Анализа и најава: Кавси или Вориорси - ко је најбољи?!
Кливленд и Голден Стејт у трећем узастопном финалу НБА лиге одлучиће који тим игра најбољи кошарку на свету. У јануару Леброн Џејмс изјавио је да не сматра да постоји ривалство између Кливленда и Голден Стејта, а да ли је баш тако нисмо сигурни.
Кошарка 01.06.2017 | 22:15
“Мислим да је то ривалство. Нови сам овде, али већина играча овде је играла претходна два финала. Од Карија и Леброна, Клеја и Шамперта, до Кајрија и Дрејмонда. То је добро за нашу игру“, рекао је Дурент средином јануару.
Од почетка сезоне знало се да су главни кандидати за финала Кавалирси и Вориорси, спомињали су се увек у причи Спарси, а потом су одличном игром изненадили Рокетси.
Бостон, Торонто и Вашингтон су се истицали као могући претенденти, међутим све је то пало у воду, пошто ће се трећи пут заредом у финалу састати Кливленд и Голден Стејт.
Са правом можемо рећи да је овај дуел прерастао у ривалитет, сигурно не као онај чувени између Селтикса и Лејкерса, али јесте у неки нови, посебно другачији.
У ноћи између четвртка и петка у три сата иза поноћи екипа из Оукленда дочекаће изабранике Тајрона Луа у препуној Оракл арени. Леброн Џејмс и Кавалирси бране освојени прстен прошле године, док ће Вориорси покушати да постану прваци други пут у последње три године.
Када је реч о плеј-офу ред је да се подсетимо како су Кливленд и Голден Стејт дошли до финала и борбе за трофеј “Лери О’Брајан“.
Почећемо од “Коњаника“ који су доживели један, већ споменути пораз од Бостона.
Екипа Тајрона Луа завршила је лигашки део шампионата на другој позицији са скором 51–31, што је значило да ће се у првој рунди састати са седмо пласираном Индијаном Пејсерс.
“Краљ“ Џејмс и компанија знали су да иду на тврд орах, јер је у историји Индијана знала доста добро да намучи екипу у којој је наступао Леброн. Да ће бити тешко видело се у првој утакмици у којој је Си Џеј Мајлс промашио шут за победу Пејсерса.
Тада се мислило да ће Индијана макар узети једну, ако и не две утакмице, међутим у свакој од наредне три утакмице пре свега Леброн, а онда Ирвинг и Лав правили су разлику на терену и са 4–0 прошли у другу серији.
Џејмс је у првом мечу убацио 32 поена, поделио 13 асистенција и ухватио шест лопти.
У другој су Ирвинг, Лав и Леброн убацили 89 поена, током треће утакмици водили су 25 поена на полувремену, док је у четвртом мечу Џејмс остварио учинак од 33 поена и десет скокова.
У полуфиналу сачекала их је екипа Торонто Репторса, добро познати противник. Тим Двејна Кејсија био је јачи за Сержа Ибаку у односу на прошлу сезону, али и слабији за Кајла Лаурија којег је мучила повреда.
Током све четири утакмице екипа Тајрона Луа доминирала је против тима из Канаде, а нема потребе више спомињати ко је највише доприносио Кливленду. У првој, трећој и четвртој утакмици Џејмс је убацио 35 поена, док је у другој имао 39 уз шут из игре 10 од 14.
Уследило је финале конференције и сусрет са “наоштреним“ Бостоном који је у седам утакмица био бољи од Вашингтон Визардса.
Селтикси предвођени младим тренером Бредом Стивенсом и лидером екипе Ајзеом Томасом били су спремни да помуте рачуне актуелном шампиону НБА. Били су спремни, али нису имали довољно снаге и расположених играча и чинило се као да су се доста емотивно и физички испразнили у серији са Вашингтоном.
Кливленд је добио веома убедљиво прве две утакмице у Бостону, али је онда уследило мало упозорење у трећем мечу. Без Томаса који је повредио кук, Селтикси су успели да изненаде предвођени Маркусом Смартом и Ејверијем Бредлијем.
Ипак, то је било све од Бостона, “Коњаници“ упозорени да нису непобедиви добили су наредне две утакмице и тако се пласирали у треће узастопно финала, односно Леброново седмо.
Када је реч о Голден Стејт Вориорсима они су деловали још убедљивије од Кливленда, пошто нису изгубили нити један меч, а притом 90 посто утакмици доминирали. Кажем деведесет, јер се добро сећамо прве утакмице финала конференције када је Сан Антонио демолирао тим из Оукленда у првом полувремену.
Али, полако доћићемо и до тога, прва станица Вориорса били су Портланд Трејлблејзерси.
