Ових ПЕТ ствари смо научили из меча Србија - Велс!
Због чега бод из меча са полуфиналистом ЕП није мала ствар, зашто Србија воли "није лоше" фудбал, што су се репрезентативци "ухватили" непотребних изговора након меча и шта се све може поправити до одласка у Русију?
Фудбал 13.06.2017 | 23:15
Вероватно није ни сам селектор Славољуб Муслин.
После 540 од најмање 900 минута фудбала које воде до Светског првенства, "орлови" су лидери групе "Д" са 12 бодова, колико има и "зелена армија" Мартина О'Нила.
Резултат меча из Даблина (1:1) био је познат пре нашег дуела са Велсом, стога је било јасно да би победом ми направили огроман корак ка Мундијалу, али ћемо се на крају задовољити и бодом који нам и даље омогућава да попут Бајаге сањамо Русију и верујемо у Србију.
Реми у дуелу са полуфиналистом Европског првенства неће задовољити само оне који су после неколико добрих партија поверовали, мада их то нико није приморао, на идеју о моћним "орловима".
Србија је под Славољубом Муслином у претходних годину и "јаче" створила систем који се из меча у меч "дорађује" и кога, сасвим оправдано, "гурају" резултати произишли из њега самога. Селектор није мађионичар и немогуће је за тако кратко време направити "машину" која нема мане и која ће, са оваквом групом играча, газити све пред собом, међутим направио је екипу која зна шта хоће и која може да се нада да ће у скорије време припадати "другој" европској класи.
Подсетићемо вас - при жребу смо били на ДНУ треће!
Иза Исланда и Данске, а у истом рангу са Шкотском, Албанијом и Северном Ирском.
Греше сви они који су очекивали да Србија без проблема разбије "тамо неки Велс", који је прешао огроман пут од оних 6:1 у Новом Саду пре пет година, док смо ми за то исто време "ишли уназад" или у најбољем случају стагнирали променивши неколико селектора.
Мора се рећи да греше и наши репрезентативци и селектор Муслин који су, сасвим непотребно, после солидног ремија тражили изговоре које нико од њих није ни тражио.
"Крцата 'Маракана' је била и превелик ветар у леђа за нас и можда нас је и мало укочила", "Утакмица је дошла у незгодно време, на крају сезоне" и "Судија је требало да свира пенал за нас због играња руком", само су неке од беспотребних реченица којих су се "ухватили" након меча, ваљда пошто су већ унапред очекивали осуду народа који увек има највећа очекивања и не може да опрости када не одиграте најбољи меч.
Хајде да уместо тога погледамо битне ствари са овог сусрета на којима би у будућности требало порадити пошто су поправљиве.
За разлику од пуног стадиона, судије или термина одигравања...
НИСМО ИСКОРИСТИЛИ СЛАБОСТИ ВЕЛСА
"Змајеви" су у Београд дошли ослабљени неиграњем најбољег фудбалера Гарета Бејла, али и неколицине искусних фудбалера који су одиграли велики број мечева за репрезентацију: Џејмс Колинс (50), Нил Тејлор (39), Енди Кинг (38) и Хал Робсон-Кану (40).
"Острвски" менталитет је тада да репрезентације попут ове, нарочито од доласка Криса Колмана, гаје велико заједништво и у таквим мечевима одиграју до последње капи зноја.
Чак и за бод по који су дошли и због кога су ЗАДОВОЉНИ, што је и сам селектор рекао.
Одлучили су се да не мењају формацију и да репрезентацији Србије одговоре сличним системом (3-5-1-1), додуше нешто дефанзивнијим, где њихови бекови, нарочито леви Џез Ричардс, није имао никаквих задужења у нападу и није смео да "прелази пола терена".
Управо је он био најслабија карика овог тима који се ослања на "витешку" средину терена кроз коју не дозвољавају продор, а која због сјајног Џоа Алена и његових дубинских пасова успева брзо да "отвори" контру гађајући Сема Воукса који је ловио лопте најчешће трчећи поред наших "бочних" штопера Јагоша Вуковића и Бранислава Ивановића.
Србија је премали број пута успела нешто да уради по десној страни, где је Рукавина најчешће морао сам због Тадићевих улазака у средину терена одакле и иначе разиграва.
Питање је због чега више пута Лука Миливојевић није изашао да помогне десној страни, имали смо сасвим довољно "осигурача" позади који би спречавали контре, да је чак више помоћи Рукавина добио и од Бранислава Ивановића који је једном дубинском лоптом сјајно проиграо Александра Митровића за једну од бољих шанси у току меча.
Можда би наши везни фудбалери морали само мало више да ризикују, да направе контакт више, дриблинг више, трк више!
Нисмо много више урадили ни по левом боку где као да се нису разумели Филип Костић и Александар Коларов, можда и из разлога што су играчи који више воле продор, а не улазак у средину.
НЕ СНАЛАЗИМО СЕ КАДА НЕ ИДЕ ДУШАНА ТАДИЋА
Никоме није промакао учинак најбољег српског играча у овим квалификацијама.
Највише захваљући њему имамо и тренутну бодовну залиху, а било је лудо очекивати да Крис Колман не покуша да "поједе" фудбалера који има толики утицај на нашу игру, не само што се то види на само мечу, него и кроз статистику - четири гола и седам асистенција у шест мечева.
Само у два дуела против Велса није имао конкретан учинак.
