Прича: КК Црвена звезда - борба с титанима, милионима и реалношћу

Док су се кошаркаши Црвене звезде спремали за почетак плеј-офа и покушај да трећи пут у низу стигну до титуле шампиона Србије, на друштвеним мрежама проширио се апел неименоване групе навијача тима са Малог Калемегдана.

Кошарка 19.06.2017 | 22:45 На њихову иницијативу, а у сарадњи с управом српског и регионалног шампиона, покренута је акција под називом – "Донирај и доминирај", у којој се позивају сви Звездаши да помогну вољеном клубу – новчаним донацијама.

Већина навијача црвено-белих вероватно није придавала превише значаја овој причи, гледајући на њу на као још један гест свих Звездаша, сматрајући да је све то донекле нормално.

Међутим, нешто више од две недеље касније, само два часа пошто је освојена друга трипла круна у последње две сезоне, односно још раније обезбеђен још један наступ у Евролиги, председник клуба Небојша Човић је, на импровизованој конференцији за штампу на београдској тврђави, скренуо пажњу на финансијску ситуацију у клубу.

Човић је истакао да се Црвена звезда налази пред великим изазовима, али да исто тако верује да ће успети да пронађу решење, уз финансијску помоћ.

"Видим да је у последњих месец дана почело препричавање о растурању. Као што сте видели ми нисмо дали ниједну званичну изјаву нити коментар на ту тему, јер је ту било 99 одсто неистина", почео је причу Човић.

Осим споменутих прича о одласку великог броја играча, као и Дејана Радоњића, свакако једног од најзаслужнијих људи за доминацију Црвене звезде у региону, последњих месеци све отвореније говорило се о томе да су играчи добили нешто више од три плате од старта сезоне, а шеф струке свега две.

Било је и спекулација о могућем штрајку играча, чак и у моментима када су црвено-бели у Евролиги рушили великане једне за другим, али до тога на крају ипак није дошло, па је Звезда први пут од средине педесетих година прошлог века три пута узастопно била најбољи тим у држави.

"Направили смо добар систем, али није чудно да се добри системи у Србији распадну. Нека осредњост после свега, што се мене барем тиче, не долази у обзир. Или идемо даље, јер никада нисам спуштао лествицу, ја стално подижем лествицу, ма каква она била. Амбиција ми је да подигнемо лествицу, да ли ћемо то успети, више не зависи само од нас", додаје први човек клуба.

Посебну димензију свему даје и чињеница да се фајнал-фор елитног такмичења наредне године одржава у Београдској арени, али је то чак и без наведених проблема нешто о чему је илузорно и размишљати.

Ипак, бивши председник Кошаркашког савеза Југославије каже и да није све тако црно, највише због потраживања које клуб има према клубовима и спонзорима. У таквом расплету ствари, сматра, титуле, Куп и улазак међу четири најбоља тима са Старог континента били би једини преостали изазов.

"То није кукање, то су реалне чињенице. Мислим, ако будемо успели све да договоримо и наплатимо све дугове које имамо, а то нису дугови од државе, да ћемо направити сасвим нормалну финансијску ситуацију. Ако направимо добре услове, једни изазова који се намеће, је бити први у регионалној лиги и домаћој и узети куп, као и фајнал-фор Евролиге. Људски је да размишљамо о томе, али морамо брзо да радимо. Неки мисле да нам је истекло време после АБА лиге. за који имамо и ми заслуге".

И поред свега, околности које нису никаква новост када је професионални спорт у питању нису највећа брига руководства клуба из Београда, већ покушај да се, пре свих, обезбеди останак Дејана Радоњића, а потом и барем дела оних најважнијих играча.

Радоњизам

Када је стигао у престоницу Србије средином априла 2013. године био је само још један у низу стручњака који је стављен пред тежак задатак – повратак најважнијих шампионски пехара на Мали Калемегдан, после деценије и по поста.

