Прича: „Десетка“ није само број...!
Та права „десетка“ значи опет велики Милан! Да ли је Чалханоглу тај човек? За 25 година су је носили Гулит, наш Дејо, Звоне Бобан, Руи Кошта и Професор Седорф, а девалвирали су је Боатенг и Хонда.
Фудбал 05.07.2017 | 23:15
Седмоструки првак Европе не само да је постао ирелевантан фактор у европском фудбалу, већ је постао и епизодиста у Италији који је четири године живео на маргинама и једва некако успео да се дочепа квалификација за Лигу Европе гледајући у леђа Аталанти.
Још пре неколико година је било јасно да је једна ера окончана и да на сан Сиру неко под хитно мора да повуче ручну. Али ако је неко имао кредит да води неуспешно клуб и да навијачи то с поштовањем трпе онда је то Силвио Берлускони. На крају, Дон Силвио је видео да овако више не иде и тешка срца пристао да прода клуб после три деценије. Галијани је морао да оде за њим, а Милан је загазио на још непознатију територију.
Долазак кинеских власника су пратили скепса, контроверзе, спекулације... И даље се не зна ко су нове газде и одакле им новац, али једно се не може оспорити – чине све да посрнулог великана врате на ноге и место које му припада. Причају мало и раде много.
Ниједан клуб у досадашњем делу прелазног рока није повукао толико добрих потеза као Милан. Кинези су дали новац и одрешене руке директорском тандему Фасоне – Мирабели. А њих двојица даноноћно раде на упумпавању свеже крви која је била преко потреба изјанђалом саставу Росонера у којем су већина били просечни играчи недостојни црвено-црног дреса.
Огроман посао је Милан направио за месец и кусур дана. Доведено је шест појачања која ће то заиста бити јер су бољи од играча који су тренутно у тиму. Нико није старији од 26 година, а само је Фабио Борини играч који није за прву поставу. И биће их још... Макар три или четири.
Један од симбола Миланове пропасти претходних година се видео у урушавању чувене традиције броја десет. „Десетка“ у Милану има статус светог броја. Нешто попут „седмице“ у Манчестер Јунајтеду, можда и „деветке“ у Бајерну и Реалу...
Миланова „десетка“ није била за сваког. Кроз историју су је носили легенде попут „Барона“Лидолма, Хуана Скијафина или Ђанија Ривере за којег ће многи навијачи Милана рећи да је највећи играч у историји клуба. У ери модерног фудбала су традицију „десетке“ наставили РудГулит, Дејан Савићевић, Звонимир Бобан, Мануел Руи Кошта и Кларенс Седорф. Каква је била борба за Миланову „десетку“, најбоље говори то да је није добио ни Роналдињо када је дошао јер је Седорф чекао на одлазак Руи Коште да добије најтежи дрес Милана.
Од одласка Седорфа, традиција је девалвирана. Да не кажемо уништена... Прво се Кевином Принсом Боатенгом који никада није био тај профил играча, онда и са Кеисукеом Хондомкоји је вероватно најгора „десетка“ Росонера у последњих 30 година. Боатенг је играо добро када је носио 27 и када је дао онај гол Барселони достојан највећих уметника са бројем 10 на леђима. Али када је заиста добио част да носи „десетку“, разочарао је и убрзо је продат... Наследио га је Јапанац чији највећи допринос је био баш то што је продавао дресове по Далеком истоку. На терену није баш имао много додирних тачака са славним претходницима.
Сада је нова управа Милана решила да нову еро започне и са враћањем култа дресу са бројем „десет“. Ангажован је Хакан Чалханоглу.
