Раде у Аустрији, а граде у Српцу

За Милену и Златка Татића који готово три деценије живе у Аустрији, зов родног краја јачи је од свега.

Република Српска 11.06.2017 | 21:59 Златко је пре одласка у ову земљу живео у Цигленику код Славонског Брода. Одатле је, у избегличким колонама 1992. године, испред ратних поклича и цеви, када је све око њега горело и нестајало, стигао у Аустрију.

Скрасио се у градићу Ратенбергу, где је упознао садашњу супругу Милену, пореклом из Доњих Кола на Мањачи. У новој средини су се снашли, запослили, постали узорни у својим колективима.

Златко ради у творници текстила, без предаха и одмора, редовно и прековремено да би могао остварити своје давнашње снове.

"Многе планове сам испунио, стекао породицу, имам супругу и кћерке које разумеју моје тежње. Оне ме подржавају и у хуманитарним пословима јер увек настојим помоћи људима, посебно деци у србачком крају. Одавде су моји родитељи, из Горње Лепенице и ми смо одлучили да овде изградимо кућу, савијемо још једно топло породично гнездо", испричао нам је Златко који годишњи одмор користи за уређење околиша и довршетак куће у Српцу.



Врело је, температура је премашила 30 степени Целзијуса док мајстори из Градишке стеру асфалт правећи комбинације са травнатим и поплочаним површинама.

"Ово су моје слатке патње и муке. Србац сматрам својим другим завичајем, после изгубљеног у Цигленику, где желим доћи, овде живети после пензионисања. Овде, међу својима, где слушам српске речи, српски језик, нашу музику и песму, мени је најлепше, ту ми душа пева а срце уздише. То се не може заменити. Јесте Аустрије лепа држава али су моје мисли овде", казао је Златко.

Његова супруга Милена такође је опседнута носталгијом. Окружена ћеркама Соњом и Сандром које су рођене у Аустрији, похађају школу у тој земљи, познају језик и културу Аустрије, каже да им свакодневно преноси љубав према Бањалуци, Мањачи, Лијевче пољу, према своме и Златковом родном крају.



"Овде ми је лепо, најлепше, са овим крајем ништа се није помешало и не може га заменити сво богатство Европе и света. То моје колеге и пријатељи у Аустрији не разумеју нити могу разумети али моје срце тако куца, моја душа је овде, ја ово сањам", емотивно, са сетом, оживљавајући завичајне успомене испричала  је Милена Татић која је, међу првима, са породицом стигла на годишњи одмор у РС, у Србац и у своја Доња Кола.

(ЕуроБлиц)
(Фото: Милан Пилиповић / РАС Србија)