Милена је моја највећа љубав

Филмска дива Милена Дравић корача ка 77. години живота, а у својој богатој каријери може се похвалити великим бројем филмских, серијских и ТВ остварења.

Србија 12.07.2017 | 14:14 Својом харизмом, вансеријским талентом и лепотом многе редитеље остављала је без даха, али и мушкарце који су те године жудели да се нађу у њеној близини.

Један од првих који је освојио срце тада младе Милене Дравић био је редитељ Пуриша Ђорђевић који данас има 93 године, и са одушевљењем се сећа филмске диве.



''Најважније у животу је да се не плашиш. Ја се никада ничега нисам плашио, блиско ми је оно што је говорио Ниче - није суштина у томе да смо били живи, него како смо живели. Виђам људе који су насмејани и срећни, понекад сретнем и оне богате. Али, и једни и други увек имају страх који не могу да схвате - први се плаше несрећних, јер мисле да је несрећа "заразна", а богати се, по истом принципу, плаше сиромашних.

Човек не сме да се плаши ни кад остане без кинте, ни кад има милионе, ни кад остане без љубави, ни кад има љубав. Љубав је врло важна, нарочито онда кад нас та љубав остави. Дан-данас у пролазу често виђам жену која ме је оставила 1960. Да ли верујете да се од тада још нисам опаметио? Али, од свих жена које сам познавао и које сам волео, још једино и највише волим Милену Дравић'', рекао је за "Новости" Пуриша Ђорђевић.

Милена је опет одлучила да изговори судбоносно "да" редитељу Војиславу Кокану Ракоњцу. Били су у браку до његове смрти 1969. године, када је преминуо у 34. години живота.

 Милена и Кокан су се упознали на Радио телевизији Београд када су радили заједно серијал за децу "Лаку ноћ, децо". Према писању тадашње штампе Кокан Ракоњац је био слика и прилика правих београдских момака - наизглед врло груб, привлачан за девојке, али потпуни занесењак за филм.

Био је у центру тадашње боемштине. Познавао је из света уметности свакога ко је требало да се познаје и са сваким је умео да успостави контакт.



Трећа и велика љубав Милена Дравић био је Драган Гага Николић. Са њим је провела најлепше године свог живота.



''Време тече, живот пролази, године јуре, и ево мене пре неко вече седим, одмарам се. Мога Гаге нема ево већ годину дана. А ја сам већ неколико месеци болесна. Борим се. Тражим себи ангажман, понешто прибележим, телефон звони често, излазим у сусрет људима колико могу… С терапеутом радим неопходне вежбе, гледам ТВ као никад досад, виђам се само с најближима. И одједном, пре неко вече сетим се оне кесе с фотосима из "Сеоба".

Зачудо, нешто не видим Драганове фотке. Али ту су Пера Божовић, Мики Манојловић, Мира Карановић, Аљоша Вучковић, Раде Шербеџија, Воја Брајовић, Владица Милосављевић, Смоки Самарџић, Изабел Ипер, која је ономад рекла „знате, тај филм никада у мојој земљи није приказан”, и други.

Одлучим да та гомила фотоса не стоји даље у тој кеси и почнем да их класификујем да бих им свима дала, поделила, поклонила. Биће то лепа успомена на Сашу, дивне амбијенте у којима су радили, на дивне костиме… Сви лепи. Спаковала сам свакоме. Квалитетни, изванредни фотоси. Ето, они ће имати успомену, а ја сам имала једно узбудљиво, радно вече. Важно је радити, радити радити…



Сећања, сећања…- написала је почетком марта Милена Дравић.

''Може звучати овако или онако, али заиста је љубав та која је најважнија. Она све лечи. Само треба наћи начин'', рекла је пре неколико година Милена Дравић.

Извор: Курир