Све „десетке“ у историји Милана:
1939 - 1940: Ецио Лоик, Бруно Кицо
1940 - 1941: Бруно Аркари
1941 - 1942: Ђино Капело
1942 - 1943: Гвидо Корбели
1943 - 1945: Ђорго Граната
1945 - 1946: Карло Ановаци
1946 - 1947: Марио Тосолини
1947 - 1948: Ренато Раћис
1948 - 1949: Педи Слоун
1949 - 1954: Нилс Лидхом
1954 - 1957: Хуан Алберто Скијафино
1957 - 1960: Ернесто Грило
1960 - 1979: Ђани Ривера
1979 - 1980: Франческо Романо
1980 - 1981: Серђо Батистини, Франческо Романо
1981 - 1982: Аделио Моро
1982 - 1984: Виницио Верза
1984 - 1985: Албериго Евани, Серђо Батистини
1985 - 1986: Паоло Роси
1986 - 1987: Данијеле Масаро
1987 - 1992: Руд Гулит
1992 - 1993: Руд Гулит, Дејан Савићевић
1993 - 1994: Дејан Савићевић, Михаел Лаудруп
1994 - 1998: Дејан Савићевић
1998 - 2001: Звонимир Бобан
2001 - 2006: Руи Кошта
2006 - 2012: Кларенс Седорф
2012 - 2013: Кевин Принс Боатенг
2013 - 2014: Кевин Принс Боатенг, Кеисуке Хонда
2014 - 2017: Кеисуке Хонда.
2017 - ?: Хакан Чалханоглу
Када је постало јасно да је Милан успео да ангажује Чалханоглуа, није се постављало питање који ће број носити на дресу. Одласком Хонде, „десетка“ је чекала на правог власника и дочекала га у виду сјајног Турчина. Фолазак Чалханоглуа је изазвао еуфорију у Милану каква одавно није виђема, навијачи су чекали сатима да поздраве ново појачање као што је некада било у срећним временима када су долазили Ибрахимовић, Бекам, Роналдињо, Ривалдо, Роналдо, Неста, Руи Кошта...
Хакан Чалханоглу је био једна од најплеменитијих „десетки“ у Бундеслиги претходних година. Типичан офанзивни везиста, сјајан асистент и фантастичан извођач слободних удараца. Једино у дриблингу није на нивоу славних претходника, али у неким елементима који красе класичне „десетке“ је чак и бољи. Има сјајан преглед игре, несебичан је, технички поткован, воли да ствара шансе другима, али и да завршава ударцима са дистанце. И наравно, има тај чудесан прекид.
Уз сав респетек Пјанићу, Дибали и осталима, Чалханоглу ће бити број један у Серији А када је извођење слободних удараца у питању. У сезони 2013/14 је постигао чак 11 голова директно из слободних удараца што никоме у пет најјачих лига није пошло за ногом. Од одласка Пирла, Милан није имао овако доброг извођача прекида. И нису само у питању директни голови из слободних удараца. Његови корнери и центрашутеви су „пола гола“.
Попут класичне, племените „десетке“, Чалнахоглу даје могућност тренеру Монтели и да бира систем игре. Милан ће у наредној сезони вероватно одустати од система 4-3-3 и играће са двојицом нападача. Чалханоглу може да игра класичног „треквартисту“ у формацији 4-3-1-2. Може да игра лево у 4-4-2, а ако Монтела остане са системом 4-3-3, Турчин може да игра на обе позиције на левој страни.
Помиње се и да ће Милан прећи на систем са тројицом играча у последњој линији што је Монтела практиковао у Фиорентини. У системима 3-4-1-2 или 3-5-2, Чалханоглу ће опет имати улогу племејкера око којег ће се све вртети.
И на крају, цена. Када видите какви све грачи у Премијер лиги се плаћају по 25.000.000 или више евра, Миланових 24.000.000 уложених у Чалханоглуа (са укључених 4.000.000 бонуса) заиста делује као прави џек-пот. Такође, играч ће зарађивати 3.000.000 (опет са бонусима) по сезони што је више него прихватљива плата ако се упореде цене са европске фудбалске пијаце.
Остаје само ризик како ће се Чалханоглу уклопити у италијански фудбал после фудбалског одрастања и образовања у Немачкој. Прелази на потпуно другачију врсту фудбала.
Милан је у турском плејмејкеру добио можда и најбитније појачање овог лета. Свакако, добио је „десетку“ која то заиста јесте.
Извор: моззартспорт
Коментари / 0
Оставите коментар