Прича: Маде ин Италy - 13 великана, 182 имена!

Кошаркашка Серија А одувек је била права ризница специфичности, ко ће још да "похвата" све промене.

Кошарка 01.07.2017 | 23:15 "Победник дуела Симентал - Кафе Максим играће за титулу против бољег из окршаја Схампоо Цлеар  - Циао Црем". Признаћете, оваква реченица звучи као нека врста шале или најаве утакмица лиге рекреативаца у малом фудбалу који су некако успели да пронађу локалне спонзоре да их финансирају, а одувек им је од спорта било драже чувено "треће полувреме".

Међутим, није баш тако. Иза поменутих имена тимова, када се све лепо сабере, крије се чак 12 титула првака Европе у кошарци и укупно 29 трофеја у континенталним клупским такмичењима.

О чему се ради? О Италијанима, наравно. Добар део истинских љубитеља кошарке вероватно ће се сложити са тиме да је кошаркашка Серија А увек имала неки посебан шмек. Можда не баш као фудбалско такмичење на Апенинима, али било је ту свега да се пробере.

А једна од специчности игре под обручима на Чизми је и то што су клубови већ 50 година уназад практиковали да склапају уговоре са спонзорима по којима би онда екипе носили име. Па се тако дешавало да буквално на сваке две године клуб промени назив. Конкретно, да растумачимо својеврсну загонетку са почетка текста, ради се и Олимпији из Милана (Сименал), Виртусу из Болоње (Кафе Максим), Варезеу (Циао крем) и Кантуу (Схампоо Цлеар).

Колико су честе те промене сведочи и податак да се данас ниједна од поменутих екипа не зове тако. Међу 12 најпознатијих италијанских клубова који су од Другог светског рата до данас освајали међународне и домаће трофеје готово сви су барем 10-ак пута мењали име. Изузетак је, рецимо, Бенетон из Тревиза.

Мора се признати да су Италијани мајстори маркетинга, а сваком ко је иоле пратио тамошњу кошарку познато је колику су тамошњим екипама и дресови, али и паркети на теренима стално "ишарани" именима разних спонзора. Па када је већ тако, клубови су пре пет и више деценија резоновали отприлике - ако може да се прода и попуни буџет, зашто не променити и име клуба.

Оно што је посебно занимљиво што клубови, па чак ни они најтрофејнији, никад нису били "гадљиви" или пробирљиви, када су у питању спонзори. Па су тако добијали називе по произвођачима чарапа, локалним ресторанима, соковима, пиву, брендовима тестенина, чоколадама, гардероби, банкама, новинама, наместају, агенцијама за запосљавање, телевизији, па чак и аеродрому у Риму!?

Наравно, није то нешто што је у првом тренутку одушевљавало навијаче, поготово што Италијани ипак имају традицију праћења кошарке и љубави према овом спорту. И то онако ватрено како само они умеју. Ипак, колико год да су се временом навикли на ове промене, већина тифоза наставила је да бодри клубови по оним именима под којима су и основани. Већи проблем су, с обзиром на снагу и успехе италијанских клубова у Европи, имали љубитеље кошарке ван Италије да "похватају" ко је сада тај Фокстаун, одакле долази екипа Калце Помпеа и какве амбиције има Филодоро.

А сад, идемо редом.

Најтрофејнији италијански клуб је Олимпија из Милана, а чак 16 пута је мењала име. Сада је то наравно Армани који производи гардеробу, али био је рецимо и Иноћенти (скутери),Стефанел, Симентал (индустрија меса), Филипс, Сони, па чак и Рекоаро и то по истоименој италијанској бањи.  Као Симентал овај клуб је освојио једну Евролигу и два Купа победника купова, под именом Трејсер додао је још две Евролиге, КПК је узео и као Ћинцано. У Купу Радивоја Кораћа Миланези су тријумфовали као Симак, Филипс и Стефанел.

Следећи је Виртус из Болоње. Многима је овај клуб остао добро познат као Киндер због слаткиша али и по Кнор супама или Баклер пиву. Управо је као Киндер постао првак Европе, док је као Кнор освојио Куп Сапорте. А од сликовитијих имена ту су Канди (веш машине), Гранароло (сокови и сладоледи), затим пиво Баклер, али неких бизарнијих попут Окнопласт извесне фирме која се бави пвц прозорима. Чак 23 пута су болоњски црно-бели мењали име, односно главног спонзора.

А знате ли чије је оригинално име Викторија Либертас? Ради се о Скаволинију из Пезара чије боје је својевремено бранио и по многима најбољи кошаркаш са ових простора, Драган Кићановић. Иначе, Скаволини је фирма која производи намештај, а баш под тим називом је клуб остварио највеће успехе - две титуле првака Италије и КПК. Иначе, од занимљивијих назива клуба са обале Јадрана ваља издвојити Алгор (фирма се бави прављењем буради за чување пива и вина) и садашњи назив Консалтинвест - у питању су наравно, финансијске услуге. Девет промена.

