Србија неће бити у ЕУ због Космета

Замјеник премијера Руске Федерације Дмитриј Рогозин рекао је да ће Србија имати добру Владу, али да никада неће постати чланица ЕУ, јер ће услови бити такви да никада неће бити у стању да их испуни.

Србија 25.06.2017 | 21:55 Рогозин је истакао да ће, што се тиче услова ступања у ЕУ, Србија морати да се одрекне Косова и Метохије, што се никада неће догодити.

"Ниједан најпрозападнији Србин никад неће издати своју отаџбину. Може се договарати о економији, курсу, порезима, али то је већ питање издаје. А без одрицања од Косова и Метохије Србе неће примити у ЕУ. Зато, то ће бити дуговјечан процес", рекао је Рогозин за Спутњик.

Рогозин је након свечаног пријема поводом инаугурације предсједника Србије Александра Вучића у Београду навео да не сматра да су се на пријему догодиле неке ствари које излазе из оквира онога што је требало да се догоди на формалном, свечаном догађају ступања новог предсједника Србије на дужност.

"Важно је што су дошли сви балкански лидери. То наглашава улогу Србије као највеће и најауторитативније државе у региону, од које много тога зависи. Био је и прилично висок ниво представника других држава", рекао је Рогозин.

Одговарајући на питање да ли је Русија чланством Црне Горе у НАТО пропустила шансу да заустави утицај те војне алијансе на Балкану, Рогозин је навео да је Црна Гора за Србију оно што је Украјина за Русију.

"Практично, то није створено против Русије, већ против Србије, изазван сукоб између рођене браће и сестара. То говори о томе да рођеном брату можете да убаците нешто што ће га учинити отуђенијим од странца. Исто то се код нас у Украјини десило. Ми смо такође сви измијешани", објаснио је Рогозин.

Он је додао да у Русији црногорску тему не посматрају као руски проблем, већ српски, што га на тај начин чини и руским, али првенствено српским. Говорећи о могућој сарадњи Србије и Русије у антитерористичкој борби, Рогозин је навео да постоји дијалог на линији Савјета безбједности, те да српски представник учествује у том дијалогу, који добија потребне информације и учествује у доношењу важних одлука у формирању јединственог фронта у борби против терористичке пријетње.

"На Балкану је та пријетња врло очигледна. Прво, она има своје коријене у рату који је био на Балкану и није тако давно завршен. Људи који су учествовали у њему и у злочинима данас су људи од поштовања у неким државама. У току је снажан талас који тјера на тероризам и мишићаве мигранте, како их ја зовем", казао је Рогозин.

Он је навео да је Хуманитарни руско-српски центар у Нишу настао као руско-српска иницијатива, чији је смисао био да због искуства авијације и противпожарних средстава буде ближе региону Јужне Европе, како се из Москве не би пребацивале снаге и средства у случају потребе, већ да се то ради из Србије.

"Плус, узимајући у обзир ратове на Балкану, нужно је створити центар за деминирање. У вези с тим, наше Министарство за ванредне ситуације је предложило да оно буде иницијатор стварања тог центра у Нишу. Сада се тамо налази, грубо говорећи, другостепени комитет. Још се не може рећи да су три пса и четири ветерана неки центар. Засад тамо нема никаквог центра", рекао је Рогозин.

Он је додао да би у Нишу требало да буде ескадрила авиона који могу да гасе пожаре, друге специјалне снаге, технологија која може да обезбиједи те хуманитарне функције. "Тренутно тамо нема ништа од тога", истакао је Рогозин.



Извор: Спутњик