Иванишевић: Ноле ће изаћи из кризе!

Легендарни хрватски тенисер каже да су осцилације најбољих на свету добре за спорт. У интервјуу за "Вице" препричао је и свој највећи успех - тријумф на Вимблдону 2001. године.

Тенис 31.05.2017 | 10:30 Новак Ђоковић дошао је на Ролан Гарос као другопласирани на АТП листи, али само са једном титулом у последњих 10 месеци.

Од тријумфа на канадском Мастерсу, последњег дана јула, Ђоковић је подигао трофеј само почетком јануара у Дохи, на турниру АТП 250 серије, који у принципу служи за "опипавање пулса" после вишенедељног предаха од такмичења.

Након тога је тек недавно у Риму успео да се пласира у једно финале.

Подједнако (не)успешан ове године је Енди Мареј, који је признао да му је понестало мотива откако је доспео на прво место АТП листе.

Њихова лоша форма допринела је да Роџер Федерер и Рафаел Надал у Мелбурну одиграју прво гренд слем финале после пет и по година, а ако Шпанац оправда улогу фаворита на Ролан Гаросу, биће то први пут од лета 2012. да су он и Федерер освојили узастопне гренд слем титуле.

Освајач Вимблдона 2001. године, Горан Иванишевић, дао је коментар актуелног тренутка у интервјуу за портал "Вице".

Он је оценио да повратак "Федала" у улогу најозбиљнијих кандидата за трофеје представља велико изненађење, иако је реч о асовима какве никада не треба отписивати.

"Са друге стране, они који су доминирали пре годину дана, Мареј и Ђоковић, играју исподпросечан тенис за њихове стандарде. Ја мислим да ће се све то стабилизовати временом, Ноле је преквалитетан да се не избори са том кризом, баш као и Енди".

Иванишевић сматра да су осцилације најбољих на свету добре за тенис.

"Млади лавови као што су Ћорић, Зверев, Кирјос, имају прилику да се покажу. Има доста промена у топ 10 АТП листе, свако сваког може да победи. То је добро, нема више оне стандардне неколицине суперфаворита. Ролан Гарос и Вимблдон ће бити изузетно занимљиви".

Говорећи о својој каријери, успонима и падовима, популарни "Зец" осврнуо се и на поменути Вимблдон 2001, када је са непуних 30 година коначно освојио једини гренд слем трофеј.

Дуго пре тога мучила га је повреда рамена, а претходних година је на њему најдражем турниру три пута био поражен у финалу - 1992. као фаворит од Андреа Агасија, а 1994. и 1998. од Пита Сампраса.

Те 2001, Сампрас је у осмини финала изгубио од 19-годишњег Роџера Федерера, који је потом изгубио од велике наде британског тениса Тима Хенмана.

За то време, Иванишевић који је био 125. на АТП листи и "на стару славу" је добио специјалну позивницу, победио је Родика, Руседског и Сафина. Дошао је ред на полуфинале против Хенмана...

Сплићанин је подсетио да је Хенману то било "прво полуфинале против некога ко није Сампрас и то је осоколило све Британце".

"Устанем ујутру и гледам те њихове емисије, сви већ причају о томе како Хенман игра финале, ја не морам ни да изађем на терен. Ја њега, додуше, никад раније нисам добио, али добро - полако".

"И онда се десило то чувено 'тродневно' финале. Ја сам добро почео, добио први сет, требало је да добијем и други, али нисам. И све се променило. Он почне да доминира, али при 2:1 за њега у четвртом сету почиње велика киша. Шаљу нас у свлачионицу, ја љут на себе, на све сам љут, али у том тренутку у свлачионицу улази Јован Савић, спаринг партнер сестара Вилијамс - иначе, један јако смешан лик. И почне он мени да прича вицеве, доживљаје, форе... Ја почнем да се смејем, заборавим да сам играо, да је прекид, да је киша, да губим, он је мене просто опустио. После пар сати долази нам турнирски судија Алан Милс и каже: 'Момци прекидамо, киша не стаје, настављамо сутра'. И у том моменту сам знао да сам добио меч".

"Просто говорећи, Хенман је имао шансу, али неко одозго је послао кишу. Кад смо наставили, ја сам играо све боље, он је играо све горе и тако се и завршило".

Британац је "пао" резултатом 7:5, 6:7 (6:8), 0:6, 7:6 (7:5), 6:3, а Аустралијанац Патрик Рафтер у финалу такође после пет сетова - 6:3, 3:6, 6:3, 2:6, 9:7!

"То је финале које ће остати запамћено као финале са најбољом атмосфером у историји Вимлбдона. Атмосфера на том мечу је била фудбалска, сушта супротност вимблдонском стандарду. Ја сам мислио да сам на некој утакмици Премијер Лиге. Мислим да ми је доста помогло што сам ја ушао у финале једва дан после полуфинала. Он је завршио свој посао у петак, па је чекао петак вече, па суботу, па недељу... А ја сам се тог дана пробудио у пет сати ујутру, нисам могао да спавам, само сам чекао да меч почне".

"Није то било претерано лепо финале, ни неки спектакуларан тенис, али је сигурно било једно од најузбудљивијих. Моје четврто финале, његово друго, ја као 'вајлд кард', одлични смо пријатељи, али неко је ту, нажалост, морао добити. Он је освојио два УС Опена, али ово - ово је било моје. Тако је било записано".

Извор: мондо.рс