Екипа Терија Стотса другу годину заредом играла је са Голден Стејтом, а на њихову жалост већи отпор су прижили у плеј-офу 2016. године, него ове сезоне. Један од разлога томе јесте и повреда Јусуфа Нуркића. Да је босанскохерцеговачки репрезентативац био спреман Портланд би сигурно пружио јачи отпор, овако Вориорси су у четири утакмице доста лако славили.
У полуфиналу их је чекала незгодна екипа Јуте Џез, која је у седам утакмица елиминисала Лос Анђелес Клиперсе. Не бих да потцењујем пролазак Голден Стејта у финале, јер мислим да би се они нашли ту у сваком случају, али стиче се дојам да су у свакој серији имали “срећу“ да се један од главних играча противника повреди.
У првом је то био Нуркић, у полуфиналу Гобер, док је у финалу зглоб повредио Кавај Ленард. Прошао би Голден Стејт врло вероватно све противнике, али да су они били комплетни, Вориорси би се намучили да дођу до великог финала.
Руку на срце Гобер је наступао у прве три утакмице, давао је добар допринос, али да је био потпуно спреман, задао би доста већи ударац и овако слабој центарској линији Вориорса.
Са 4–0 су Стеф Кари и екипа испратили Јуту кући и заказали дуел са Сан Антонијом. Пре него што се осврнемо на финале, треба споменути Карија који је ухватио праву форму пред плеј-оф и игра на невероватном нивоу.
Плејмејкер “Ратника“ у постсезони бележи 28,6 поена, а уз то има 50,2 процената из игре, 43,1 за три поена и 90,7 процената са линије за слободна бацања, чиме се придружио Лерију Бирду као једини играч који је успео да оствари 50–40–90 до финала.
Када је реч о финалу конференције Сан Антонио је био на добром путу да помрси рачуне супертиму из Оукленда, међутим после треће четвртине прве утакмице Кавај Ленард се повредио, на већ добро познати начин, пошто је доскочио на ногу Зазе Пачулије. До тог тренутка Спарси су имали потпуну контролу над утакмицом водили и преко 20 поена разлике, али од изласка са терена “Канџе“ све је кренуло ка доле за екипу Грега Поповича.
Вориорси су се вратили у меч, добили га, а потом наредне три утакмице без већих проблема добили у своју корист.
Сада поново долазимо до тога да се у финалу састају Кливленд Кавалирси и Голден Стејт Вориорси и поставља се питање шта можемо да очекујемо од овог дуела и ко ће изаћи као победник?
Веома је незахавлно причати о томе, јер су нам претходна њихова финала показала да није битно ко колику предност има, већ да ће одлучивати нијансе. У првом финалу сезоне 2014/2015, тада још млади Вориорси успели су да победе Кливленд, пре свега је “Коњаници“ нису били 100 посто спремни. Повреде Лава и Ирвинга биле су кључне, а Леброн није могао сам да освоји титулу.
Потом у прошлогодишњем финалу при вођству “Ратника“ од 3–1 у серији Дрејмонд Грин је суспендован на две утакмице, што је директно одредило ток серије. Кливленд је успео да се врати, а потом у седмој утакмици тријумфује.
Надамо се да ове сезоне неће бити повреда, нити суспензија, због којих се увек покрећу приче шта би било - кад би било. Надамо се да ће две екипе бити комплетне, да неће бити пуно судијских грешака, јер су оне саставни део утакмице, а на крају нека победи екипа која буде више желела трофеј “Лери О’Брајан“, јер не побеђују увек бољи тимови.
Нико никада као Кливленд и Голден Стејт
Од када је плеј-оф проширен на 16 тимова, сезоне 1983/1984, Кливленд и Голден Стејт улазе у финале са најбољим скором у постсезони, 24/1 или 96,0 процената. Једини пораз доживели су Кавси и то од Бостона, док је екипа Стива Кера била перфектна, 12/0.
На другом месту је сезоне 1988/1989, када су Лејкерси и чувени “Бед бојси“ из Детроита ушли у финале са укупним скором 22/2 или 91,7 процената.
НБА финале, распоред утакмица:
2. јун 03:00 Голден Стејт - Кливленд
5. јун 02:00 Голден Стејт - Кливленд
8. јун 03:00 Кливленд - Голден Стејт
10. јун 03:00 Кливленд - Голден Стејт
*13. јун 03:00 Голден Стејт - Кливленд
*16. јун 03:00 Кливленд - Голден Стејт
*19. јун 03:00 Голден Стејт - Кливленд
*ако буде било потребно
Извор: Б92
Коментари / 0
Оставите коментар