Интервју - Дејан Радоњић...
Још на крају припрема сам знао да можемо много више од онога што се прича! Исто тако, тренер Звезде сматра да ни он ни играчи нису ове сезоне достигли свој највиши ниво.
Кошарка 25.06.2017 | 23:20
Кошаркаши Црвене звезде су ове сезоне показали да су за постизање великог резултата довољни велико заједништво, однос према тренизима и игри. Све проблеме, а посебно оне материјалне, гурнули су у други план и стигли до коначног циља, пребацивши сва могућа очекивања. Сви играчи српског шампиона су били одани тренеру Дејану Радоњићу и његовим захтевима, а он је био и остао одан свом раду и принципима, што се на крају показало и као добитна комбинација.
Приликом посете компанији МОЗЗАРТ и редакцији МОЗЗАРТ Спорт прво што је црногорски стратег рекао је да је о свим проблемима са којима се суочавала свлачионица Црвене звезде говорио на последњој конференцији у сезони и да више нема шта да дода на ту тему.
Стога смо се окренули свему оном што је српски шампион успео да уради под вођствомДејана Радоњића у протеклом периоду. Четири године и три месеца на клупи црвено-белих, три феноменалне сезоне и оборени сви могући рекорди. Интересовало нас је какав је осећај бити најуспешнији тренер у историји Црвене звезде?
"Осећај је веома пријатан. Јако се поносим чињеницом шта смо све урадили за све ово време. Стварно само о лепим стварима могу да причам. Није било лако, али је утисак веома, веома пријатан", започео је причу за МОЗЗАРТ Спорт Дејан Радоњић.
Да ли после свега сматрате да је сезона била најуспешнија од када сте тренер црвено-белих?
"Свака има неку своју причу, да би се правила компарација између сезона. Ова је била изузетно успешна, урадили смо много тога, али и она сезона када смо освојили те толико дуго чекане трофеје, после свега онога што се дешавало годинама. Може да се анализира и са тог аспекта. Прошла је била са пуно проблема на старту, изгледало је да је све кренуло у лошем правцу, а на крају је завршена сезона са једним феноменалним осећајем. Не волим да делим те ствари, оно што је сигурно јесте да сам изузетно задовољан и поносан у резултатском смислу и на свим пољима са оним што смо урадили на том пољу ове сезоне".
Делује да сте овога пута успели из играча да извучете највише. Да су играчи достигли највиши ниво до сада као тим, па и ви као тренер?
"Нисмо достигли највиши ниво...", застао је Радоњић, па наставио.
"Сезона у којој се стартовало после одласка шест играча, од чега већег броја носиоца игре, и прелазног рока, који је ишао како ишао, дан-два пре почетка лиге мишљења су била да нисмо оног квалитета каквог би сви желели да будемо, посебно због чињенице да су очекивања велика, а и због онога што нас је чекало током читаве сезоне. Био је присутан врло висок скептицизам, код Евролиге, али чини ми се и АБА лиге. Није се то толико коментарисало је л се чекало да почне Евролига и да се ту направи пуна анализа. Уствари, јако се добро сећам да је било на почетку приче да ће већ у првим колима доћи до пораза и да ће се видети колико смо ми то у прелазном року урадили и како смо урадили. Да одмах треба нешто да се дешава, решава и све остало. А онда када је кренуло такмичење и када смо почели да играмо онако како смо играли све даље и дошли до свих тих лепих момената током године и на крају је завршили на овакав начин. Мислим да је било пуно изненађења током сезоне, и код нас, али и у Евопи. И кроз Евролигу, али и АБА лигу, иако је била слабија него прошле сезоне. У таквом ритму утакмица је било тешко одржавати тај ниво без неких превеликих осцилација".
"ЧЕКАЛО СЕ КАДА ЋЕМО ДА ПАДНЕМО, МИ НИСМО ПАДАЛИ... НЕГО СМО СЕ ДИЗАЛИ!"
