Република Српска остаје без новца

Са пласираних само 30 милиона КМ, од чега само 16 милиона КМ за привреду, у првој половини ове гиодине настављен је пад кредитне активности Инвестиционо развојне банке Републике Српске.

Република Српска 05.07.2017 | 09:37 ИРБ РС је пласирала укупно 30,3 милиона кроз 315 захтјева, што је много мање него 2014. године када су кроз 1007 захтјева позајмили и инвестирали 130,8 милиона КМ.

Када је у питању пласман преко финансијских посредника највећи износ кредита ове године ИРБ је пласирала преко Нове банке Бањалука и то 15,7 милиона КМ, а слиједи Сбербанк Бањалука са 5,6 милиона КМ, МФ банка са 2,7 милиона и НЛБ Развојна банка са 2,9 милиона КМ.

Прошлу годину банка је завршила пласманом око 72 милиона КМ по основу свих кредитних линија, 2015. године овај износ био знатно већи – 123,3 милиона КМ.

У ИРБ-у портал Цапитал није успио да сазна колико средстава је планирано за пласирање у 2017. години, док је директорица Снежана Вујнић била недоступна за коментар.

Економисти кажу да је велико питање с колико новца ИРБ РС тренутно уопште располаже јер је у претходном периоду и шаком и капом дијелила милионе КМ који су сада спорни за наплату.

“ИРБ је требало да буде фонд који ће помоћи малим и средњим предузећима како би се омогућило ново запошљавање, али и младима да остану у РС. Мањкавост се показала када је банка почела да се бави директним финансирањем и када је постала пословна банка. Дошло је до великих пласмана који су постали спорни у наплати. Пад пласмана је узрокован и куповином ненаплативих обвезница. То су обвезнице на 15 година које је издала Робна кућа “Боска” и пласман од скоро 20 милиона КМ везан за фабрику цијеви “Унис Дервента”, која је у губитку око пола милијарде КМ, као и моги други финансијски неоправдани пласмани”, казао је за ЦАПИТАЛ економски аналитичар Зоран Павловић.

Све ово поткријепљено је и чињеницом да је ИРБ РС прошлу годину завршила са губитком од 83,8 милиона КМ, након што је извршила исправку вриједности потраживања од пропалих „Бобар банке“ и „Банке Српске“.

Према Павловићевим ријечима, ИРБ данас функционише од средстава која су везана за куповину станова младих и то је практично фонд који сам себе обнавља отплатама кредита.

“Велики кредитни одбор у којем су сједили представници Владе РС је расформиран на захтјев ММФ-а, јер се показало да то представља сукоб интереса, пошто је Влада одлучивала о пласманима фонда који има сасвим другу законску функцију. И она средства која је дала Свјетска банка за подршку запошљавању, Влада РС је из ИРБ-а повукла за своје текуће финансијске потребе. За ово, нажалост, нико не одговара”, закључио је Павловић.

Иначе, Влада РС је тек почетком априла прошле године напустила Велики кредитни одбор ИРБ РС под пристиском Међународног монетарног фонда, а надајући се новом аранжману.

Неколико мјесеци раније укинула је кредитну линију „Зајмови за правна лица која одреди Влада Српске“ из које је, на основу овог врло упитног ексклузивног права извршне власти РС, одобрено 18 уговора о зајму вриједности од чак 54,8 милиона КМ.

Највећи износ из ове кредитне линије добили су „Путеви Републике Српске“ и то 12,6 милиона марака, бањалучка „Топлана“ 7,8 милиона КМ, „Електрокрајина“ Бањалука шест милиона КМ те „Алумина“ из Зворника и Клинички центар Бањалука по пет милиона КМ.

Према мишљењу економиста и банкара оваква линија никада није ни требала да буде уведена јер је очито да је послужила само за финансирање одређених предузећа блиских власти, али и јавног сектора. Највећи број зајмова су добиле здравствене установе, али ова линија је била више него занимљива и приватним компанијама.

Истим правилима укинута је и кредитна линија „Зајмови за пољопривреду и индустрију прераде пољопривредних производа“ из које је кроз 41 зајам одобрено укупно 38,8 милиона КМ. Највећи корисник овог зајма је била ЗП „Електрокрајина Бањалука“ која је добила шест милиона КМ, те „Противградна заштита Републике Српске“ која је „повукла“ пет милиона КМ.

(Цапитал)