове и асистенције. Гарантује, вала, и пласман у групну фазу УЕФА такмичена. Две Лиге шампиона, две Лиге Европе.
Имамо и супротан пример ових дана у Милану који је прерастао у летњу сапуницу број један. Ђанлуиђи Донарума је са својим менаџером Мином Рајолом бацио на колена Милан и добио практично све што је тражио од седмоструког првака Европе. Мудро је ћутао месецима, избегавајући да прича, понекад би ставио неку шифровану поруку на друштвене мреже и на крају победио. Милан је пред тинејџером толико савио кичму да је морао да му доведе и рођеног брата (звучи познато?) који квалитетом ту не припада. Али ће захваљујући „малом бати“ зарађивати као неки од најбољих играча Милана због чега клуб ризикује токсичну свлачионицу.
ЕКОНОМСКИ УГАО: ПОСТОЈИ ЛИ ПОНУДА И МОЖЕ ЛИ СЕ КУПИТИ МИР?
Претпоставка је да би се и Леонардо смирио и ћутао - макар привремено - као Роналдо, Донарума и Судани, ако би му управа дала новац. Само, докле би то трајало? И ко каже даЛео, већ у септембру, не би још једном закукао „волим фудбал, волим Бога, хоћу нешто, али не смем да вам кажем шта“? Јер, оно синоћ је, руку на срце, била представа за јавност, па ко како протумачи...
Односи између најбољег играча и челника су затегнути, једни друге гледају преко нишана и зато се код појединаца родило мишљење да је за обе стране најбоље да се растану што пре. Да се Бразилац прода по хитном поступку, али је проблем и болна истина да ниједну понуду овог лета за Леонарда, Партизан није добио. Нема је. Не значи да је неће бити. Односно, да би у идеалном сценарију морао да зграби новац на име обештећења довољан да допуни стање у каси и инвестира у појачање. Више њих. Да се доведе тај чувени Сума.
Део навијача сматра да би се у том случају црно-бели отарасили егоманијакалних ставова Бразилца, који је још прошлог лета почео да нагриза односе у свлачионици. Због висине плате и због тога што му је допуштано оно што староседеоцима чак не пада ни на памет. Да доведе брата да тренира, да касни на почетак припрема, да сваки час нешто извољева и да му се угађа. Гледају то његови саиграчи, гунђају у браду и питају „како он може, а ми не?“.
Управа је показала слабост, али сад има прилику да демонстрира снагу и да га после синоћњег фронталног напада одстрани из екипе. Пошаље да тренира са Телеоптиком. И држи га у филијали до истека уговора, да једним примером нацрта модел понашања који би сваки следећи професионалац, било да је похлепно дериште, менаџерски играч или странац, морао да има у виду. Сви смо, ипак, свесни финансијске ситуације у нашем фудбалу и Партизану... Нема пара на бацање! Скоро да их нема никако.
Руководиоци имају могућност да продајом Леонарда наплате његову најбољу сезону у каријери. Ако га пусте, губе спортски, јер овај тим без њега није ни за Лигу Еворпе, али добијају финансијски и уносе мир у свлачионицу. Плус би се лишили свакодневних уписа на Инстаграм. Мучних. Лео би био срећан, јер иде. Ђурђевић би био срећан, јер би постао прва звезда тима. И управа би била срећна пошто би добила још новца. А новца у Партизану никад доста.
АСПЕКТ ЗАДОВОЉСТВА И КАКО ИЗБЕЋИ ЗВЕЗДИН СЦЕНАРИО...
Како су оба решења крајњи чворови у конопцу затегнутом дуж Хумске улице постоји и треће. Представља компромис на коме се радило откако се Леонардо вратио са одмора. Направио би се такав договор да Бразилац одигра квалификације до краја и да онда, без обзира на исход, оде где год жели. Помогао би Партизану, за узврат би добио слободу и новац у новом клубу.
Остао би велики у очима навијача. Растао би се на коректан начин са људима који су му оживели каријеру (тек у Београду је постао неко, јер је дао један првенствени гол за Анжи пре две сезоне?!) и који заслужују више поштовања и пристојности са Леонардове стране. Добили би и црно-бели. Сви задовољни.
У супротном ризикују да као Црвена звезда прошлог лета држе незадовољног играча какав је био Уго Вијеира, да би га продали испод реалне тржишне цене. Ту нико није добио...
Који потез повући?
Извор: моззартспорт
Коментари / 0
Оставите коментар