Онда је стигао врхунац форме…
"У једном тренутку смо изгледали стварно изванредно, на изненађење комплетне кошаркашке јавности. Чекало се када ћемо да паднемо, ми нисмо падали, него смо се дизали. Онда је дошао период, за који смо током припрема причали да би могао да се деси и када смо формирали тим. Од оптерећења, па период са повредама играча, који нас је оптерећивао јер се потрошња повећавала и повећавала, дошли смо на ивицу пласмана у ТОП 8, где је у резултатском смису било близу, али нисам размишљао тако. То сам конкретно рекао и након утакмице са Бамбергом, када смо били ослабљени, али смо ипак побеђивали, међутим, наши противници су били много квалитетнији. Оно што је било најважније јесте да смо током сезоне успевали да извучемо максимум из тих ситуација".
Звездаши су током децембра и јануара, а након обарања великог броја европских првака, почели да говоре чак и о Фајнал фору у Истанбулу, али Радоњић себи није дозвољавао никакву еуфоричност.
"Пре свега, ја нисам таква личност. Када се пође од тога, то је јасно. Ја сам апсолутно био чврсто на земљи, иако смо правили велике ствари. То се чини ми се јасно види, а то су могли да виде и осете чак и они који ме слабије познају. Ми смо играли у том периоду изузетно, ишло смо постепено. Ја сам, за разлику од других, био јако свестан тежине онога што нас чека, противника који су ту, шта евентуално може да се деси у том распореду који смо имали ми и остали. Борили смо се максимално до самог краја, дали смо све од себе, па чак у тим тренуцима, када смо били ослабљени и када је било реално да губимо, ми смо то успевали да добијемо и дођемо до 16 победа. Пре сезоне је било приче да ће их бити три-четири…"
Колико сте ви мислили да ће их бити?
"Као што сам и рекао, ја сам ту врло практичан. Треба прво да се види колико можемо из припремног периода и тог тима који је био тада, шта може да се уради, како ћемо да реагујемо на то такмичење и тај формат Евролиге, па да онда градимо на основу тога планове. Ми смо ове сезоне играли три лиге. Сад колико можемо, колико ћемо… Видим да сви воле то да записују и пишу, ја сам сматрао пре почетка да ће у ТОП 8 да се уђе са 14 победа, да је то прилично реално, али опет сам остављао простора, као уосталом и сви ми у Евролиги, да видимо како ће то све да изгледа. Као што и сад у многим анализама сећају се тога и праве планове на основу искуства из прошле сезоне. Нисмо могли да имамо искуство пре тога, кад је нешто сасвим ново и пуно другачије. Друге су околности у Европи, доста тога се променило и на све то је требало одреаговати, а притом не занемарити основне ствари које морају да се десе код нас да бисмо имали задовољство на крају и континуитет у свему, али на оно што је реалност у европској кошарци. Ми смо поприлично нереални, треба да нам се деси мало конкретних ствари да бисмо то видели, прихватили и схватили".
Да ли је та доза скептицизма, која се појавила пре почетка сезоне, пробудила код вас и играча одређену дозу ината - да баш ова сезона буде оваква каква заправо и јесте била на крају?
"Ја бих пре свега то анализирао другачије. Кроз инат на том нивоу не може нешто превише постигне, можда је неки други осећај био присутан, тај није сигурно. То је била једноставно жеља за доказивањем. Мало је кренуло то конкретније да излази и долази до свих нас. Ја сам наравно и годинама пре тога, када је било теже, водио рачуна да тај амбијент не утиче на наш нуклеус, јер је јако битно да нас све то около не поремети оно што је унутра и оно што треба да буде на терену. То је јако тешко, јер су све то млади момци, којима је доступно много тога, који једну велику љубав од стране навијача не могу никако да занемаре, јер је доживљавају на сваком кораку и да имају те информације. Нама је ту ситуација била потпуно чиста, имали смо једно виђење, велики рад, огроман труд, жељу за доказивањем. Да у овој сезони покажемо да можемо да изнесемо све то. Ствари су се градиле током сезоне, излазили смо из свих ситуација на један добар начин. И кроз победе и кроз поразе и кроз повреде и кроз победе, похвале и критике".