На првом сусрету је пребијен (буквално) и меч је завршио крвавог носа, док претходне вечери на "Маракани" није добијао толико батина, али су га добром дефанзивном тактиком противници натерали да одлази дубоко по лопту и креира из дубине што није његова највећа врлина.
Ретко је био у завршници, чак уопште у последњој трећини дела терена није много имао лопту, а то је једна нова ситуација за репрезентацију Србије за коју је потребно пронаћи решење.
Пошто ће сваки следећи противник покушати исто то да уради.
Тадић је наш најкреативнији играч, некада се чини као и да је једини, али свакако да му у томе могу помоћи и Костић и Матић и Миливојевић, који морају преузети већу одговорност на себе.
Посебно када виде да му Едвардс и Ален не дају да дише.
Уколико се ни то не покаже као довољно добро решење, селектор би морао да потражи неко ново име које би помогло у мечевима попут овога када се противник "зачаури" на својој половини и тера вас, екипу која игра реактивни фудбал, да мора да проба оно што јој не иде.
ПРИЈОВИЋ ЈЕ ПОКАЗАО ДА МОЖЕ ДА ПОМОГНЕ
Новопридошлица у репрезентацији Србије је свакако најпозитивнија ствар из ремија против Велса.
Фудбалер ПАОК-а који је имао сјајну годину и у Легији дебитовао је у дресу "орлова" након неколико месеци спекулација и административних послова који су морали да буду "завршени" како би постао сениорски репрезентативац Србије.
Није се очекивао у стартној постави, али су сви веровали да ће у неком тренутку добити прилику са клупе, а то је и публика поздравила када је ушао уместо Филипа Костића.
С обзиром на то да се ради о веома високом фудбалеру одмах је створио проблеме у скоку, нарочито када су дубинске лопте у питању, пошто се позиционирао негде испред шеснаестерца на левој страни, где је извлачио једног од тројице штопера Велса на скок.
У случају доброг посла - то отвара простор и за Коларова, али и оно што је важније - ослобађа Александра Митровића од констатног мењања позиција при "гањању" лопте у скоку.
Видело се то одмах по уласку у игру, а вештину је Пријовић показао и асистенцијом петом након које је Србија изједначила, па ћемо видети колико често ће Славољуб Муслин користити овог нападача који нам даје једну нову димензију и опцију за будуће мечеве.
НАЗИРЕ СЕ ПЛАН "Б", А ШТА ЋЕМО ПРОТИВ МОЛДАВИЈЕ?
Већ сада је јасно да на наредном мечу квалификација (септембар) против Молдавије у Београду селектор неће моћи да рачуна на Владимира Стојковића и Луку Миливојевића.
Управо су ти играчи означени као "главни кривци" за погодак Велса у 34. минуту након што је Стојковић беспотребно направио фаул на ивици казненог простора, а потом Миливојевић повукао Сема Воукса за једанаестерац и гол, али и парне жуте картоне двојици репрезентативаца.
Из ове перспективе јасно је да ће Стојковића заменити млади Предраг Рајковић, док око позиције Луке Миливојевића постоји неколико решења.
Најреалније је да на то место "ускочи" Немања Гудељ који је претходне две утакмице за "орлове" одиграо одлично, али када би улазио за клупе и имао директан задатак да нешто поправи. Против Грузије је био додатни човек у средини терена, док је против Велса показао да је човек одговорности са ударцем који је прво "размрдао" Србију, а онда и рискантним пасом који је претходио голу. Што, зачудо, у досадашњем делу каријере и није показивао...
Ту је и Љубомир Фејса који стално прескаче мечеве због повреда и који је дефанзивнији од Гудеља, као и Немања Радоја из Селте, док многи виде и Сергеја Милинковића-Савића на том месту, али фудбалер Лација још није дебитовао за сениорску репрезентацију.
Долази и генерација из младе репрезентације Максимовић, Лукић, Грујић...
Опција има, само је на селектору да пажљиво изабере и да тако стекне још једну додатну опцију када се репрезентација мучи у организацији напада, док је свакако Лука Миливојевић у овим квалификацијама показао да је сјајна и сигурна узданица која може и више.
О промени формације је беспредметно говорити пошто је селектор решио да 3-4-3 дефинитивно буде наш стил, али у каснијим фазама меча свакако је подложна корекцијама.
ДАЛЕКО СМО ОД ГОТОВОГ ПРОИЗВОДА
"За све се ми питамо и мислим да нисмо тако лоши".
Ово је одлична реченица Александра Митровића који је "распалио" публику у Београду голом за изједанчење резултата и која најбоље описује тренутни квалитет.
"Нисмо тако лоши".
Србија је тек годину дана у овом саставу и у оваквој формацији и не би требало заборавити да није у питању клуб и да су окупљања ретка, а утакмице још ређе, па је јасно од каквог би значаја било изборити велико такмичење само да би се месец дана у континуитету могло радити и увежбавати на новим пољима.
Довољно је видљиво на једном Велсу који је претходне вечери радио "као сат".
Србији је потребно још много дорађивања, како на индивидуалном, тако и на тимском плану, па та Русија више неће бити само сан.
Научили смо да није потребно много, само "нисмо тако лоши", како би се публика вратила поново на стадион, као и да није потребно смишљати изговоре за реми против Велса, само одиграти подједнако "није лоше" до краја квалификација и изборити Мундијал.
Србија обожава "није лоше" фудбал.
Извор: мондо.рс
Коментари / 0
Оставите коментар