Од самог старта свима је ставио до знања да је овде само због кошарке и ствари које се одвијају искључиво на паркету и свлачионицама, препуштајући руководећем и административном сектору клуба да се бави свиме осталим.

После дебитанске сезоне, у којој је освојен 'само' Куп Радивоја Кораћа, али и обезбеђен повратак у елитно друштво, нашао се на удару критика, а многи су сматрали да није довољно квалитетан тренер за одличну екипу пробуђеног великана српске кошарке. Али, то није поколебало Небојшу Човића и остатак управе, па је бивши плејмејкер подгоричке Будућности могао неометано да настави процес који је започео.

Четири године касније, Дејан Радоњић тренер је са највише победа у историји Црвене звезде, а његовим тим троструки узастопни освајач регионалне АБА лиге, Кошаркашке лиге Србије и националног Купа.

Али то није све, штавише – поред тога што је успео да учини нешто што нису много искуснији и трофејнији тренери пре њега, прави печат његовог рада можда се најбоље и види у наступима и све већем реномеу клуба у Евролиги, поготово после сезоне која је иза нас.

Почело је полуфиналом Еврокупа, затим и проласком у Топ 16, односно Топ 8 фазу Евролиге, да би смо још једну потврду тога шта је све могуће – када су питању посвећен рад, континуитет и вера у себе – добили у виду серије од седам узастопних победа над великанима европске кошарке.

Проблем нису престављала ни изнурујућа путовања са једног на други крај континента, спавање на клупама и столицама европских аеродрома, као ни све чешће повреде играча због пакленог темпа сезоне – који је у неколико наврата изискивао и играње по три утакмице недељно, од чега две у елити.

Редом су падали Реал Мадрид, шампион Европе московски ЦСКА, Жалгирис, нови шампион Европе Фенербахче, Макаби из Тел Авива, Басконија и Панатинаикос, а осим што је показа да уме са најјачима и далеко богатијима од себе, Звезде је демонстрирала да нема превелике разлике да ли наступа пред својим или навијачима ривала – став је био исти.

Да није било таквог става, Звезда данас не би могла да се похвали звањем најбоље одбране Европе. А, да није било 'изакулисних' радњи вероватно би њено име било и међу осам најбољих на континенту, што је партијама и те како заслужила.

Ни то није све јер није само црвено-бела породица била та која је профитирала од сјајних игара српског шампиона, већ и национална селекција наше земље.

Под Радоњићевом командом, Стефан Јовић и Никола Калинић постали су стандардни репрезентативци Србије, први, иначе рекордер Евролиге по броју асистенција на једном сусрету, израстао је у једног од најбољих организатора игре у Европи, док је други актуелни освајач елитног такмичења са Фенербахчеом, у који је стигао за рекордних милион евра.

Велику улогу у такође веома успешном мандату селектора Александра Саше Ђорђевића има и сјајни шутер Марко Симоновић, још један бивши играч црвено-белих Владимир Штимац, а сва је прилика да исто чека и повратника Огњена Кузмића, Марка Гудурића, и потенцијално центра Детроит Пистонса Бобана Марјановића и Бранка Лазића.

Тачно 259 дана од одигравања првог меча у сезони, 84 дуела и само 17 пораза касније, од којих је 14 дошло у Евролиги, Дејан Радоњић изашао је пред новинаре, можда и последњи пут као тренер Црвене звезде.

"Вечерас ми истиче уговор, више нисам тренер Црвене звезде", рекао је Радоњић представницима медија, док се жестоко борио са емоцијама.

"Причали смо Небојша и ја о томе, али разговори у оваквим околностима нису реални. Потребно је много тога да се уради да би Звезда могла да иде напред", истакао је Дејан, практично најавиши Човићеве речи недуго затим.

Као и прошлог лета, Басконија поново има циљ да напокон приволи Радоњића да седне на клупу тима из Баскије, иако он још једном наглашава да његова жеља није спорна, већ да су околности те које су проблематичне.