КОНТИНУИТЕТ РАДА? КАД ПОМИСЛИМ САМО ДА СУ НАМ ШЕСТОРИЦА ОТИШЛА...
Да ли истина да сте после припрема за минулу сезону рекли својим људима од поверења да сте одрадили најбоље припреме које сте досад имали?
"Ја сам мало теже успео да прикажем свој систем рада и не желим много о томе да причам. Као и код конференција и тајм-аута било је потребно неколико година да се то препозна... Али, оно што је било кључно тада јесте да смо имали изванредан амбијент. Све што смо планирали спроводили смо у дело готово без и најмањих проблема. Што кроз природни процес рада који смо имали, што кроз само оптерећење у припремном периоду".
Много тога се поклопило на прави начин.
"Имали смо најмањи изостанак играча, довољан број присутних момака када је то било најпотребније. Довољан број дана за заједнички рад од тренутка када су се вратили репрезентативци. Имали смо играче који су први пут били ту, али су били у добром интервалу и атмосферу да смо све замишљене идеје спроводили тако да смо ишли убрзаним темпом. Све што смо радили у сали и начин на који смо то радили дало нам је за право да радимо убрзано, тако да смо могли и да правимо неке дугорочније планове, што генерално није случај. Томе се, искрено, нисмо надали, посебно јер смо улазили у нови систем, са новим играчима. Па онда и нови такмичарски систем, са пет седмица са по две евролигашке утакмице".
Када сте схватили да сте на правом путу и да то све иде управо таквим темпом?
"Током припремних утакмица, посебно у завршници припрема. Тада сам схватио да можемо много боље од оног што се прича. А онда, када смо кренули у сезони и многима другима је то било јасно. Имали смо почетак Евролиге какав јесте био, па онда смо ишли даље, постепено расли".
Ту сигурно има и до вашег вишегодишњег системског рада, али и система тренера Драгана Гачевића?
"Наравно. Јасно је да то што имам рад у континуитету доноси предност са много аспеката. Али, када ја сада станем и размислим: 'Чекај, па шесторица играча нам је отишло, од тога тројица из прве петорке...' Онда и не изгледа то баш тако... Додуше, имамо континуитет у неким другим елементима, који нам омогућавају да у планирању за наредне године, да доносимо праве одлуке и да препознајемо ситуације, да лакше конципирамо све што желимо да урадимо. То су све ствари које су предност континуитета".
У даху је Радоњић наставио и присетио се како је све изгледало када је тек дошао у Црвену звезду…
"Када сам дошао, тим је већ био селектиран, имао сам сасвим конкретних проблема. Тако да то није ишло лако и било је потребно да се направи селектирање, да се исправе грешке... Када се сезона заврши неуспешно и када крећу фрустрације и страхови... Онда једино 12 нових играча доноси задовољство код свих. А то није добро. Ја сам схватио да то није добро и да то морам да окренем у другом смеру. Када се све мало посложило, када сам сагледао ситуацију из свих углова - одакле, шта, како и због чега се дешава - онда је континуитет дао резултате и омогућио нам да лакше пребродимо неке кризне моменте лакше, јер смо већ имали искуство од раније".
Да ли сте очекивали да ће ваша снага, физичка спремност екипе бити толико дуготрајна у самој сезони? Или ни сами нисте били свесни шта сезона може да носи?
"То су неке ствари које ми у стручном штабу планирамо. Ова сезона је доносила нешто што је захтевало да опрез буде већи него што је било у сезонама
раније. Без икакве дилеме. То је морало да буде присутно и све је рађено тако да је свака ситуација сагледавана толико пажљиво да ништа није било препуштано случају".
