Додика упутити на љекарски преглед

Посљедњих дана предсједник Српске даје изјаве какве буде озбиљне сумње у његово поимање времена и простора, или у његову здраворазумску спознају. На суђењу против Младена Босића је кориштен налаз вјештака психијатријске струке у ком недвосмислено стоји да је здравље предсједника нарушено и само је питање: до које мјере? Болује ли предсједник од „ратног посттрауматског стреса“?

Република Српска 30.06.2017 | 12:16 Свјестан сам да Милорад Додик тренутно тетура своје посљедње политичке кораке, да је на крају политичке каријере, да страхује од судског прогона, губитка (нагомилане!) имовине... Писао сам о томе како се по њега рефлектовало продужење америчких санкција. Нису то ствари какве човјек може поднијети без озбиљних посљедица на психолошкој бази.



Истовремено, баш као и најшира јавност ових дана пратим међусобна препуцавања предсједника Додика и министра Мектића. У том смислу доиста сам забринут за предсједниково здравље, а примарно на бази његових изјава какве буде озбиљне сумње.

На страну што Додик некаква два стана у Београду продаје задњих двије деценије. Кад год се постави питање поријекла његове имовине он потегне продају ДВА СТАНА. Ипак, то можемо подвести под здраворазумске манипулације у домену финансијских шпекулација.

Са друге стране, како објаснити предсједникове тврдње да је имао ратни распоред на аеродрому Маховљани, који је, као што је општепознато, бомбардован од НАТО авијације? По његовом јавно објелодањеном свједочењу предсједник је као поручник на самом почетку рата провео неких три мјесеца на аеродрому Маховљани, док је спорно бомбардовање догодило се двије-три године касније.



Дакле, о чему то Милорад Додик говори? Какве везе има његов ратни распоред са почетка рата, прије неголи се уопште и запуцало, са бомбардовањем до ког је дошло годинама касније?

Неспорна је чињеница да је наш „храбри“ предсједник вријеме бомбардовања провео у Београду, гдје му се и породица налазила. Па зар смо заборавили са каквом „муком“ је супругу наговорио да се из Београда врати у Бањалуку давне 1998. године, кад је већ постао предсједник владе?

Добро је знано гдје су се он и његова породица налазили у вријеме НАТО бомбардовања, па је нејасно шта он данас покушава рећи. Да ли је то покушај манипулације или посљедица психолошког поремећаја у домену временске орјентације?

У даљем ваља проанализирати тај фамозни орден који је Караџић додијелио Додику за „ратне заслуге“. Општепознато је да је Караџић својевремено свим посланицима „првог сазива“ парламента Републике Српске додијелио ордење. У том смислу је из чисте куртоазије додијелио орден и једином „опозиционару“ тог сазива парламента - Милораду Додику.



То знају сви актери тих догађања и просто ме чуди да о томе ћуте. У ствари не чуди ме толико кад погледам како се понашају чланови асоцијације „Ствараоци Републике Српске“, са Момчилом Крајишником на челу. Та група интересанџија је „заборавила“ да Додик никада није био политички актер важан за судбину Српске, а сви знамо и зашто.

Додик им годинама обећава „масна примања“ уколико ћуте о томе да га је Караџић одликовао како на Западу не би помислили да он изолује њихове пулене. Или, да Милошевић не би помислио како Караџић дискредитује његовог „Тројанца“, а све у зависности од Додикових тренутних интереса.

Иначе, што се тиче Додиковог „битисања“ у том фамозном ратном парламенту ваља се присјетити чињенице да је до тог „сазива“ дошло тако што су посланици српске националности напустили парламент пријератне Републике БиХ.

Додик се у предратном парламенту нашао као кадар Анте Марковића, а право питање је: како се обрео у новоформираном српском парламенту? По мом убјеђењу, иако је био распоређен далеко од билокаквих ратних дејстава (аеродром) Додику се није милило „гинути“ за Републику Српску, па је ипак одлучио се за лагодну и сигурну посланичку фотељу. Њему је мандат само служио као сигурна „одступница“ од мобилизације и ништа више!

Међутим, криминалистика познаје феномен „фингирање сјећања“, па је тако схватљиво да и Милорад Додик временом почиње вјеровати у хиљаду пута поновљене лажи поводом властитог учешћа у стварању Републике Српске? Само, кад вјерујете у сопствене лажи то је индикатор психолошког поремећаја. Ето, могуће је да и Додик „оболи“ од ратног посттрауматског стреса!



За крај морам подсјетити да је Милорад Додик у судском поступку против Младена Босића користио налазе вјештека психијатријске струке у каквима је утврђено да је због политичких прозивки дошло до нарушавања његовог менталног здравља. Вјеројатно се нешто слично догодило и у случају тужбе против Николе Дроњка.

Сад, ако свакодневне и нашем политичком дискурсу карактеристичне прозивке могу код предсједника произвести тешке психолошке поремећаје, а како онда тумачити његово понашање поводом актуелних догађаја???

Америчке санкције приморале су га на тешке политичке заокрете, па се тако све чешће бави идејом враћања на мјесто премијера. Умјесто да каријеру оконча као члан Предсједништва БиХ, како је то планирао.

Но, оно шта код њега повлачи паничан страх јесте могућност увођење санкција ЕУ, а шта је врло вјеројатно наредних мјесеци. То значи политички суноврат невиђених размјера! Па онда слиједи кривични прогон, па одузимање имовине...

Зна из Санадеровог случаја како то већ функционише. Такви страхови ван сваке сумње код предсједника производе хаотичне реакције, како предње поменух, па се доиста морамо запитати: да ли је вријеме да предсједника упуте на ванредни љекарски преглед?

бориславрадовановиц.блогспот.ба