Које земље ће изаћи из ЕУ?

Постоје објективни фактори који потврђују да ц́е у неколико наредних година процеси који се одвијају у Холандији, Белгији и Мађарској довести до тога да једног дана управо те земље поставе питање о изласку из ЕУ.

Свијет 24.06.2017 | 17:27
Које земље ће изаћи из ЕУ?
Више од половине грађана Велике Британије и скоро 50 одсто Француза сматра да ц́е једна или више чланица ЕУ напустити Унију у наредних неколико година, показало је истраживање „Спутњик Мишљења“ које је спровела француска компанија „Ифоп“ на узорку од 3.203 грађанина Велике Британије, Немачке, Италије и Француске.

Сличног мишљења је и 50 одсто Италијана, 42 одсто Француза, а тај став деле и Немци, њих 39 одсто. Са друге стране, трец́ина Француза, 32 одсто Италијана и 39 одсто Немаца сматра да ниједна земља више нец́е напустити ЕУ.

Руски политиколог Дмитриј Журављов није изненађен резултатима истраживања, пошто, како каже, ЕУ у садашњем облику представља прилично контрадикторну организацију, јер је Унија данас постављена тако да је Немачка на првом месту.

„Немци производе, а остали купују и таква шема нема много изгледа да опстане, јер ц́е се кад тад поставити питање: ’А од којег новца можемо куповати немачку робу и где је уопште нестала робна и трговачка размена између осталих држава?‘.

Грчка криза је врло јасно показала чињеницу да је задуженост постала превисока и да су готово нереалне шансе да Атина икада врати дугове. Слични процеси почели су и у Португалији, па донекле и Шпанији, иако не тако гласно као што је био случај са Грчком. Становници ЕУ осец́ају да је центар свега у Берлину и то им се изгледа не допада“, објашњава Журављов.

Политички аналитичар Драгомир Анђелковиц́ сматра да би само велике чланице ЕУ могле да следе пример Велике Британије, која је одлучила да напусти тај савез. Како каже, Унија се не поставља демократски како би мање земље могле да бирају да ли ц́е у Унију уц́и, у њој остати или пак из ње изац́и.

„Водец́и евроатлантски центри моц́и стварају такав геополитички контекст да се мање земље попут Србије, па и Мађарске, суочавају са разним притисцима ако одбијају да иду путем евроинтеграција. Прете им наранџастим револуцијама или их и праве, врше економске притиске, доводе их у ситуацију да бирају између великих патњи и проблема или прихватања курса који им намец́е евроатлантска елита. Зато само велике земље имају снаге да се томе супротставе, јер чак и када је њихова елита против, један део елите и народ могу да доведу до промена, што смо видели у случају Велике Британије“, оцењује Анђелковиц́ за Спутњик.

Он, међутим, напомиње да су промене које ц́е у Британији настати изласком из Уније само површинске, јер та земља ипак није одбацила евроатлантски курс и остала је лојалан следбеник НАТО експанзије.

„Када говоримо о прворазредним земљама попут Француске и Немачке, ту је евроатлантска елита поново успела да превари грађане и да им наметне антисуверенистичке, антинационалне ставове. Вец́ина грађана и даље је подложна медијским преварама, односно ствари посматра краткорочно и плиткоумно.

Ако нема превелике мигрантске кризе и ако нема великих проблема, они се одлучују за прихватање ’мејнстрим‘ политика, а не за политику промена. Видели смо да је тако било у Холандији, тако је у Француској, а вероватно ц́е бити и у Немачкој. Грађани главних европских земаља као да не размишљају да дугорочно, одричуц́и се суверенитета, доводе и до урушавања свог националног идентитета“, упозорава Анђелковиц́.

Политичког аналитичара Ђорђа Вукадиновиц́а не би изненадило да у наредном периоду нека од земаља-чланица одлучи да напусти ЕУ. Било би, каже, вец́е изненађење да Унија опстане у садашњем облику или да још ојача.

„Поред ’брегзита‘ као највидљивијег постоји још читав низ мање драматичних процеса и тенденција које се дешавају на подручју ЕУ, а који показују да не само да су најбољи дани тог савеза прошли, вец́ и да пример Велике Британије, врло вероватно, нец́е бити усамљен.

