Анализа - видео: Оно од синоћ и оно прије 35 година!
Искључите ваше ТВ пријемнике, не гледајте ову срамоту! Временске паралеле: Морал данас и јуче, ови и они гангстери и како је постало сасвим прихватљиво штеловати резултат. . .
Фудбал 25.06.2017 | 22:00
А ето синоћ смо баш гледали неке друге Швабе. Фудбалски свет се сложио и сви заједно жале за Словачком која је због 1:0 на мечу Италија - Немачка остала без полуфинала ЕУРА за младе. При вођству младих Азура њихови вршњаци Панцери држали су лопту скоро пет последњих минута и није им падало на памет да нападну. Да су којим случајем то учинили и постигли гол - Италија би испала. Да су напали па примили други - елиминисани би били они, јер би Словачка у том случају била најбоља другопласирана селекција.
И некако се баш прелако прешло преко тога. Неки модерни фудбалски свет све то разуме и проналази оправдања. Па још "гарнира" оценама да није ствар у томе да су Немци и Италијани наместили Словаке, већ да су Немци бирали ривала - боље Енглеска у полуфиналу него Шпанија. А то је, јелте, регуларно? Па то би требало да се схвати као још веће штеловање, побогу!
Али није, тако су нас навикли...
Далеко од тога да су фудбалом пре двадесет, тридесет и педесет година владале све саме поштењачине, али да је било више елементарног морала - било је. Ту дилеме нема.
Ево на данашњи дан, "непуна 24 сата после онога у Пољској" и пре равно 35 година, догодила се једна од најсрамнијих утакмица у историји Мундијала. И замислите, опет уплетени "препоштени" Немци. Старији се сећају, млађи су вероватну чули неку од верзија приче о утакмици Немачка - Аустрија са Мундијала у Шпанији '82. Тада је планета проклињала фудбал и жалила заједно са озлојеђеним Алжирцима.
Али лако ћемо о тој утакмици, него оно о моралу... Знате ли шта је немачки коментаторЕберхард Стањек урадио почетком другог полувремена док је гледао ту срамоту у Хихону? Само је у једном тренутку заћутао и до краја сусрета није проговорио ни реч. Његов колега, Аустријанац Роберт Зигер, препоручио је гледаоцима да "искључе своје ТВ пријемнике".
Немачка је пре ту утакмицу са Аустријом била пред елиминацијом, јер је на отварању турнира изгубила управо од Алжира - 1:2. Немци, актуелни европски шампиони у том тренутку, имали су страшан тим: Шумахер, Штилике, Калц, Ферстер, Бригел, Брајтнер, Магат, Литбарски, Румениге, Хрубеш, Фишер... Алжирце је предводио тада још анонимни Рабах Мађер, касније велики нападач Порта који се Немцима осветио пет година касније, доневши Португалцима титулу првака Европе тријумфон над Бајерном у финалу Купа шампиона.
Немачки селектор Јуп Дервал признао је касније да је у неку потценио Алжир...
"Није тачно да исам гледао касету с њиховим утакмицама. Само нисам могао то да пуштам мојим играчима. Смејали би ми се".
На званичној конференцији за медије Румениге и компанија чак су отворено поижавали ривала:
"Седми гол посветићемо нашим женама, а осми бисмо могли нашим кућним љубимцима". Дервал је био нешто умеренији: "Ускочићу у први воз за Минхен ако изгубимо од њих".
Алжирски бек и један јунака великог тријумфа Шабане Мерзекане присећао се: "Један њихов играч је чак рекао да ће играти са цигаретом у устима против нас. Прво смо мислили да је то само психолошки рат. А онда смо схватили да они нас заиста не схватају озбиљно".
За Алжирце утакмица са Немачком могла је да буде све само не обична после такве увертире. Рашид Меклуфи, легенда Сент Етјена и тадашњи селектор умео је да мотивише своје момке. Радило се о генерацији која дуго играла заједно у својој домовини. Ти момци били су што прави, крвни потомци, што фудбалски наследници националних јунака из чувене '58. који су се одрекли својих богатих уговора у Француској како би се вратили у домовину и борили за независност Алжира. И Меклуфи је био један од тих преживелих јунака. лако је нашао "жицу" својима...
"Због историје, веза између алжирског фудбалског тима и народа је веома снажна. Коментаре Немаца пре утакмице схватили смо као понижавање нашег народа", говорио јеЛахдар Белуми, "десетка" афричког тима. "Једноставно, изашли смо тако мотивисани на терен и победили их нашом алжирском кретивношћу, нашим живописним духом. Нису у праву они који говоре о нашој тоталној доминацији. Али тријумф смо свакако заслужили. Као што смо заслужили и да прођемо даље".
Алжирци су после изгубили од Аустрије (0:2), да би победом над Чилеом (3:2) дошли надомак историје - требало је да постану први тим са Црног континента који ће проћи у други фазу Мундијала, али онда се догодио такозвани "Аншлус меч", како су шпанске новине назвале намештаљку у Хихону.
Онако како су Немци синоћ одиграли последњих пет, шест минута, тако су Аустријанци и Немци тог 25. јуна '82. играли скоро целу утакмицу. Хорст Хрубеш дао је гол у 10. минуту и онда...
"Уопште нисмо били љути. Гледали смо како две велике силе морају да се договоре како би нас избациле. Представник треће велике силе (Боб Валентин, британски судија) све је то гледао мирне душе. Алжир је тако исписао историју фудбала. Сви су били уз нас", казивао је даљеБелуми.
Мало је рећи да су навијачи на стадиону били бесни. Алжирци су камерама показивали новац и узвикивали "превара, превара", Шпанци су вртели беле марамице, како то обично раде када су незадовољни, а група од неколико стотина навијача из Немачке окупила се и отишла испред хотела где су били смештени њихови мезимци да протестује. Репрезентативцу су одговорили тако што су их са тересе гађали кесама пуним воде. Један навијач том приликом запалио је заставу сопствене земље...
Легендарни немачки ас из шампионског састава који се '54. окитио титулом првака света -Вили Шулц, назвао је своје сународнике и млађе колеге "гангстерима".
Сав здрав и разуман фудбалски свет захтевао је од ФИФА да поведе истрагу и казни Аустријанце и Немце. Повела се велика хајка и опет - све је било узалуд. Главешине из светске куће фудбала само су неколико месеци касније обелоданили да ће се убудуће утакмице последњег кола на Мундијалима увек играти истог дана, у исто време.
Поносни Алжирци дочекани су као херији у својој домовини лета 1982... А пре три године, у Бразилу, прошли су групу и налетели баш на Немачку у осмини финала. Хтели су велики реванш, подгревали старе приче и маштали о тријумфу над својим "крвницима". Изгубили су тек после продужетака са 1:2.
Правда? Ма, неће је никад ни дочекати. Фудбалска срећа више никад неће мазити фудбалску сиротињу. Пре 35 година ФИФА је бар нешто учинила. Уведено је правило за вјек и вјекова.
А шта ћемо са оним синоћ?
Џаба им све камере света, 17 судија и 19 контролора, дронови, шпијуни правде. Кад они оно не виде...
И само још ово: Пре 35 година, после скандала у Хихону, надлежни из ФИФА питали су судијуВалентина из Шкотске зашто није прекинуо утакмицу када је видео о чему се ради. Синоћ нико није ни помислио да утакмица Немачка - Италија не би требало да има свој регуларан крај.
Ето колико су нас навикли на то...
Коментари / 0
Оставите коментар