Хиљаду мљекара мање у Српској

Ситуација у мљекарској индустрији Републике Српске у катастрофалном је стању, затварају се не само мали произвођачи и мала газдинства, већ и понеке велике мљекаре, што доводи до све слабије домаће производње млијека.

Република Српска 19.06.2017 | 08:34 Пољопривредници тврде да највећи проблем за овакво стање представљају цијене које нису адекватне производњи, а поред тога мљекаре мучи и нередовна исплата субвенција.

“Проблем је и у укупној расподјели млијека, јер се субвенције прелијевају мљекарама. Ми имамо најниже откупне цијене у окружењу, а највеће субвенције, тако да се овај несразмјер мора ријешити у корист мљекара фармери би требало да добијају минимум 0,70 КМ по литру како би онда субвенције биле умањене”, казао је за Независне новине Стојан Маринковић, предсједник Савеза удружења пољопривредних произвођача РС.

Да би се стање побољшало, каже, потребно је радити више на заштити домаће производње. Владимир Усорац, предсједник Удружења мљекара РС, упозорава да примјена потписаног адаптираног Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП) БиХ с Европском унијом већ даје ефекте, па је забиљежено повећање увоза млијека из ЕУ.

“Сваке године губимо око хиљаду произвођача. Изгубили смо два велика у Републици Српској, ‘Фармланд’ из Нове Тополе и ‘Планинско добро’ из Невесиња, око двјеста средњих и остало су мали произвођачи. Сада их има испод четири и по хиљаде”, процјењује Усорац, додајући да ће се стање само погоршавати.

“Ми овдје немамо јефтине кредите нити подстицаје код инвестиција, док у Европској унији произвођачи имају право на једнократне помоћи. Убрзо ће села бити празна, и не чуди ме што је све мање људи у нашим селима, а све више у европским метрополама”, каже Усорац.

Иако су количине откупљеног млијека у Семберији веће за 10 до 12 одсто него у претходном вишемјесечном периоду, Љубо Малетић, предсједник Удружења пољопривредника РС град Бијељина, каже да ће пољопривредници који имају пет до десет крава морати да напусте производњу млијека, и да ће остати само људи који имају фарме са око 150 крава. Ипак, квалитет млијека није упитан.

“Цијена по литру млијека у мојој станици износи 0,50 КМ, плус премије и 0,30 КМ које произвођачи добијају на квалитет, ако је ријеч о екстра класи млијека”, појаснио је Малетић.

Запослени у републичком Ресору за пружање стручних услуга у пољопривреди од почетка овог мјесеца врше интензивну контролу млијека на терену.

Светлана Андрић, контролни асистент у овом ресору, наводи да су до сада обишли осам откупних станица у Семберији, а све с циљем да се помогне фармерима да лакше остваре право на подстицаје за млијеко, односно да побољшају квалитет производње.

Малетић каже да се могло очекивати да, због квалитетније хране у љетном периоду и млијеко буде квалитетније, а принос већи, те да се откуп у његовој станици повећао са 400 на 500 литара.

“Моја откупна станица свакодневно преузима млијеко од 22 кооперанта, али и из сусједних села, а млијеко потом испоручује мљекари у Градачцу, која је редован платиша. Од 22 кооперанта пет их има најбољу, екстра класу млијека”, каже Малетић.

(Фокус)