ДО КРАЈА АБА ЛИГЕ ЕКИПА ЈЕ ИЗГЛЕДАЛА НА ЈЕДАН НАЧИН, А ПОСЛЕ...
Опет, морали сте да креирате планове за нешто с чим се дотад нисте сусрели…
"У том ритму утакмица и целом систему радити ствари које се могу окарактерисати као нешто што доводи до подизања или спуштања форме, о чему се много причало ових година и што сам ја толико пута слушао... До завршетка АБА лиге било је тако да смо ишли са краткорочним плановима, па чак и до планова за само један тренинг. Тако смо правили анализу шта треба да направимо за следећи дан, шта наредни тренинг, утакмицу... Ишли смо постепено. Када смо играли финале Јадранске лиге против Цедевите били смо у ситуацији да смо били у дугом временском периоду без тренинга. Играли смо утакмице и решавали их у нашу корист. Урадили смо све да добро изгледамо у том периоду. Е сад, како је екипа изгледала после Цедевите... То је већ нешто што би било интересантно да смо разговарали тада, у том тренутку. Овако, то су неке наше ствари које смо ми оставили и остаће за нас".
А онда је дошло и српско првенство и нових 14 утакмица у лигашком делу, па плеј-оф…
"Из жестоког ритма смо, први пут после дуже паузе ушли у првенство и било је потребно играти довољно добро и водити рачуна о стању екипе. Успели смо до краја да подигнемо ниво тренига и да урадимо оно што смо и рекли пред почетак, да освојимо још једну титулу".
Да ли постоји неки играч у тиму који вас је посебно изненадио, у физичком и играчком смислу?
"Мислим да је тим био - прави. Нешто слично ме је питао и један пријатељ пре неки дан. Онда сам га ја редом питао - како је, по његовом мишљењу, играо сваки од играча понаособ. А он је само климао главом и схватио шта сам хтео да кажем".
Да ли делите мишљење да су вашој екипи пријали циклуси са по две евролигашке утакмице седмично? Деловало је да се баш тада показивало колико је екипа спремна…
"Од пет циклуса три пута смо добили, а два пута губили другу утакмицу. Више бих рекао да смо изненађивали. Да је то суштина. Да се није очекивало да ми то можемо. И то је било упечатљиво. Сећам се да је кружила прича како смо против Олимпијакоса у Атини енергетски изгледали слабо. Изгледали смо како смо изгледали, вратили се с утакмице, путовали цео дан, одрадили увече тренинг и онда следећи дан добили Реал. Стварно мислим да је ипак пресуднији био фактор изненађења. Ми јесмо издржали све добро, али треба поћи од становишта да су и наши ривали играли у истом ритму. Сетите се последњег циклуса, када смо играли против Олимпијакоса код нас, па отишли у Барселону. Да смо играли обрнуто, можда бисмо тада добили бар једну утакмицу. Тада нисмо имали капацитета да изненадимо Барселону у Каталонији".
Када сте се одлучили да је време да постанете тренер?
"Моја жеља да се бавим тренерским послом кренула је пре него што сам био у Војводини. Али, када сам био у Војводини било ми је јасно да ми се ближи крај каријере. Тако сам се и осећао, да треба да размишљам у том правцу. Одлучио сам да је време да крене у ово. Што се тиче жеље, она се појавила још док сам играо у Будућности. Чак је и тих година било приче да би требало да седнем на клупу и преузмем тим. А ја сам после тога одиграо још четири сезоне. И добро је што тада нисам постао тренер. Ја сам ту своју жељу тих последњих година хранио тако што сам покушавао да похватам што више елемената који би касније могли да ми користе у раду. Те последње године у Војводини сам завршио Вишу тренерску у Кошаркарком савезу Југославије. Тада се то тако завршавало. Сваког понедељка сам долазио од шест ујутру на часове и учио занат. Код мене се није десило да сам чекао да ми се заврши каријера, да бих одлучио да будем тренер".