Мигрантска и финансијска криза, сталне тензије и трвења између великих и малих, северних и јужних, богатих и сиромашних, старих и нових чланица Уније показују да Брисел, и поред свих напора, пре свега Ангеле Меркел, не може да закрпи све те рупе и попуни све те ровове“, напомиње Вукадиновиц́ за Спутњик.

Он подсец́а на недавну изјаву председника Чешке Милоша Земана који је врло јасно најавио могуц́ност изласка те земље из ЕУ и напомиње да то уопште није немогуц́ сценарио.

„Верујем да ц́е се интегративни потенцијали Уније, а и воља Немачке временом смањити и да ц́е се Брисел задовољити неком врстом повлачења и скрац́ивањем линије фронта. Остаје да се види да ли ц́е се то звати ’Европа у више брзина‘ и да ли ц́е се иц́и на чврсту интеграцију ове еврозоне, док ц́е рубне чланице постепено бити препуштене својој судбини. Сигуран сам да ц́е Немачка успети да заштити своје интересе, док ц́е ентузијазам старих и нових чланица ЕУ за очување тог врло компликованог и нефункционалног конгломерата постепено опадати у наредном периоду“, оцењује Вукадиновиц́.

Политиколог Александар Шпунт каже да постоје објективни фактори који потврђују да ц́е у неколико наредних година процеси који се одвијају у Холандији, Белгији и Мађарској, довести до тога да једног дана управо те земље поставе питање о изласку из ЕУ.

Основни разлог је драстична измена демографске слике, а терористички напади у Белгији су само још једна потврда. Постоји врло озбиљно поимање опасности од муслиманског радикализма, коју ове државе не могу самостално да зауставе јер су чланице ЕУ.

У Холандији постоји традиционална самосталност у одлучивању и одбојност према томе да неко други нешто решава у њихово име, док је Мађарска на првој линији одбране од миграната. Сви ти процеси нису толико повезани са победама националистички оријентисаних странака, вец́ те партије најјасније изражавају неслагање друштва са оним што се реално дешава“, категоричан је Шпунт.

Људмила Бабињина, аналитичарка из Русије верује да је видљиво прилично велико колебање осец́ања и ставова у различитим групама становништва - од потпуног неприхватања и несхватања европских интеграција до прилично позитивних ставова.

„Референдум у Великој Британији и избори у Француској су показали да је само друштво у државама ЕУ прилично разједињено и да нема заједнички став поводом процеса интеграција. Осим тога, овај раскол у ставовима и мишљењу постоји како на нивоу ЕУ, тако и унутар појединачних земаља-чланица“, закључује Бабињина.

Извор: Спутњик

Коментари / 8

Оставите коментар
Name

Будућност

24.06.2017 15:45

Није битно ко ће изаћи из ЕУ, јер када БиХ уђе у Европску Унију она ће бити јача и од САД, Кине и Русије заједно. Живио Савез за промјене.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Др

24.06.2017 23:00

Није битна привреда БиХ за ЕУ битнија је радна снага, зато цес моци наци посао кои се плаца, пасос коим цес моци путовати. Мислим кад БИХ удзе у ЕУ да це ово боити замља пензионера

Name

борац

24.06.2017 16:05

Какав спутњик они пису добро плацене диктате.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Ревис

24.06.2017 16:23

Ста друго и оцекиват од Руса, ста је баби мило то јој се и снило.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Истина

24.06.2017 16:34

Е кад то каже Спутњик,треба вјеровати.=Д

ОДГОВОРИТЕ
Name

Купусар

24.06.2017 17:31

Било би фино видјети како би то низоземска и белгијска привреда презивјела без Француске и Њемацке. А ове дрзаве типа Мадјарска,Цеска су без Сваба на насем завидном нивоу у року двије године.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Ре

24.06.2017 22:56

На завидном нивоу раде по њемацкој и европи за три до пет еура.

Name

Тузи

25.06.2017 19:39

Еу је легло корупције ,зла,непотизма,свега лошег на жалост велика превара.

ОДГОВОРИТЕ