Анализа, ЕП - Трофеј који "Орлићима" фали: 3 пута био баш близу!

Млада репрезентација Србије неколико је пута долазила у завршницу европских првенстава. Надамо се да ће и Пољска бити успешна акција!

Фудбал 16.06.2017 | 23:10 Пољски град Бидгошћ место је где ће У-21 репрезентација Србије, састављена од званично најталентованије генерације "орлића", овог јуна заокружити свој блистави "стаж" у младим категоријама.

На предстојећем Европском првенству (ЕП) за играче до 21 (практично до 23) године, које почиње у петак, Србију ће представљати класа фудбалера рођених 1994. и касније, састављена од играча који су већ ушли у историју српског спорта, као континентални шампиони и прваци света.

Селектор Ненад Лалатовић рачунаће у Пољској на осморицу фудбалера који су 2013. Србији донели злато са Европског првенства за омладинце у Литванији. То су Филиповић, Вељковић, Мелег, Гаћиновић, Максимовић, Ожеговић, Ðурђевић и Чаврић.

Велики број чланова те бисерне генерације две године касније је покорио и свет. У Пољској це наступити цак 11 освајача Мундијалита 2015: Гајић, Антонов, Вељковић, Максимовић, Гаћиновић, Живковић, Манојловић, Јовановић, Грујић, Панков и Вања Милинковић Савић.

Екипа таквог педигреа веома добро зна како се побеђује и како се освајају велика такмичења. На турниру у Пољској, она ће "напасти" још један трофеј, коме су њени претходници у дресу са државним грбом неколико пута прилазили веома близу, али нису успели да га освоје.

Од распада СФР Југославије, која је 1978. године освојила премијерно ЕП за младе (победом над Источном Немачком 1978), а 1990. изгубила у финалу од Совјетског савеза, У-21 селекције Србије (и Црне Горе) три пута су стизале до полуфинала, а два пута до финала.

"МАРИЋ! НИЈЕ КРАЈ!"

Први пут, на свом дебитантском наступу, репрезентација државне заједнице СЦГ скренула је пажњу на себе 2004. у Немачкој, где је остварила огроман успех и стигла до меча за титулу, у којем је Италија била прејак противник.

Изабраници Владимира Петровића Пижона сретали су се са Италијанима и у квалификацијама и чак су и победили "Азурине" у Новом Саду (1:0, стрелац Дејан Миловановић), али их је кикс против Финске у Смедереву (3:3) ипак осудио на друго место и бараж.

У одлучујућих 180 минута за пласман Норвежани су преслишани на "Маракани" 5:1 (Видић, Красић, Ђаловић по један, Делибашић два гола), а потом је у реваншу у Драмену лежерност прошла некажњено, па је СЦГ од 47. минута бранила мрежу и зауставила домаћина на њему недовољних 3:0.

Првог дана Европског првенства у Оберхаузену, наш тим је у узбудљивом мечу победио Хрватску, голом Бранислава Ивановића у 86. минуту. Претходно су Данко Лазовић и Горан Ловре два пута доводили СЦГ у вођство, али су Едуардо и Нико Крањчар оба пута успевали да изједначе.

У другом колу, као и у квалификацијама, поново је ривал била Италија и победила је 2:1, головима Ђузепеа Скулија, а Симон Вукчевић је четири минута пре краја постигао утешни погодак за "плаве". Тај пораз ипак се није испоставио одлучујућим, јер је Пижонов тим у последњем колу победио Белорусију 2:1 и головима Данка Лазовића и Дејана Миловановића изборио полуфинале.

Борба за финале са Швеђанима остала је упамћена као једна од најузбудљивијих утакмица те генерације. Скандинавци су били у вођству од 36. минута голом Бабиса Стефанидиса, али је наш тим изборио продужетак голом Милоша Марића у 91. минуту. Меч је потом отишао у додатних пола сата, у којима је статива спасила наш тим од "сребрног гола", а потом и у пенале.

Сви Срби и Црногорци били су прецизни, а голман Никола Милојевић одбранио је ударац Стефанидиса и одвео наш тим у финале и на Олимпијске игре у Атини.

Италија је у финалу била прејак ривал и головима Данијелеа Де Росија, Ћезара Бова и Алберта Ђиралдина рутински је постала шампион Европе.



Дрес СЦГ у Немачкој су носили: Никола Милојевић, Владимир Стојковић и Владимир Дишљенковић (голмани), Драган Станчић, Никола Мијаиловић, Милош Красић, Ђорђе Јокић, Марко Баша, Данко Лазовић, Горан Ловре, Андрија Делибашић, Милош Марић, Игор Матић, Бојан Незири, Бојан Миладиновић, Дејан Миловановић, Милан Бишевац, Симон Вукчевић, Бранимир Петровић, Бранислав Ивановић, Бошко Јанковић и Радомир Ђаловић.

"ХЕЈ, МУТИЊО ЈЕ ДАО ГОЛ!"
 
И наредна "У-21" класа завршила је циклус у европском врху. Под вођством Драгомира Окуке, наде Србије и Црне Горе пласирале су се 2006. на ЕП у Португалу такође кроз двомеч баража против Хрватске, после освајања другог места у Групи 7 иза Белгије.

"Еx-Yу" двомеч у дербију баража обележио је Мирко Вучинић, постигавши три гола против Хрватске на стадиону Црвене звезде (3:1). Бразилац Едуардо погодио је за госте у Београду, а потом и у Великој Горици, где су Милан Бишевац и Милан Степанов "оверили" пласман СЦГ на завршни турнир.



У португалској Браги и околини, млади Срби и Црногорци заузели су друго место у групи, на начин који је остао упамћен колико и њихов успех на том такмичењу.

