Нисте знали за Хонведову славу?! Ево...
Један од највећих мађарских клубова се окитио 14. титулом, првом после 24 године поста. . .
Фудбал 30.05.2017 | 22:30
Нови марађски првак Хонвед окитио се титулом после 24 године чекања! До ловоровог венца клуб из Кишпешта дошао је онако како то раде прави шампиони - у последњем колу тукао је првог пратиоца Видеотон (1:0) и претекао га на табели. А многи и не знају за шампионски ген који чучи у овом клубу. Славном клубу.
Нисте знали за Хонведову славу?
Кишпешт је Будимпешти нешто слично што је Београду Чубура. Тамо, у малој Пешти (Кис Пест), далеке 1909. основан је, у оно време, Киспест АЦ. Клуб је данашње име понео када су комунисти дошли на власт и под њим педесетих година прошлог века постао познат широм света. Темељ великог Хонведа ударио је Бела Гутман. Човек који ће касније познати познат по великим резултатима са Бенфиком - и по оном проклетству, наравно - добио је дар са неба, пародон - са прашњавих улица тада приградског насеља Кишпешта. Гутман је на тренингу једног дана затекао два мршава дечака.
"Мама, дај му нешто да једе, данас је дао више голова од мене", говорио је када би најбољег друга доводио кући на конак онај мало попуњени и заобљенији дечачић.
Ти момци, касније нераздвојни пријатељи, постаће велики Јожеф Божик и још већи Ференц Пушкаш.
Око њих двојице изграђен један од најмоћнијих тимова свих времена. Почевши од 1949. па све до 1955. Хонвед је освајао титуле у тада једном од најјачих шампионата света. Ференцварош, МТК, Ујпешт, Вашаш...словили су за најбоље европске екипе.
Златно доба Хонведа креће оног момента када га под своје преузима Министарство одбране. Мађарски комунисти и њихови патрони из СССР-а, истурили су Густава Шебеша, касније селектора репрезентације, да по угледу на Хуга Мајсла у Аустрији, уз помоћ једне доминантне екипе направи што јачи национални тим. Требало је, дакле, све најбоље играче из земље довести у Хонвед, да играју заједно и уигравају се, како би онда када заиграју за Мађарску деловали што боље на терену.
И Шебеш је кренуо у реализацију државног плана.
Како би који од најталентованијих мађарских фудбалера одлазио у војску више се није враћао у свој матични клуб. Тако су се Пушкашу и Божику придружили Шандор Кочиш, Золтан Цибор и Ласло Будаи из Ференцвароша, те Ђула Лорант и његов имењак, страши голман Грошич из Вашаша. Од најбољих Мађара који читнити кичму Лаке коњице током педесетих, недостајао је само Нандор Хидекути.
Када је саставио тим који је желео Шебеш је за циљ имао да покори Европу. Велика несрећа Хонведа и мађарског фудбала уопште јесте што у време највеће доминације те екипе УЕФА још није имала клупска такмичења. Тако је Хонвед углавном путовао Европом и светом и играо пријатељске утакмице које су медији представљали као окршаје за титулу светског клупског првака. Рецимо, један такав меч одигран је у Лондону, децембра '54. Играли су тада најбољи енглески тим Вулверхемптон и континентални некрунисани владар Хонвед. На полуремену је било 2:0 за Мађаре. Завршено је 3:2 за Енглезе. Сличне утакмице Шебешови момци играли су и у Београду против Партизана и Црвене звезде. Изгубили су и од вечитих. Ту златну генерацију мађарских суперасова прогањали су порази у финалима. И Светски куп у Швајцарској изгубили су после вођства од 2:0. Окренули су их Немци, то је оно чувено финале у Берну...
Хонвед данас нема статус европског великана из још једног разлога. Велики Шебешов тим распао се после слома мађарске револуције у јесен 1956. Екипа се после утакмице против Билбаа у Шпанији и пораза од 2:3 (осмина финала другог издања Купа шампиона) више није вратила у домовину. Дооворено је да се реванш одигра у Бриселу. Већ у првим минутима сусрета повредио Грошич. По ондашњим правилима није било замена. Међу стативе је стао Цибор. Завршило је 3:3 и даље су отишли Шпанци.
Док су совјетски тенкови газили студенте на улицама Будимпеште Хонвед је одиграо неке од највећих утакмица по европским фудбалским метрополама. У Мадриду је тукао Реала, у Барселони - Барселону. Најбољи светски центарфор тог доба Шандор Кочиш касније је и завршио у Барси, као и Цибор. Мадриђани су узели Пушкаша.
У Будимпешту су се вратили Лорант, Будаи, Грошич и Божик.
Божик се никада више није видео са Пушкашем. Умро је рано, 1978. Имао је 52 године. Мађарска влада рехабилитовала је Галопирајућег мајора тек 1991. Тек тада дозвољено му је да се врати кући.
Као што су Совјети разбуцали протесте у Будимпешти, тако је пропаст револуције растурила велики Хонвед. Остаци тог страшног тима (поменута четворица играча) суочавали су се свакодневним вишегодишњим малтретирањем власти. Сматрани су пријатељима издајника.
Хонвед је на наредну титулу морао да попричека пуних 25 година. Сличан пост као до јуче... А није да није имао достојне замене за старе асове. Мало људи је чуло за Лајоша Тихија. Тврде они који су га гледали да је имао јачи шут и од самог Пушкаша. Дао је 244 гола на 320 утакмица. Још мање вас вероватно зна за Лајоша Кочиша. Нема никакве везе са Шандором... Исто тако бомбардер за причу. А дриблинг а ла Гаринча. Уништио га је алкохол.
Другу велику еру Хонвед је имао осамдесетих и почетком деведесетих. Предвођен последњим великим мађарским мајстором - Лајошем Детаријем, освојио је осам титула. У новом миленијуму клуб се борио за живот. Чак је и испадао у другу лигу.
Хонвед данас води амерички бизнисмен мађарског порекла Ђерђ Сабо. Тај човек је себи иначе узео друго име - у свету је познат као Џорж Хемингвеј. Тренер је мало познати Холанђанин из Утрехта Ерик ван дер Мер.
И уопште им не иде лоше.
Извор: моззартспорт
Коментари / 0
Оставите коментар