Радовановић: Додик је политички мртвац!

Инаугурација Александра Вучића је недвосмислено показала да је МилоХЛад Додик политички „мртав“, да броји посљедње дане бурне политичке каријере, сам, препуштен судбини и жив „заборављен“. Чак ни властито име не смије изговорити због оног фамозног слова „р“, које га је довело до оваквог политичког суноврата.

Република Српска 26.06.2017 | 13:40 Да ли су режимски медији Републике Српске извијестили о бар једном билатералном састанку предсједника Додика, или показали ма какву фотографију са неким од учесника инаугуралног скупа? Ништа! Зашто? Просто, предсједник Српске, иако де факто својеврстан домаћин, био је од осталих игнорисан, „заобилажен у широком луку“, кужан...

Да се овакав скуп догодио раније, па било то и само неколико мјесеци, режимски медији би просто брујали о бројним „корисним“ контактима нашег предсједника. Додик би се на овом скупу понашао као „званични замјеник домаћина“. Но, истина је сурова – ДОДИК ЈЕ ПОЛИТИЧКИ МРТВАЦ!

Те чињенице су били свјесни апсолутно сви актери иначе доиста величанствене српске свечаности и управо због тога су од Додика окретали главе. Који то чин или тренутак је довео до оваквог односа према „Великом Баји“?

Нетом пред овај скуп, игром случаја или циљно, амерички предсједник Доналд Трамп потписао је акт у којем Додика оставља на „црној листи“. Могу да се и сложим са Обрадом Кесићем да је у питању рутинско продужење санкција, но остаје непремостива чињеница да је Додик остао на овој нимало наивној листи особа опасних по америчке интересе.

И ко да се састане са особом са америчке „црне листе“?

Или, не дао Бог, да неко фотографише нечије руковање, загрљај или тек пуко налажење у близини таквих?! На такав чин се одважио само домаћин Александар Вучић, но њему се може тако. Зашто?



Раније сам писао о томе како сумњам да је управо Вучић, преко потпредсједника Џозефа Бајдена, издејствовао Додиково стављење под америчке санкције. И рекао сам како је то учинио у функцији његове коначне политичке елиминације с обзиром да се никако не уклапа у Вучићеве (читај: Ангеле Меркел) планове за Западни Балкан.

Зато Вучић може Додика позвати, „братски“ загрлити и пољубити (као што италијански мафијашки кумови љубе осуђенике на смрт). Међутим, то није охрабрило нити једног другог актера скупа да се бар приближи Додику на „присну раздаљину“. И то се током инаугурације показало као недвосмислена чињеница.

Зашто Додик не смије ни своје име изговорити?

Видите, МилоХЛад Додик је одлично свјестан ситуације у којој се нашао. Зато задњих неколико дана са његове стране имамо мук каквом сви свједочимо. Одлично наш предсједник зна да се од њега чека да само изговори ријеч РЕФЕРЕНДУМ, у ма ком смислу и без обзира у каквим околностима.

Зато Додик ни властито име не смије изговорити јер садржи фамозно слово „р“, које би неко могао „погрешно“ протумачити и искористити против њега. Зна Додик шта слиједи у оваквој ситуацији.



Након његовог потврђивања на америчкој „црној листи“ само се чека ко ће бити сљедећи субјект који ће сличне санкције увести Додику, а све под фамом тог несрећног слова „р“ са којим се овај мало превише поигравао.
Да ли ће то бити амерички сателит Велика Британија? Могуће. Но, оно од чега Додик страхује јесте реакција њемачке канцеларке Ангеле Меркел. Сасвим реално можемо очекивати да канцеларка лично донесе адекватан указ, но много је реалније да то препусти бриселској администрацији под њеном чврстом контролом.

Додиков мук посљедњих дана реакција је паничног страха од објелодањивања вијести да је Европска унија увела му санкције сличне америчким. То је онај посљедњи чин политичке елиминације, „глогов колац у срцу зомбија“. Одлично Додик зна како котира код њемачке канцеларке и управо са те стране очекује посљедњи ударац који га разара на разину атома.

Политичка кампања без слова „Р“!

У каквим се политичким (не)приликама нашао МилоХЛад Додик свједоче и његове политичке вратоломије посљедњих дана. До прије неколико мјесеци био је увјерен да ће политичку каријеру окончати са два мандата у Предсједништву БиХ. Елем, како је постајао свјестан да неће бити скинут са америчке „црне листе“ започиње својеврстан салто мортале у виду идеје о враћању на мјесто премијера Српске.

Сад, како провести изборну кампању кад не смијете изговорити слово „р“, а камоли ријеч референдум на каквој је преко деценије базирао свој политички опус? Нема од тога ништа. Оно шта нашег МилоХЛада чека јесте потпуно повлачење са политичке сцене и то би му била понајбоља опција.

Но, хазард какав јесте вјеројати је да ће покушати још који политички „хинџубис“, шта ће га управо и довести до Коначног суда у виду санкција ЕУ. Углавном, било како било, биће занимљиво пратити МилоХЛадово замуцкивање у свим ситуацијама кад треба изговорити погубно слово „р“.

Одлазе и Изетбеговић и Човић!

Пажљиви посматрачи могу уочити како и код Бакира Изетбеговића имамо идентичан „мук“ као и код Додика. То долази из просте чињенице да је свјестан како и његов политички крај неминовно долази. На простор Западнога Балкана у пуном интензитету враћа се „Њемачка иницијатива“ о стварању економске уније Србије, БиХ, Црне Горе и Македоније, потпуно мијењење политичких односа и стања, те припремање простора за приступање ЕУ.



Имамо тренутно некакве покушаје „НАТО јастребова“ да поново (!) разоре или бар одгоде ову добродошлу иницијативу, међутим, све то је сведено на ниво трећеразредних слуга. Са друге стране имамо директнни активизам моћне Ангеле Меркел и није тешко процијенити ко ће у овом назови сукобу побиједити.

Но, кључан је први корак ове Иницијативе, а он се тиче српско-босанских односа, гдје се већ зна да Ангела Меркел са „тројцем без кормилара“ Додиком, Изетбеговићем и Човићем не жели имати никаквог контакта. Свјестан је тога и Бакир Изетбеговић тако да се углавном посветио санирању мигрене.

Зато, са друге стране, интересантни су „посљедњи трзаји“ Драгана Човића. Одједном, наоко без јасних мотива и разлога, опредјељује се за националистичку реторику и обећања каква и сам зна да не може испунити. Шта то чини Драган Човић? Просто: не жели да остане упамћен као клептократа, смутљивац и мешетар, него као „херој“ који се борио за хрватске интересе. Кад већ одлази настоји то учинити у великом стилу!


Радо би и МилоХЛад Додик отишао у „великом стилу“, но, баш као и Изетбеговић и Човић, свјестан је да ће његово рушење дијелом ићи преко кривичног прогона. У ствари, кривични прогон ће наступити као аутоматска реакција након политичке елиминације. Сад, како запјевати „Не може нам нико ништа...!!!“ ако страхујете од робије, губитка имовине и увијек присутне сатанизације??? Ових дана МилоХЛаду није до пјесме...

бориславрадовановиц.блогспот.ба