Међу најтрофејније италијанске клубове свакако спада и Варезе, има чак пет титула првака Европе и све их је освојио под именом Ињис, компаније која прави кућне апарете. У ствари, под тим именом се ломбардијски клуб и прославио уз огромне заслуге наравно, тренера Александра Николића. У Варезеу иначе воле та мењају име, 17 пута су то радили. Па су поред Ћао Крема, некада великог ривала Нутеле, били и Мобилгирги (намешта), Кађива (мотоцикли), Вирлпул, а сада носе име по агенцији за запошљавање - Опен Џоб.

Шампион промена имена ипак је Канту, јер је чак 27 пута уступао место спонзору у свом називу. Титуле европског првака освајао је под именом Скиб (лекови) и Форст (пиво). Тако су га барем упамтили старији љубитељи кошарке. Али сећају се и навијача Партизана Висмара из Канта, којег су црно-бели добили 1989. у финалу Купа Радивоја Кораћа. У новије време клуб се звао и Фокстаун по ланцу аутлета, а било је ту у прошлости још занимљивих имена - Орансода по називу сока, Кантурина по фирми која одржава локални водовод у Кантуу или Шампу Клир по врсти шампона која је популарна у Италији.

Најмањи "грешник" у овој причи је Бенетон. Клуб из Тревиза носио је само три имена, притом се зове Бенетон од 1981. године по славној компанији за производњу одеће. Петоструки је шампион Италије, два пута је губио финале Евролиге, а има и два Купа Рајмунда Сапорте, све под истим именом. А клуб се, занимљиво, звао по још једном призвођачу одеће - фирми Либерти.

Сећате ли се Лотоматике? Некада Евролигаш, а у ствари оригинални назив клуба је Виртус Рома који је 14 пута мењао име у последњих 50-ак година. Може се рећи да је овај великан из италијанске престонице имао веома шаролик дијапазон имена. Од дневног листа Месађеро под чијим именом је постао првак Европе 1984. и освојио Куп Кораћа 1992, преко назива Банко ди Рома (освојен Куп Кораћа 1986), Калцеа Помпеа (производња чарапа, пре свега женских), Телемаркет (по локалној телевизији) до имена Аеропорто ди Рома и локалног универзитета Уникасано.

Када је у питању други болоњски клуб, Фортитудо, мењао је име 21 пут, а нама је најпознатији по  именима Тимсистем (компанија за развој софтвера), Скипер и Климамио (цеви и грејање). Овај клуб има скромну трофејну ризницу, пет трофеја, учешће на два Фајнал фора Евролиге, али ако је за утеху, барем је имао занимљиве називе. И овом клубу је спонзор био произвођач чарапа, па се тада звао Филодоро, интересантно је било и док је тим носио име Тулипано Импианти по фирми која се бави прављењем бојлера и котлова.

Актуелни шампион Италије, Рејер из Венеције тренутно носи назив Умана по агенцији за запошљавање, а био је и Сплуген по врсти пива, Карера по произвођачу наочара, Скаини (опрема за грађевинску индустрију), мада у Венецији очигледно највише воле воду. Носили су назив три различита спонзора из ове индустије - Сан Бенедето (вода), Аква Пиа Антицк и  Аквалора. Све у свему, 12 промена.

Један од тимова који су до пре неколико година жарили и палили италијанским теренима је Сијена, односно Менс Сана како гласи прави назив клуба. Свих осам титуле у периоду од 2004. до 2013. године освојили су под именом чувене банке Монтепаски. А није то једина банка чије име су носили, својевремено је то био и Дукато. Од занимљивијих назива ту су Гецом по фирми која прави средства за чишћење, Конац (ланац супермаркета) и Олиталиа по произвођачу маслиновог уља. Укупно - 12 промена назива.

Полако, али сигурно, приближавамо се крају. И ту долазимо до клуба којег навијачи Црвене звезде никако нису запамтили по добром, а седам пута је мењао име. Ради се о клубуСкалиђери из Вероне, који је 1998. године поразио црвено-беле у финалу Купа Кораћа. Само, тада се звао Меш по произвођачу гардеробе, пре свега фармерки. Занимљиво, овај клуб носио је знантно касније и назив Тезенис по произвођачу доњег веша, Глаксо (фармацеутска индустрија) и Вићенци Бискоти (индустрија слаткиша).

Додајемо још и Динамо Сасари, првака Италије из 2015. године, који је "само" шест пута мењао име, а тренутно носи назив Банко ди Сардења. Носио је назив и по осигурању Меркури, али и име Села и Моска по чувеној италијанској винарији.

 И за крај ту је Јувеказерта, тим из места у близини Напуља. Садашњи назив је врло оригиналан - Паста ређо по произвођачу тестенина. Био је и Снајдеро (кухински намешта), Пепси и Елдо по индустрији кућних апарата. Овај клуб који је био шампион Италија 1991. године је 14 пута мењао назив.

Све у свему, када се погледа комплетан списак, добија се врло шаренолика слика, баш као што је случај и са италијанском клупском кошаркашком сценом. Године су пролазиле, имена су се мењала, низали су се и трофеји. Многи од поменутих клубова су мењали и рангове такмичења, испадали у другу, па и трећу лигу, враћали се у Серију А, али једно је сигурно - не постоји ниједна лига попут италијанске и било би сјајно за европску кошаркашку сцену да се живописна Серија А поново врати у сам континентални врх и стане уз раме рецимо, шпанској АЦБ лиги.

Извор: моззартспорт