Алумина сарађује са Чуметом

Компанија „Алумина“ из Зворника годинама сарађује са фирмом „Леин“ из Бањалуке, иза које стоји један од шефова београдског подземља Љубиша Буха Чуме, ексклузивно открива пословни портал ЦАПИТАЛ. ба.

Република Српска 30.05.2017 | 16:15 Алумина“ је од 1. маја 2012. године, односно док је била у литванском власништву до краја прошле године, закључила четири уговора о пословно-техничкој сарадњи са фирмом „Леин“ и Рудником боксита Сребреница, у којем руду вади управо „Леин“.

Власник фирме „Леин“, према подацима из регистра обвезника индиректних пореза, је Душан Васовић из Србије. Васовић је био адвокат једног од најзвучнијих имена београдског подземља Љубише Бухе, а ЦАПИТАЛ сазнаје да се иза ове фирме управо и крије Чуме, а да је Васовић само власник на папиру.

„Алумина“ је у протеклих шест година, од 1. маја 2012. до  краја прошле године „Леину“ за набавку руде платила укупно 38,8 милиона КМ.

Истовремено, „Леин“ је у истом периоду „Алумини“ платио 8,3 милиона КМ за алуминијум хидрат који је од ње куповао.

Предсједник Управе „Алумине“ Милорад Мотика за ЦАПИТАЛ каже да нема сазнања да иза фирме „Леин“ стоји Чуме.

„Они возе боксит из Сребренице за „Алумину“. Колико знам иза те фирме не стоји Чуме. Не знам ко је иза леђа, али знам да је фирма пристојна и да оно што уговоримо одраде маестрално. И раније су ме испитивали око власништва, па смо провјеравали, али колико знам не стоји нико од тих људи“, тврди Мотика.

Он каже да „Алумини“ руду продаје руднику у Сребреници који има концесију за то. Додаје да су Литванци, који су били власници 72 одсто сребреничког рудника, а који су након што су откривене незаконитости побјегли из БиХ, заложили и имовину рудника, како би добили кредит који „Алумина“ сада отплаћује.

Што се тиче плаћања каже да „Алумина“ фактуре добија од рудника.

„Та фирма за рудник копа руду и превозе је у „Алумину“. Ми руду плаћамо руднику, а онда они између себе фактуришу једни другима, колико ја знам“, нагласио је Мотика.

Од ископавања руде до увоза луксузних аутомобила
Осим ископавањем и продајом руде, фирма „Леин“ се бави изнајмљивањем луксузних аутомобила.

Из документације, која су у посједу ЦАПИТАЛ-а, види се да „Леин“ у прошлој години увезао неколико супер луксузних аутомобила чија појединачна вриједност прелази 100.000 КМ, а једно возило је коштало чак 207.000 КМ.

„Увидом у записник о контроли од 6. априла 2017. године утврђено је да инспектор нигдје не констатује увоз тих возила, иако се ради о увозу значајне вриједности нити се констатује да порески обвезник има право на одбитак ПДВ-а плаћеног на увоз путничких аутомобила. У записнику се наводи да порески обвезник остварује приход од изнајмљивања возила, али се не констатује од којих возила и колики је износ прихода остварен по том основу. Наводи се само да се возила изнајмљују повезаним лицима (оснивачу фирме и директору)”, истиче саговорник ЦАПИТАЛ-а.

Једно од скупоцјених аутомобила које је „Леин“ увезао је и аутомобил за трке запремине мотора 1984 цм3, марке СЕАТ КИТ ЛЕОН ЦУП РАЦЕР 2016.

Ради се о спортском возилу које је посебно дизајнирано и намјењено за трке.

„У записнику се не наводи да се ово возило изнајмљује, а осим тога ако му је намјена искључиво за трке поставља се питање да ли лица којима се оно изнајмљује имају осим возачке дозволе категорије Б и одговарајућу лиценцу професионалног возача на тркама“, каже извор ЦАПИТАЛ-а.

Осим оснивачу фирме и директору, „Леин“ је аутомобиле изнајмљивао и фирми „Шућур“ из Источног Сарајева. Директор „Шућура“ Жељко Лалушић био је директор „Леина“, а како сазнајемо, и он је у блиским везама са Чуметом. Према незваничним информацијама, њих двојица су кумови.

„Леин“ је „Шућуру“ изнајмљивао луксузне аутомобиле (Ауди А8, Мерцедес С 63 и Порцхе Царрера 4С), а инспектори УИО нису могли да утврде да ли се та возила налазе код фирме „Шућур“, будући да она већ дужи временски период не обавља никакву дјелатност.

„Замјеник директора фирме „Шућур“ Драгослава Шућур дала је телефонским путем изјаву да се возила налазе у Новом Саду, гдје одговорне особе и лица овлаштена за заступање бораве већ одређени временски период. Због тога у поступку контроле није било могуће извршити увид у та возила. Такође, том приликом се дошло до сазнања да је „Шућур“ у фази мировања јер се против њега води судски спор“, истакнуто је у записнику.

Инспектори УИО су у контроли фирме „Шућур“ открили да је још 2011. године продала своју опрему „Леину“.

Иначе, „Леин“ осим са „Алумином“ има уговоре о пословно – техничкој сарадњи са Рудником боксита Сребреница.

На основу тих уговора „Алумина“ је од „Леина“ откупљивала руду коју је та фирма вадила у Руднику боксита „Сребреница“. „Леин“ је са рудником имао уговор о извођењу радова, односно вађењу руде у руднику, а потраживања која је имао од рудника за радове наплаћивао је тако што је узимао већи дио ископане руде, а затим је продавао „Алумини“.

Због велике вриједност робе која свакодневно напушта БиХ и пословања са повезаним правним лицима, према нашим информацијама, “приједорска струја” у Пореској управи РС увелико ради на томе да се крене у велику контролу трансферних цијена у “Алумини”, као што је то урађено у РЖР “Љубија”.

„Леину“ и повезаној фирми „Шућур“ прије три године заплијењена имовина
Предузећу „Леин“ и са њим повезаном предузећу „Шућур“ из Источног Сарајева још 2014. године је заплијењена имовина вриједна 1,7 милиона КМ, а обје фирме доводе се у везу са Чуметом.

Медији су тада пренијели да је директору предузећа “Шућур” Жељку Лалушићу, који је раније био и директор „Леина“, његовој супрузи Душанки Шућур те “Леину” привремено заплијењена имовина, чија је вриједност процијењена на око 1,7 милиона КМ.

Блокиране су двије некретнине Лалушићеве супруге на Јахорини, укупне вриједности од 86.000 марака. Предузећу “Леин” је привремено одузето 12 камиона, два багера, булдожер и цистерна укупне вриједности 1,6 милиона КМ, а “Шућуру” радна машина грејдер вриједна 40.000 марака.

Против Лалушића је Окружно тужилаштво Требиње тада подигло оптужницу због сумње да је фалсификовао мјенице. Он је осумњичен да је као директор предузећа “Шућур” неовлаштено поднио на наплату Новој банци мјеницу, поступајући супротно закону и одредбама уговора о извођењу рударских радова закљученим са јавним предузећем Рудник и Термоелектрана „Гацко“. Иако су извршени радови по уговору у потпуности били исплаћени предузећу “Шућур”, Лалушић је неовлаштено реализовао мјеницу од 1,3 милиона КМ и наплатио потраживање које није уговорено ни извршено.

(Цапитал)