Фирме траже 11,75 милијарди КМ

У БиХ постоји велики проблем с наплатом потраживања, због чега првостепени судски поступци на судовима у БиХ трају и до 1. 553 дана, а укупан унутрашњи дуг који бх. фирме потражују од купаца достигао је цифру од 11,75 милијарди КМ у 2016. години.

Босна и Херцеговина 22.06.2017 | 09:24 Резултати су ово два истраживања о стању у бх. привреди и о управљању потраживањима, које је спровео ЛРЦ ИНКАССО, одјел за управљање потраживањима компаније ЛРЦ из Сарајева.

И поред позитивних помака у финансијским показатељима бх. привреде у 2016. години, гдје су завршне рачуне предале 31.554 фирме, што је за 2,22 одсто више у односу на 2015, а укупно остварени приход у БиХ достигао је 60,94 милијарде КМ, и за 2,1 милијарду је већи у односу на претходну годину, и даље милијарде "заробљеног" капитала лебде у недокучивој зони.

Према ријечима Сабине Машовић, руководиоца правне службе ЛРЦ-а, унутрашњи дуг који бх. фирме потражују од купаца достигао је цифру од 11,75 милијарди КМ у 2016. години и за 2,44 одсто је већи у односу на 2015.

"Због проблема с наплатом властитих потраживања, привредници су суочени и с отежаним плаћањем својих обавеза. Просјечан број дана наплате потраживања за бх. фирме износи 70,4 дана у 2016. години, док је овај период за плаћање властитих обавеза према добављачима већи за чак 100,8 дана и износи 171,2 дана", казала је Машовићева.

Према резултатима анкете коју је ЛРЦ спровео међу 360 бх. привредника, 60,3% се слаже да у БиХ постоји велики проблем с наплатом потраживања. Као најчешће разлоге неплаћања навели су лоше навике плаћања, немогућност наплате својих потраживања, лоше пословање компаније, неефикасне судове, непостојање законске регулативе, лоше управљање компанијама, као и лошу процјену ризика.

"Привредници проблеме у наплати потраживања, углавном, сами рјешавају, тако што ангажују властите упосленике на пословима наплате. Занимљиво је и да фирме махом имају став да је авансно плаћање обезбјеђење потраживања. На овај начин, многа правна лица покушавају да смање ризик пословања на уштрб повећања продаје и пласмана производа, што је заиста забрињавајуће јер ствара неповољно окружење за купце", упозорава Машовићева.

Највећи број анкетираних, 72 одсто, тврди да су ненаплаћена потраживања успјели наплатити вансудски и путем компензација и дјелимичним опростом дуга, док 26,8% тврди да су ненаплаћена потраживања успјели наплатити тек путем суда, те само 1,2 одсто наплатом из стечајне масе.

Дужина трајања првостепених судских поступака, који се због ненаплаћених потраживања воде на судовима, од момента подношења тужбе до добијања првостепене пресуде у просјеку износи 263 дана или готово девет мјесеци.

"Просјек трајања првостепених судских поступака, ако изузмемо пресуде због пропуштања, најдужи је на Окружном привредном суду у Бањалуци, и то 685 дана, затим на Општинском суду у Сарајеву, 569 дана, Општинском суду у Бихаћу, 354 дана, у Зеници 345 дана, као и на Окружном привредном суду у Требињу 344 дана", каже Машовићева.

Најдуже вријеме трајања првостепених поступака регистровано је на Окружном привредном суду у Бањалуци, и то 1.553 дана, или 4,25 година.

"Најбрже окончани поступци регистровани су на Окружном привредном суду у Источном Сарајеву, гдје је најкраћи поступак завршен за 136 дана, што је према нашем искуству, на основу преко 4.000 покренутих судских поступака, најефикаснији суд у држави", додала је Машовићева.

ЛРЦ ИНКАССО је такође анкетирао специфичну област финансијског сектора у БиХ, гдје 45,45 одсто анкетираних тврди да у БиХ постоји велики проблем с наплатом потраживања од физичких лица финансијског сектора.

Као најчешће разлоге неплаћања наводе животне околности, као што су губитак посла и тешку финансијску ситуацију, потом лоше навике плаћања и лошу процјену ризика, презадуженост, те све већи број клијената који одлазе у иностранство.

"Као средство обезбјеђења пласмана финансијски сектор највише користи мјенице, потом полице осигурања, хипотеке и на крају судужнике. Међутим, 62,50 посто анкетираних се слаже да наплативост полица осигурања није на задовољавајућем нивоу", навела је Машовићева.    

Саша Тривић, потпредсједник Уније удружења послодаваца РС, каже да се авансно плаћање у БиХ и не смије споменути јер тада имате велику шансу да изгубите сарадњу.

"Има доста фирми које негативно послују и као такве угрожавају друге фирме. Ми у БиХ немамо развијен одговарајући систем који би омогућио фирмама потражиоцима да своја потраживања наплате, па то све траје од три до пет година, што угрожава ту фирму. Тражили смо од надлежних да уведу систем какав је у Србији, гдје за мјесец дана свако своје потраживање или наплати или се блокира фирма која дугује, чиме спречавате даље угрожавање других фирми. Али с обзиром на то да пуно државних фирми дугује послодавцима, власт није спремна да направи рјешење као у Србији", наводи Тривић.

Као главни разлог неплаћања наводи веће трошење него приходовање.

(Независне)