После пораза од Немаца у првом колу 0:1, СЦГ је у другом колу победила домаћина 2:0, аутоголом Зе Кастра и поготком Бранислава Ивановића. Испоставило се да су само та три бода била довољна за одлазак у полуфинале, у које је наш тим "погурао" Жоао Мутињо!

Док су репрезентативци СЦГ стајали на терену после пораза од Француза (0:2), из коментаторске ложе чули су да је португалски везиста дао победоносни гол против Немачке у ЧЕТВРТОМ минуту надокнаде. Тим поготком и поразом "панцера" 0:1, СЦГ је избила на друго место прошла у још једно узбудљиво полуфинале.

И те године поново су финалисту одлучивали једанаестерци, али "бела тачка" ипак није донела срећу нашем тиму.

Украјинци (Алијев) нису искористили први ударац, али потом прецизни нису били ни Јанковић и Пуровић, па је меч у Авеиру означио и крај "У-21" стажа већег дела те генерације.

Дрес СЦГ у Португалу су носили: Владимир Стојковић, Александар Јовић, Мирослав Вујадиновић (голмани), Бранислав Ивановић, Душко Тошић, Немања Рнић, Милан Степанов, Милан Бишевац, Ненад Милијаш, Бошко Јанковић, Мирко Вучинић, Симон Вукчевић, Милош Павловић, Марко Ломић, Стефан Бабовић, Дејан Миловановић, Ђорђе Ракић, Милош Красић, Душан Баста, Иван Тодоровић, Милан Пуровић и Игор Бурзановић.

"ХОЛАНДИЈА 2007 - НОВО ФИНАЛЕ"
 
Већ следећег лета, први пут од распада СЦГ, наша млада репрезентација имала је шансу да само под именом Србије дође на европски трон. И заиста му је пришла веома близу.

Екипа Мирослава Ђукића без проблема је ушла у обавезни бараж победама над Грузијом 3:1 (Мрђа, Бабовић, Миловановић) и Литванијом 2:0 (Јанковић, Смиљанић), а у трилер двомечу за пласман је у Шведској надокнадила чак три гола минуса.

Погоцима "нашег" Душана Ђурића и Самјуела Холмена, Швеђани су у Новом Саду победили великих 3:0 и практично већ били виђени на ЕП у Холандији. Међутим, "орлићи" су у Скандинавији "разнели" домаћина и головима Драгана Мрђе, Бошка Јанковића, Стефана Бабовића (два) и Милоша Красића сачували континуитет учешћа наших селекција на У-21 смотрама.

Коначан резултат у Шведској био је 0:5!



На завршном турниру у Холандији, "орлићи" су изборили пласман у полуфинале победама над Италијом 1:0 (Миловановић) и Чешком 1:0 (Јанковић), па нервозни пораз од Енглеске 0:2 (Лита и Дербишајер) није оставио резултатске последице у борби за полуфинале. Била је то добро упамћена утакмица, у којој су Острвљани постигли гол док су наши играчи тражили помоћ лекара.

Други пут у овом веку, Срби су заиграли у финалу победом над Белгијом 2:0. Стрелци у Арнхему били су Александар Коларов и Драган Мрђа, а тај тријумф био је уједно и квалификациони за Олимпијске игре у Пекингу.

Три дана касније, у Гронингену, ривал у финалу поново је био превише јак. Као Италија неколико година раније, Холандија је такође фуриозно освојила титулу европског првака, головима Бакала, Бабела, Рихтерса и Бруина за убедљивих 4:1. Утешни стрелац за "орлиће" био је Мрђа, а Ђукићев тим дочекао је крај утакмице са играчем мање.

Остаје жал што су после оваквог успеха, ови таленти, рођени 1984. године и касније, имали шансу да конкуришу за место на само једној великој смотри - Светском првенству у Јужној Африци 2010. године.

За Србију су 2007. на Европском првенству играли:Дамир Кахриман, Игор Стефановић, Александар Кесић (голмани), Бранислав Ивановић, Антонио Рукавина, Немања Рнић, Гојко Качар, Александар Коларов, Милан Смиљанић, Бошко Јанковић, Ђорђе Ракић, Дејан Миловановић, Душко Тошић, Никола Дринчић, Стефан Бабовић, Предраг Павловић, Ђорђе Ивеља, Милош Красић, Драган Мрђа, Душан Баста, Слободан Рајковић, Зоран Тошић и Никола Петковић.

Посматрано кроз бројке, од распада СФРЈ, наша репрезентација учествовала је на пет завршница Европског првенства. Ово су њени биланси:

2004 - сребро
2006 - четврто место
2007 - сребро
2009 - шесто место
2015 - осмо место

После три узастопна учешћа "орлића" у полуфуналима, генерација 1986. и млађа није успела да се у Шведској 2009. домогне полуфинала. Под вођством Слободана Крчмаревића, групној фази је двапут одиграла нерешено без голова (против Италије и Белорусије), а потом је изгубила од Шведске 1:3 спаковала се за повратак кући.

Након тога, млада репрезентација Србије пропустила је смотре у Данској и Израелу, а неславно се вратила на завршну смотру 2015. у Чешкој, где су "орлићи" рођени 1992. године и касније на челу са селектором Младеном Додићем ремизирали са Немачком (1:1), па изгубили од Чешке (0:4) и Данске (0:2) и дошли кући са само једним освојеним бодом.

Овог лета, време је за нови покушај. Генерација од које се очекују велике ствари и велики резултати и у сениорској конкуренцији заиграће на Европском првенству у Пољској од суботе, у Групи Б, против Португала (субота, 18 часова), Македоније (уторак, 18) и Шпаније (петак, 20.45).

"Орлићи", срећно!

Извор: мондо.рс