Без сагласности о Кривичном закону

Министар спољне трговине и економских односа БиХ Мирко Шаровић изјавио је да ни данас није постигнута сагласност на сједници Савјета министара БиХ у вези са чланом 145а Кривичног закона БиХ.

Босна и Херцеговина 22.06.2017 | 17:45 "Усвојили смо записник са прошле сједнице, али без ове тачке дневног реда. Било је више варијанти како да изађемо из ове ситуације, али Кривични закон и даље чека зато што немамо опште сагласности свих чланова Савјета министара БиХ о овом члану и посебно о неким детаљима", рекао је Шаровић новинарима у Сарајеву.

Он је навео да је министар правде БиХ Јосип Грубеша затражио додатно вријеме да покуша да још једном обави консултације са осталим министрима како би до наредне сједнице Савјета министара БиХ покушао да дође до тачне формулације коју би подржали сви министри.

Ако то не буде могуће, упозорава Шаровић, епилог је потпуно јасан - закон ће или повући Грубеша или ће ићи у процедуру гласовима већине, и иза тог приједлога сигурно неће стати сви чланови Савјета министара БиХ.

Према његовим ријечима, на сцени је статус кво када је ријеч о овом закону.

Шаровић је додао да су о свим овим спорним питањима вођени коректни разговори у Савјету министара БиХ.

"Чланови Савеза за промјене који долазе из Републике Српске нису сагласни ни са посљедњим текстом који смо видјели као седми покушај да се окупимо и договоримо. Ми нисмо задовољни, и што се нас тиче то је неприхватљиво", наглашава Шаровић.

Он је навео да није сигуран да иза посљедње верзије стоји чак и сам министар правде БиХ.

Шаровић истиче да, у сваком случају, ни у тај посљедњи приједлог нису уврштене примједбе и препоруке из Републике Српске.

"Сагласности нема и даље и то питање је на чекању", рекао је Шаровић који се након изјаве новинарима вратио на сједницу Савјета министара БиХ, која је у току.

Савјет министара БиХ на прошлој сједници утврдио је измјене Кривичног закона БиХ мимо ставова које је дало Министарство правде Републике Српске.

Према ријечима министра правде Републике Српске Антона Касиповића, те примједбе упућене су и српским министрима у Савјету министара БиХ с циљем да буду обавијештени да су понуђене измјене закона неприхватљиве за Српску.

Као највише спорна наводи се одредба о казни предвиђеној "за јавно одобравање или грубо умањивање правоснажном одлуком међународног или домаћег суда утврђеног злочина геноцида, злочина против човјечности и ратног злочина".