Желе трећи канал због политике

Приједлог ХНС-а за стварање трећег канала није приједлог Хрвата, него невладине организације - реагују интелектуалци. ХНС оптужују да су НВО која нема право да на овај начин учествује у политичком животу. Осим тога, додају, канал на хрватском језику није потребан, јер га довољно има на јавним емитерима, и у јавном животу.

Босна и Херцеговина 18.06.2017 | 16:55 Сасвим је јасно да “трећи канал“ којег предлаже ХНС најмање има везе са остваривањем права хрватског народа на ТВ канал на свом језику. ХНС жели канал на којем би се искључиво проводила уређивачка политика коју би диктирали његови челници .

„РТВ ФБИХ 1 Са сједиштем у Сарајеву, РТВ ФБИХ 2 са сједиштем у Мостару“ појаснио је Божо Љубић.

„Зашто у Мостару ако је сва структура у Сарајеву. По сриједи је напросто амбиција која стоји у тексту, да се измјештањем тог једног програма федералне телевизије у Мостар остваре све претпоставке да се тај дио федералне телевизије стави под шапу властите контроле“, рекао је Славо Кукић, из Мостара.

Много већи проблем од самог језика је заправо преузимање уређивачке политике и финансијских токова, сматра професор Славен  Ковачевић.

„Телевизије које плаћају грађани, врло видно настоје да говоре на хрватском језику и то десет година најмање, до те мјере да су и акценат почели да преузимају на тај начин да би им један Загребчанин позавидио на познавању хрватског језика“, рекао је Славен  Ковачевић, професор из Сарајева.

„Није по сриједи језик, по сриједи је амбиција да се на рачун грађана БиХ направи властита медијска пушкарница која ће осигуравати продужавање вијека властитог политичког трајања“, казао је Кукић.

Наш саговорник подсјећа да је постојао медиј на хрватском језику. Радио Херцег Босне.

„Нека ХДЗ одговори запосленима некадашњег радија ХБ који је пропао из финансијских разлога, и гдје су сада на суду. Нека њима одговори шта се тамо десило. Да би нама грађанима ове земље могао одговорити да он умије водити једну телевизију“, рекао је Ковачевић.

Да се ради о приједлогу који продубљује подјеле у бх. друштву осликава и захтјев да сједиште “трећег канала“ буде у Мостару.

“Мостар може бити само град Мостараца, свих који тамо живе, а у њему је удио Хрвата и Бошњака ако се о њима ради и по задњем попису такав да је што би се рекло бара-бара, у њему је и Срба без обзира што је значајан дио њих отишао, сада  нас њихов број тјера на питање јесу ли они ту грађани трећег реда.

Мада се ради о механичкој измјешаности становништва у Мостару још увијек, по себи одбацује све снове могуће о Мостару као Столном хрватском граду како га Човић у једној изборној ноћи ослови. Он може бити само град Мостараца па како год  да се они изјашњавају“, додао је Кукић.

Треба ли напомињати и да ХДЗ-ову немоћ у Мостару најбоље осликавају резултати избора у којима ова странка у Мостару никада није однијела побједу у посљедњих 20 година.

На власти су у Мостару задњих 13 година, што захваљујући неодржавању избора посљедњих пет, што захваљујући постизборноим поклону којег су добили у два мандата 2004. и 2008. године, у виду подршке Љуби Бешлићу.

Извор: Вијести.ба