Од кога сте упили највише знања?
"Трудио сам се да покупим што више од сваког, наравно оне ствари за које сам сматрао да могу да ми буду од користи. Хтео сам реално да сагледам ситуацију и у сарадњи са свим тренерима сам то учио. Више при крају каријере, али и касније када сам почео да радим сам се трудио да нађем свој правац".
Сада следи пут у Сан Антонио, који представља прилику за додатни тренерски развој.
"Бићу у Лас Вегасу од 6. до 14. јула. Позив је дошао пре две, три недеље. Иначе, они су највише пута долазили у Београд и били присутни на нашим тренинзима. Имали смо ту врсту сарадње која је произвела све ово… Било је само питање какав је план и о чему се заправо ради", рекао је Радоњић и напоменуо да се није још упознао са Грегом Поповичем, као и да ће када буде отишао сазнати конкретно каква ће бити његова улога тамо.
Поново неће бити одмора за вас?
"Што се тиче самог рада, ја у томе уживам. То ми не представља неку врсту оптерећења. Мени је боравак у сали природно станиште. У сваком случају јако је пријатан осећај и задовољство што ћу имати прилику да будем тамо".
У Евролиги је неопходно пронаћи начин организације такмичења који би задовољио и тренере и играче.
"На овом нивоу је то тако и морамо да се прилагодимо. Када сам био на тренерским семинарима, водила се дебата око тога и били смо прилично свесни колико ће то све да буде тешко, колико нема простора за одмор… И док није почело, постало је јасно да ће се кад тад догодити промена. Само је требало пронаћи начин да се што лакше превазилази ситуација. Оно што је мени битно јесте да се искуство из ове године преточи у следећу. Као што видите, клубови су кренули да праве тимове са већим бројем играча и на тај начин покушавају да се прилагоде на околности. Нарочито су падови били присутни у завршница домаћих такмичењима где су клубови губили утакмице и пре финала од екипа које су номинално неквалитетније".
Колику сатисфакцију представља чињеница да сте протеклих дана били повезивани са тимовима као што су Барселона и Басконија.
"Оно што сам рекао везано за победе и комплетан осећај, то мислим и за ово. Чекамо, радимо, чврсто на земљи. Прија свакако, то нема никаве дилеме".
Црвено-бели су пронашли начин да у сваком такмичењу пронађу мотив и довољно свежине за остваривање жељеног резултата.
"За очекивати је да мотивација код играња различитих такмиења није иста. Али не сме да дође до губитка концентрације или нечега што може да утиче на резултат. Ми смо то одрадили на добар начин, што показује однос победа и пораза у свим такмичењима. Звезда је превазишла тај моменат на добар начин, није можда изгледала онако као у тренутку када је добијала прваке Европе, што је и нормално. Што се домаћег такмичења тиче, ове године је дошло до приближавања квалитета између КЛС и АБА лиге, очекујем да ће се то наставити".
Да ли је можда Друга Јадранска лига решење за подизање квалитета?
"Поново ће бити оних који су задовољни што су у АБА лиги, оних што су задовољни учешћем у другој АБА лиги, а онда ће бити два незадовољна што су у КЛС и свако ће имати неко своје виђење. Немогуће је баш све задовољити, треба наћи најбоље решење", закључио јеРадоњић.
Феноменалан циклус је комплетиран, Црвена звезда је под вођством Дејана Радоњићаиспунила и премашила зацртане циљеве, али нови изазови тек предстоје. Звездашка јавност је нестрпљива и жели што пре да сазна јасне планове за наредну сезону, а једно од основних питања тиче се и питања шефа струке. Ту по питању конкретне жеље не постоји никаква дилема.
Извор: моззартспорт
Фото: Стар Спорт
Коментари / 0
Оставите коментар