"У сваком тренутку смо ми показали лојалност и у сваком тренутку смо носили дрес Звезде са поносом".

Потенцијалним одласком дугогодишњег шефа струке Звезда би дефинитивно изгубила много, највише на идентинтитету који је мукотрпно грађен и који би доласком новог тренера засигурно био другачији, али неформиран.

Нама остаје да сачекамо расплет ситуације, а једино што је јасно је да навијачи црвено-белих немају дилему, што су и показали транспарентом на последњем мечу финалне серије.

"Нови уговор за Деја!"

Љубав и емоције насупрот егзистенције

Исто као што не треба да чуди све већа заинтересованост за услуге Дејана Радоњића, идентична ситуација јесте и са готово комплетним играчким кадром.

Додатна зачкољица лежи у томе да је један део 'кичме' тима већ у годинама у којима је потпуно реално и природно да се размишља о некој другој средини, већем новцу, док другима истичу уговорне обавезе, или улазе у последњу годину истих.

Најбољи играч тима, Стефан Јовић довољно је сазрео да може да се бори са делико већим и 'скуплљим' притиском, а треба имати у виду и здравствено стање одличног плеја, који је само ове сезоне морао неколико пута да паузира због хроничне повреде леђа, док је листа клубова који га желе све већа.

С друге стране, Лука Митровић, чију су 'младу' каријеру, нажалост, већ обележиле две озбиљне повреде колена, практично је договорио све са Бросе Бамбергом, док је Бранко Лазић, синоним за Звездину дефанзиву, на радару селектора Ђорђевића, који је и први тренер минхенског Бајерна.

Уговор је истекао Нејту Волтерсу, америчком плеју, пројектованог као партнера Јовићу, Марку Симоновићу, као и Диону Томпсону, Волтерсовом земљаку који је у клуб дошао на почетку године.

Марко Гудурић такође је у нотесима бројних европских великана, Дарушафака је још пре краја сезоне исказала интересовање за Чарлса Џенкинса, једног од љубимаца звездаша, Огњен Кузмић могао би и назад у НБА лигу, док искусни крилни центар Милко Бјелица улази у последњу годину уговора.

Ипак, сви до сада побројани играчи, незванично, имају по неколико финансијски снажних понуда пред собом, а пред њима је нимало лак избор – избор на који неки од њих можда и неће моћи да утичу, или барем резонују како би желели.

Истовремено, у овом тренутку извесно је да ће остати Немања Дангубић, уколико Сан Антонио Спарси после пробе не одлуче другачије, Бориша Симанић и Огњен Добрић, као и такође млађани Петар Ракићевић.

Ту су и момци из ФМП Железника, пре свих Алекса Раданов, Дејан Давидовац и и Драган Апић, али и придошлица из редова 'Пантера' Џона Болден и амерички центар Ајзеа Остин, који је прошлу сезону провео на позајмици у Железнику.

"Све невоље смо пребродили и направили породицу која у огромној мери верује у кошаркашки клуб Црвена звезда. Целе сезоне смо били присутни у Европи, али са много мање пара него неки клуб. Око пара ћемо дати детаљне информације. Не могу људе да враћам у школу да неке људе учим шта је УППР, и о законима републике Србије. Српска кошарка се налази у врло специфичној ситуацији и очекујем да се целој кошарци помогне, јер је то најтрофејнији спорт, уз свако уважавање ватерпола, одбојке, али и фудбала, који је покретач спорта у свакој земљи", закључио је Човић.

Било како било, неспорно је да ће Црвена звезда и наредне сезоне бити вероватно најквалитетнији тим региона, чак и са смањеним капацитетима, али то свакако неће бити довољно за хватање у коштац са тимовима из елитног друштва, тимовима чији појединци остварују зараду као комплетан састав тима са Малог Калемегдана.

Ни године за нама нису прошле без узбуђења, стрепњи и неизвесности, али се чини да ће лето које следи бити далеко бурније од свих претходних.

Извор: Б92