22 године од атинског злата и хрватског проклетства!

Пре 22 године СР Југославија је постала првак Европе у кошарци, али оно што се данас највише памти је срамотна одлука Хрвата да сиђу са победничког постоља.  Сад си уз‘о трофеј Паспаље. . .  Време је за још једно подсећање на српску кошаркашку антологију. . .

Кошарка 02.07.2017 | 17:45 Другог јула 1995. године Југославија је на свом првом такмичењу после санкција предвођена Александром Ђорђевићем, Предрагом Даниловићем, Жарком Паспаљем, Владом Дивцем савладала у финалу Литванију 96:90.

Јунак меча био је Ђорђевић са 41 поеном, погодио је девет тројки, а дуел је обележило и закуцавање Даниловића преко Арвидаса Сабониса пред 20.000 гледалаца у ОАКА арени.



У мечу за треће место Хрватска је надиграла домаћина Грчку 73:68 уз 20 поена Вељка Мршића, а то је била четврта али и последња медаља Хрватске од иступања из Југославије.

Упркос што је у протекле 22 године имала неколико сјајних генерација, Хрватска до сада није успела да се врати у врх европске и светске кошарке, па многи, а чак и сами Хрвати, Атину виде као своје проклетство.

Разлог за то је свакако одбијање да остану на победничком постољу приликом проглашења Југославије за шампиона Европе.

"Знам да је из дворане постојала телефонска веза с Банским дворима где је седео Туђман и договорено је соломонско решење. Иде се узети медаља, али ће се након тога напустити подијум. Била је то политичка одлука и гледано са ове временске дистанце, погрешна. Ја лично то никад не бих урадио'', рекао је недавно Александар Ацо Петровић, тадашњи и садашњи селектор Хрвата.



Вероватно не постоји утакмица кошаркашке репрезентације која нам је донела више среће од дуела вреле јулске ноћи у паклу атинске ОАКЕ против Литваније. У великом стилу су се Југословени вратили на европску сцену после укидања санкција Уједињених Нација и показали у ствари, да су и даље најбољи на Старом континенту. Било је злата Плавих кошаркаша и пре и после, али велики сребрни пехар који је први високо подигао капитен Жарко Паспаљ, нешто је посебно.

Ни више од 18.000 Грка "набријаних", јер су им Плави елиминисали мезимце у полуфиналу, ни легендарни литварнски тандем Арвидас Сабонис - Шарунас Марчуљонис нису нам могли ништа. Јер, била је то ноћ великог Александра Ђорђевића, човек који је створен да решава судбоносне утакмице. Убацити 41 поен таквој Литванији, уз шут за три поена 9/12, то може само чаробњак. И свака та тројка Ђорђевића у утакмици у којој је Литванија имала минималну предност на полувремену, дошла је као снажни директ у лице противника.

Мада, уз осмехе сете и задовољства, ваља подсетити и на још један детаљ који ће остати заувек урезан у колективно сећање наше нације. Наравно, ради се о монструозном закуцавању Предрага Даниловића преко Арвидаса Сабониса. Какав је то био начин даДаниловић најави одлазак у НБА лигу као најбољи европски кошаркаш у том тренутку. Добро су га упамтили Литванци, нема дилеме...



Литванци, једноставно, против Ивковићевих момака нису могли више од часног пораза. Незадовољни суђењем, напустили су терен неколико минута пред крај. На сву срећуЂорђевић је успео да убеди Марчуљониса да се Литванци врате на терен чиме је избегнут велики скандал и утакмица је одиграна до краја. Шта је Ђорђевић шапутао Марчуљонисуостаће тајна заувек.

Југославија је утакмицу лагано привела крају, рекло би се чак и рутински. С последњим звиждуком дошло је до ерупције емоција на паркету ОАКЕ, али и широм домова у Србији, Црној Гори, Републици Српској и тада још постојећој Републици Српској Крајини. Тај тријумф дошао је као нека врста лековитог мелема за све неуспехе, поразе и недаће на неким другим бојиштима.

Са друге стране, остаће упамћена и срамна реакција кошаркаша репрезентације Хрватске, освајаче бронзане медаље, који су сишли са постоља. И до данас се нису вратили на њега.

А нама у ушима и дан данас одзвања песма коју су саиграчи певали капитену током славља у једном кафићу у атинској Глифади - Сад си уз'о трофеј Паспаље! Паспаље, Паспаље...

ЈУГОСЛАВИЈА - ЛИТВАНИЈА 96:90 (48:49)

Хала: ОАКА.
Гледалаца: 18.500.
Судије: Џорж Толивер (САД) и Никос Пицилкас (Грчка).

ЈУГОСЛАВИЈА: Бодирога 12, Даниловић 23, Обрадовић 5, Паспаљ 5, Ђорђевић 41, Ребрача 1, Дивац 5, Савић 4.

ЛИТВАНИЈА: Хомичус 3, Стомбергас 2, Лукминас, Крапикас, Куртинаитис 6, Сабонис 20, Карнишовас 19, Марчуљонис 32, Ејникис 8, Маркевичијус.

Извор: Б92/моззартспорт