Анализа: Некада смо имали "Ролан Гаросић", а данас...

Од сезоне када су париски Грен слем светски медији у шали називали Ролан Гаросић прошло је тачно десет година.

Тенис 30.05.2017 | 16:15 Србија је годину дана по осамостаљењу на другом највећем турниру сезоне имала чак троје представника у полуфиналу.

Новак Ђоковић је тада увелико показивао назнаке онога што ће постати неколико година касније, Јелена Јанковић у топ форми и Ана Ивановић као потенцијал за вишеструку шампионку на највећим турнирима.

Ђоковића је у полуфиналу те 2007. године поразио каснији шампион Рафаел Надал, Јелену Јанковић је зауставила Жистин Енан, а Ана Ивановић је дошла до финала "почистивши" Марију Шарапову са терена 6:2, 6:1.

Од водећих српских играча, Јанко Типсаревић је победио неугодног Марата Сафина, да би га у трећем колу савладао Томи Робредо, тада 9. играч на планети.

Љубитељи тениса пред почетак турнира те године нису очекивали готово ништа. Међутим, када је дошло до полуфинала, потајно су сви прижељкивали и надали се титулама у обе конкуренције. Србија није добила титулу али јесте залог за будућност због ког су сви жељно ишчекивали сваки наредни турнир, па и Ролан Гарос 2008. године.

Ана Ивановић је још једном одиграла врхунски цео турнир. Луси Шафаржова и Каролина Возњацки су тада биле потпуно подређене на терену, а Ана је на крају наизглед рутински славила у финалу против Динаре Сафине. Највећу препреку је савладала у полуфиналу у три сета – Јелену Јанковић.

Ана је постала најбоља тенисерка света и сви су очекивали да је то само први од многих Гренд слемова у њеној витрини. После повлачења Жистин Енан, ништа се мање није очекивало ни од Јелене Јанковић која је у том тренутку била део тениског крема и Топ 5 играчица.

После победе у Аустралији почетком те године, Ђоковић је себи лествицу поставио високо, у трећем сету полуфинала против Рафе имао је брејк и сет лопту при резултату 6:5, али је није искористио, а Надал је отишао у финале са 3-0 и поново освојио турнир.

Шта се променило до Ролан Гароса 2016. године?

Да је неко 2008. године имао могућност да путује унапред кроз време, вероватно би очекивао да Ана и Јелена до 2016. имају скупа бар 10 Гренд слем трофеја, да Новак постане најбољи на свету и да у међувремену стасају нови клинци повучени примерима њих троје, али и Јанка Типсаревића и Виктора Троицког.

Ђоковић јесте постао најбољи и освојио 12 највећих турнира, друштво су му у топ 10 односно топ 20 играча правили Типсаревић и Троицки, а на прошлогодишњем Ролан Гаросу је и дефинитивно потврдио да је један од најбољих играча свих времена јер је комплетирао сва четири Слема.

Један од најбољих се после прошлогодишњег Гароса емотивно испразнио. Друга половина сезоне је била лоша за Новакове стандарде и мада су сви још у јуну веровали да ће суверено одбранити трон на крају 2016. године он га је у одлучујућем мечу предао Ендију Марију, у финалу Лондона.

Ђоковић је од тог тренутка у потрази за „старим собом“. Почетак године, титула у Дохи и реванш Марију за пораз у Лондону наговестили су да би "то могло да буде то". Међутим, већ у Аустралији Новак је испао од Дениса Истомина у другом колу. Титула није било, али је Ђоковић побољшавао своју игру како је кренула сезона на шљаци. Од четвртфинала Монте Карла, преко полуфинала Мадрида до финала Рима.

"Старог Новака“ видели смо само у мечу у коме је размонтирао Аустријанца Доминика Тима у полуфиналу Рима, али не би било на одмет да се исти такав појави и у Паризу од 28. маја. Ђоковић је годинама побеђивао и када није играо своју најбољу игру, али би се тада противницима од његове појаве на терену стезала рука.

Сада то није случај, па Новак опет мора да доспе у најбољу форму, тим пре што играчи попут Зверева и Тима озбиљно прете да наредних година добро "промешају штихове" на врху АТП листе.

Ана и Јелена данас

Нико 2008. године не би веровао да ће се Србија радовати само једној титули у женској конкуренцији, али су то чињенице против којих се не може. Разлоге који су утицали на то да ни Јелена ни Ана не освоје више ниједан Гренд слем нема сврхе превише испитивати, што не умањује жал због питања "шта би било кад би било".

Ана Ивановић је после финала из 2015. године стала у трећем колу прошле године као 14. носилац, када је боља од ње била Јелина Свитолина. Велики број грешака и нестрпљива игра карактерисали су добар део Анине каријере па и тај меч против Свитолине. Када би Ана бљеснула у игри током меча, разарала је лоптицу из форхенда и дословце се играла и са најбољим играчицама на свету.

Недостајала јој је константност, која је могла да обележи једну еру у женском тенису. Прошлог лета се удала се за немачког фудбалера Бастијана Швајнштајгера и отишла у рану тениску пензију на крају године. Зато сада по први пут после више од 10 година не можемо очекивати да главни судија ни на једном терену најави њено име.

Јелена Јанковић је после серије од пет пораза у 2016. који су претходили РГ, поражена и у првом колу у Булоњској шуми од Немице Татјане Марије 6:3, 3:6, 6:3. Јелена је била 23. носилац на турниру. На старту је поражена и пре две године када је од ње била боља квалификанткиња из Бугарске.

Српска играчица је у најбољим данима носила имиџ великог борца који не одустаје. Сада је са 32 године у познијој фази каријере, РГ дочекује на 62. месту, а од почетка године је углавном испадала на старту или у другом колу турнира с неколико изузетака међу којима је скорије Рим (друго коло, пораз од Јулије Гергес) и Аустралиан Опен. У Аустралији је дошла до трећег кола где ју је победила Светлана Кузњецова.

Због нешто лошијих резултата, очи ће годину дана од почетка пада у форми углавном бити упрте у Новака. Добар резултат у Паризу могао да му буде тениска реанимација и прекретница за наставак сезоне који га може вратити на трон, што очекују његови навијачи у нашој земљи.

У последњих десет година, тениска публика у Србији никада није са већом "стрепњом" чекала почетак другог Гренд слема сезоне. Падом форме Новака Ђоковића, "нестанком" наше две најбоље тенисерке и тражењем нових великих талената, у 2017. смо се после 10 година готово вратили на почетак када су очекивања у питању.

Извор: Б92